logo cnj

COORDINAMENTO NAZIONALE PER LA JUGOSLAVIA

ITALIJANSKA KOORDINACIJA ZA JUGOSLAVIJU



 


Govor general - pukovnika u penziji
Stevana Mirkovica

na Svecanoj akademiji
povodom Dana pobede
u Domu vojske Srbije,

9. maja 2007. godine




rright10.gif (248 byte) iniziative

rright10.gif (248 byte) documentazione


Documento Costitutivo

rright10.gif (248 byte) solidarietà

rright10.gif (248 byte) informazione

rright10.gif (248 byte) cultura

rright10.gif (248 byte) politica

rright10.gif (248 byte) amicizia

rright10.gif (248 byte) valori fondativi




Drugovi i drugarice, dragi prijatelji, postovani gosti,

Slobodarska Srbija obelezava   i ove godine Dan pobede  - datum koji je  urezan u narodno pam´cenje kao putokaz i medas patriotizma i ljubavi naseg coveka prema svojoj domovini. On je deo nase tradicije , nacionalnog identita i emocija.  Zato taj  dan unosi radost i optimizam u domove sirom Srbije ,  gde inace caruje tuga i zabrinutost zbog nevolja koje su nas snasle zadnjih godina i neuspeha kojih ima na "pretek",  kao nekada uspeha. On nam vra´ca vec zaboravljen osmeh na licu, nacionalni ponos i samopostovanje jer nema ku´ce ni porodice u Srbiji  iz koje nije bar jedan borac ratovao protiv Nemaca i kraj II SR docekao u cokulama i s puskom u ruci ili poginuo u borbi.

9 maj - Dan pobede nad fasizmom verovatno je  i najznacajniji zajednicki praznik covecanstva . Ali ne i za zvanicnu Srbiju , vise sklonu porazenima u tom ratu nego pobednicima, koja ga obelezava skromno, skoro konspirativno, u cemu ima podrsku najve´ceg broja nasih " nezavisnih " medija. Drzavni aparat "proslavlja " ovaj dan nastavljaju´ci medustranacke obracune u Skupstini Srbije dok je Nacelnik generalstaba vojske Srbije u Brislu , gde se dogovara sa generalnim sekretarom NATO kako KFOR da "zastiti" Srbe za vreme sprovodjenja Ahtisarijevog plana o nezavisnosti Kosova,posto se vojska Srbije tamo ne´ce pojavljivati! A dan je za gruvanje topova i pesmu miliona jer je nasa zemlja ucestvovali  u tom ratu kao deo ujedinjenih naroda sveta  i dala veliki doprinos toj pobedi. Cinjenica da je Jugoslavija, a s njom i  Srbija,  jedan od 50 ucesnika konferencije Ujedinjenih nacija u San Francisku 25.aprila 1945 i potpisnik Povelje OUN, znak je da smo usli u istoriju sveta kao zemlja koja je, u najtezim trenucima za njega, izabrala pravi put i ucestvovala u velikoj bici za  slobodu, mir i bezbednost na planeti.Tesko je shvatiti da postoje ljudi u Srbiji koji se ne ponose time i odricu se tog velikog moralnog kapitala , koji nam je itekako vazan i potreban u danasnjoj borbi za ocuvanje teritorijalne celovitosti zemlje.Podse´canje svetske i evropske javnosti na nas znacajan doprinos velikoj pobedi nad fasizmom, koji se na Zapadu namerno pre´cutkuje jer je ostvaren pod vo´cstvom komunista, doprineo bi pove´canju naseg narusenog ugleda tamo i ucvrs´cenju medjunarodnih pozicija u borbi za Kosovo. 

Nas doprinos pobedi nad fasizmom najbolje se vidi iz zavrsnih operacija za oslobodjenje Evrope 1944 - 1945. jer smo,  pored SSSR i Engleske, jedina evropska zemlja koja je sa svojom armijom drzala deo zajednickog fronta u tim operacijama, od Dunava do Jadranskog Mora i povezivali sovjetske snage u Madjarskoj i angloamericke u Italiji. .Na  jugoslovenskom ratistu 800.000 boraca JA imalo je ispred sebe mo´cnu nemacku Grupu armija "E" sa 450.000 vojnika i 230.000 pripadnika  kvislinskih formacija. Najve´ci  deo  kvislinga sacinjavale su OS "NDH" ( 17 ustasko-domobranskih divizija sa oko 150.000 ljudi).Ove snage pruzale su zestok otpor JA ali ´ce pocetkom maja 1945. njihova glavnina biti okruzena u Sloveniji i zapadnoj Hrvatskoj i preda´ce se . Poslednji pucnji II svetskog rata u Evropi odjeknuli  su u Jugoslaviji 15.maja 1945.

Neke kvislinske jedinice ,teze´ci da se na svaki nacin izvuku iz Jugoslavije i predaju zapadnim saveznicima  i tako  izbegnu odgovornost za zlocine koje su do poslednjeg dana vrsile nad jugoslovenskim stanovnistvom,  nastavile su otpor dok nisu potpuno unistene.Danas te zlikovce aktuelne vlasti rehabilituju kao zrtve komunizma , svestenici svih konfesija drze  im opela , poznati pesnici recituju svoje poeme. Podizu im spomenike i proglasavaju za borce.Borili se jesu ali na nemackoj pa se tamo i trebaju obratiti za status borca i privilegije koje on nosi! Instant rehabilitacija ne moze izbrisati krvav trag zlocinaca niti s njima moze biti pomirenja.

Sre´ca je za Srbiju da se jedan ,i to ne mali deo, pripadnika cetnickih jedinica na vreme distancirao od cetnika DM i pristupio NOVJ i ucestvovao u najvecim bitkama za oslobodjenje nase zemlje od kraja 1944 do zavrsetka rata. Pozivom kralja Petra II od 12.septembra 1944. da " pristupe NOV pod marsalom Titom" i opstom amnestijom AVNOJ ( 21.novembar 1944) veliki broj postenih i patriotski raspolozenih vojnika tzv.jugoslovenske vojske u otadzbini koji su, ne svojom krivicom, sa puskom u ruci sedeli kod svojih kuca cekajuci da " dodje vreme " za borbu protiv okupatora,  stupi´ce odusevljeno u NOVJ . Oni ´ce tako  doprineti oslobodenju svoje domovine i izbe´ci sudbinu ubica, silovatelja,palikuca i pljackasa DM. To je bilo pomirenje cetnika I partizana pa su price danasnjih  politicara o tome bespredmetne i unose ponovo podele medju nama  danas kada nam je jedinstvo potrebnije nego ikada. . Titove reci iz predloga NKOJ za pomenutu amnestiju pokazuju svu humanost i politicku sirinu NOP kada je rec o borbi protiv okupatora :"Ova amnestija treba da pokaze da nemamo nameru da se svetimo i da smo spremni pruziti ruku pomirnicu svakom onom koji nije okrvavio svoje ruke neduznom narodnom krvlju ".

Treba zapamtiti i da su SAD i Engleska stitile  i uzele u sluzbu prebegle ratne zlocince i saradnike Nemaca ( oko 100.000) jer su bili borci protiv komunizma.Prezivele ustase, drazinovci,belogardejci,balisti,hortijevci,muslimanska milicija, folksdojceri  i njihovi naslednici i sledbenici iz inostranstva pojavice se ponovo na "mestu zlocina" 1990. i ucestvovati u novom bratoubilackom ratu ali sada kao americki kvislinzi!

Dug je bio put do pobede. Trajao je 4 godine.. U NOB je poginulo 305.000 boraca NOVJ, ranjeno 425.000  a oko 1,400.000 ljudi stradali su kao aktivisti NOP i zrtve fasistickog terora ili poginuli kao pripadnici kvislinskih formacija.  Najvise  ih je izgubilo zivote u 7o logora smrti. Najmasovnija zverstva izvrsile su ustase u Jasenovcu, ubivsi oko 7oo.ooo ljudi, najvise Srba i cetnici DM nad Muslimanima u Crnoj Gori. Sa preko 1,700.000 palih ili 11 odsto ukupnog stanovnistva, Jugoslavija spada medu zemlje koje su podnele najve´ci broj ljudskih zrtava u drugom svetskom ratu.

Srbija kao najve´ca i najbrojnija zemlja u Jugoslaviji da´ce i najve´ce zrtve  i najve´ci doprinos njenom oslobodenju. To su znali da cene svi narodi i narodnosti u Jugoslaviji. Ta Srbija, zgazena i raskomadana od okupatora i doma´cih izdajnika,  usamljena i napustena od sopstvene dinastije i gradanskih partija i voda,okruzena fasistickim drzavama , daleko od saveznickih snaga i frontova,  zapoce´ce i voditi krvavu cetvorogodisnju borbu i revoluciju i iza´ci iz nje kao pobednik. Organizator  i rukovodilac te borbe i revolucije bili su srpski komunisti,  KPJ, njen Politbiro i Tito, lider svetskog ranga, koga bi svaka zemlja pozelela za vodu. 

Srpska drzava je  obnovljena.ali kao republika. Oslobodeni su i vra´ceni u njen sastav Kosovo i Metohija, Srem, Banat,Backa, pirotski i bosilegradski srez.

Srpski narod u Hrvatskoj i BiH svojom borbom i uces´cem u stvaranju ovih republika  posta´ce jedan od  konstitutivnih naroda u njima. Na taj nacin su Srbi kao narod, zahvaljuju´ci masovnom uces´cu u NOB, zrtvama i rezultatima te borbe imali prakticno tri nacionalne drzave.

Sve ovo isticem zbog toga sto srpski nacionalisti i sovinisti, kojih danas  ima i u najznacajnijim  nacionalnim institucijama, stalno proturaju ve´c ofucanu laz da je Srbija uvek bila "pobednik u ratu, a porazena u miru". E, to se u NOR i revoluciji  nije dogodilo. Srbija je bila pobednik i u ratu i u miru.

Drugovi i drugarice,

NOB je bila nadcovecanska borba protiv nadmo´cnijeg neprijatelja u kojoj je bilo i oseka i kriza ustanka ali su one , zahvaljuju´ci moralnopolitickom jedinstvu naroda i umesnom  rukovodjenu ustankom od strane CK KPJ i VS,  savladavani  i borba nastavljana.

Kada ovo govorim imam u vidu jedan od kljucnih dogadjaja iz istorije NOB ciju 65 godisnjicu slavimo ove godine: formiranje prvih krupnijih partizanskih jedinica - divizija I korpusa a time i NOV i POJ 1942. godine  ( 1. i 2. proleterska divizija,3.NOU divizija, 4 i 5.krajiska NOU divizija, 6.licka, 7.banijska i 8.kordunaska NOU divizija i 12.slavonska NOU divizija te 1.bosanski  i 2.hrvatski NOU korpus).Ta 1942.je bila  najteza godina NOR.Okupator i doma´ci izdajnici su bili u strategijskoj ofanzivi , pokusavajuci da uniste NOP. Propagandom i  represalijama oslabili su  raspolozenje naroda za borbu i doveli do krize NOB u vise krajeva zemlje.

CK KPJ I VS  , nalaze´ci se na tromedi Bosne, Hercegovine i Crne Gore sa glavninom partizanskih jedinica " ne gubi glavu " ni perspektivu rata i NOB, i ne pomislja na primirje ili predaju ve´c donosi sudbonosnu odluku o kontraofanzivi u zapadne krajeve zemlje! I sa grupom proleterskih brigada vrsi prodor u Bosansku Krajinu s ciljem  povezivanja i daljeg razvijanja tamosnjih zarista NOP i obnove i ucvrs´cenja  veza  s rukovodstvima u drugim  zemljama i pokrajinama. Visemesecnim teskim borbama ostvareni su glavni ciljevi partizanske inicijative i stvorena nova velika slobodna teritorija na prostoru Bosanske Krajine, Dalmacije, Like, Gorskog Kotara, Korduna, Banije i Zumberka.

. Odluku o formiranju prvih divizija i korpusa doneo je Vrhovni stab novembra 1942. Tito je u Biltenu  VS pisao da je formiranjem divizija i korpusa stvorena NOVJ. Ocenivsi to kao " najve´ci dosadasnji uspeh narodnog ustanka", podvlacio je da je ta vojska stvarana bez dekreta, odozdo,iz malih partizanskih odreda, od golorukih ljudi, otimanjem oruzja od neprijatelja. Za komandante tih prvih korpusa i divizija postavljani su istaknuti organizatori oruzane borbe i vojni rukovodioci - Ivan Gosnjak, Kosta Nadj, Koca Popovi´c, Peko Dapcevi´c, Slavko Rodi´c i dr. 

Te divizije i korpusi pokaza´ce se borbeno sposobniji i efikasniji od divizija i korpusa nemackog Vermahta i kvislinskih jedinica tog ranga sa zastrasuju´cim nazivima  :  7.SS divizija Princ Eugen, 21. SS divizija Skender beg, 13.SS divizija  Handzar , Ravnogorski  korpusi,  Srpski dobrovoljacki korpus, Muslimanski dobrovoljacki korpus u Sandzaku, ustasko domobranske divizije itd. koje su bile "efikasne "samo u kaznenim ekspedicijama protiv golorukog naroda,  ubijaju´ci nemilice zene, decu, stare i nemo´cne, ranjenike i zarobljenike!

Naravno, vojni uspesi neodvojivi su od uspeha postignutih u stvaranju nove narodne vlasti( narodni odbori na svim nivoima do AVNOJ), delovanja KPJ, organizacije omladine i zena, partizanske i partijske stampe, organizacije ekonomskog i  kulturnog zivota na oslobodenoj teritoriji i u vojsci, medunarodne aktivnosti rukovodstva NOP itd. 

NOP je  imao  hrabro i odlucno rukovodstvo, sposobno i iskusno za delovanje u najtezim uslovima rata. CK KPJ I VS su po znanju i sposobnostima nadmasili nemacko politicko i vojno rukovodstvo na jugoistoku Evrope  , sto je Hitler i licno morao da prizna. Tesko da danas kao drzava mozemo  dobiti prelaznu ocenu kada je rec o vodjenju zemlje danas i  jacanju nase vojske jer se njena  reforma  vrsi u    saradnji i pod pokroviteljstvom sila koje nas ugrozavaju, sto je tesko objasnjivo! Po meni, odbrana Kosova je osnovni orijentir za tu reformu.Mislim da se svi mi, i kao narod i pojedinci,  moramo postideti odnosa koji drzava u nase ime ima prema vojsci i njenoj ulozi u ovim dramaticnim dogadanjima oko Kosova,  koji ´ce postajati sve dramaticniji. Ta uloga moze biti odlucuju´ca i moze biti uspesno ostvarena samo sa masovnom, narodnom vojskom visokog morala i politicke svesti kakva je bila NOVJ u ratu i dugo posle njega! Ne vidim politicku snagu u zemlji koja je u stanju korenito i brzo promeniti na bolje stanje u sektoru odbrane zemlje  pa se moze ocekivati da ´ce to uciniti sam narod svojom inicijativom I akcijom.

Drugovi i drugarice,

NOB nije bila samo oruzana borba protiv okupatora ve´c i revolucija , stvaranje novog,boljeg drustva . Bez te socijalne perspektive ne bi ni bilo  masovne i uspesne NOB. Vojna pobeda ima smisla  samo ako ljudi u osvojenoj slobodi zive bolje i u miru, sto lepo govore  stihovi Branka Miljkovi´ca,  u kojima se pesnik pita " da li ´ce sloboda umeti da peva, kao sto su suznji pevali o njoj ".! 

Izgraduju´ci socijalizam  u praksi pokazace se brzo njegove prednosti nad kapitalizmom: nacionalna ravnopravnost , samoupravljanje i nesvrstanost  su najveci dometi u drustvenom i humanom razvoju ne samo naseg drustva ve´c covecanstva uopste. Jugoslavija  ´ce se od zaostale zemlje sa 112 dolara ND po stanovniku, 50 odsto nepismenog odraslog stanovnistva i zenama bez prava glasa , uz privredni rast od 5,9 odsto godisnje, ve´c 1980.sa 2.62o dolara ND po stanovniku,  uvrstiti  medu industrijski srednje razvijene zemlje i postati  jedan od lidera pokreta nesvrstanih zemalja, od kojih su mnoge, inspirisane nasom borbom i revolucijom, krenule istim putem. 
Drugovi i drugarice,
          To nije proslo bez  reakcije  dojucerasnjih saveznika SAD i Engleske , ciji su lideri vec marta 1946. u americkom gradi´cu Fultonu najavili  "krstaski rat " protiv " sveta komunizma".
         Za celo vreme postojanja Jugoslavije SAD su vodile specifican specijalni, ideoloski rat protiv nase zemlje, kao uostalom i protiv svih socijalistickih i nesvrstanih zemalja. To  se dalo naslutiti vec u izjavi H.Trumana iz januara 1946., posle odluke naroda na izborima 11.11.1945 " ne´cemo kralja ho´cemo Tita, narod se pita",   kada je rekao da je  "priznanje promena u   Jugoslaviji uslovno i da takvo ostaje". Nikada to nije povuceno i nas put u socijalizam bio je  stalno " pod vatrom" SAD.

Trumanova izjava postala je   i zvanicna doktrina SAD usvojena u americkom Kongresu marta 1947. i dopunjena Ajzenhauerovom 1957. a predsednik SAD ovlas´cen da upotrebi oruzane snage SAD svuda tamo gde je "slobodni svet" ugrozen od komunisticke agresije i unutrasnjih prevrata, sto su oni od Trumana do Busa koristili preko dve stotine puta.Taj "slobodni svet" bi´ce marta 1999. balisti na Kosovu ybog kojih ´ce, prema recima M.Olbrajt, ona i B.Klinton povesti svoj rat radi "zastite Muslimana".

To pokazuje da se Zapad maja 1945.  bas i nije  ose´cao  pobednikom. Naprotiv, ceo kapitalisticki sistem u svetu bio je uzdrman i on je zapoceo jedan novi rat da ga ponovo ucvrsti i odbrani od nadolazece socijalne revolucije. 

Ova doktrinu SAD su primenjivale vise puta i na nasu zemlju ali bezuspesno da bi izazivanjem bratoubilackog gradjanskog rata 1991. konacno uspele u svojim namerama i  srusile SFRJ, pri cemu su joj isle u prilog neke nase greske i slabosti, pre svega, nebudnost i neodlucnost u  suzbijanju pojava  nacionalizma i birokratizma. Tito se celog zivota uporno borio protiv tih pojava , neprekidno upozoravajuci da one, ako uzmu maha,  mogu dovesti do novog bratoubilackog rata i raspada drzave, sto se i dogodilo posle njegove smrti.

Nacionalizam je uzrok raspada Jugoslavije a ne socijalna sfera. Koreni socijalizma su ovde duboki i jaki. Svest o uspesnosti socijalizma i njegovim prednostima nad demokratijom je prisutna kod velike vecine gradjana bivse Jugoslavije. Ona i jaca jer stalno otkrivamo nove "cari" kapitalizma. Tu svest odrzava i cinjenica da su mnoge tekovine i rezultati socijalisticke revolucije ocuvani, narocito u Srbiji : nezavisnost i samostalnost, drustvena svojina, besplatno zdravstvo i obrazovanje, dobri medjunacionalni i verski odnosi na ve´cem delu teritorije Srbije itd. Danasnje Kosovo, u kome se Albanci i Srbi gledaju popreko, i nekadasnja SAPK najbolji je argument da je nepoznati novobeogradjanin bio u pravu napisavsi na jednom zidu N.Beograda  " Bravar je bio bolji".

Zato su se SAD okomile na Srbiju i zele da je uniste. U pitanju su, dakle, ideoloski razlozi,  sto postaje jos jasnije posle proslogodisnje izjave Dz.Busa da SAD vode " najve´cu ideolosku bitku XXI veka". SAD vise i ne kriju svoje namere prema Srbiji i svaki dan nas "bombarduju" novim argumentima o svom neprijateljstvu , na veliku zalost svojih obozavatelja u nasoj zemlji koji tvrde kako mi stalno  " izmisljamo neprijatelja" i "domace izdajnike".

Drugovi i drugarice,

Mozemo li se i kako suprostaviti nasilju slicnom onom iz 1941? I sada imamo  izbor : paktiranje i saradnja s agresorom uz  odricanja od Kosova, sto zagovara dobar deo gradanske elite ili  otpor - strategija koju uveliko sprovode Srbi na Kosovu.

 Nekoliko cinjenica upu´cuju nas kao narod na otpor:

- Protiv nezavisnosti Kosova je ogromna ve´cina Srba sto je potvrdilo donosenje novog Ustava Srbije , kao i istrazivanje  Strateskog marketinga i to za  racun Americke agencije za drustveni razvoj ,  iz maja 2006.Treba li jednoj vladi bolji dokaz da ´ce je narod slediti u otporu agresoru?

- Nismo pred alternativom ratovati ili ne jer  smo vec u ratu od 1998. Pitanje je samo ho´cemo li produziti otpor ili kapitulirati.Odgovor su dali Srbi na Kosovu : "Ne nezavisnom Kosovu i po cenu nasih zivota"( poruka sa mitinga u K.Mitrovici 17.III.2006.).Vazno je shvatiti da smo u ratu i da se pitanje Kosova ne resava na Ist Riveru ve´c na mostu na Ibru kod K.Mitrovice.

- Pogresno je i misljenje da su svi Albanci separatisti i da bi se "latili oruzja" u slucaju da Kosovo ne dobije nezavisnost. Naprotiv, u pomenutom  istrazivanju  Strateskog marketinga ve´ci je procenat " ratobornih" medu izbeglim Srbima ( 28) nego medu Albancima (24). Izbegli Srbi  su spremni da se vrate iako znaju da je to vise odlazak na front nego povratak kuci!!

- Borbena i odlucna  Srbija ima i saveznike : RF, Kina, nesvrstane zemlje. Niko ne´ce biti saveznik metiljavom, mlakom i mlitavom partneru koji ceka da slobodu dobije "na tacni". Nase je pravo i obaveza kao drzave i da stabilizujemo bezbednosno stanje na jugu Srbije, u Sandzaku i Vojvodini i da " sabijemo rogove" tamosnjim sovinistima ali i srpskim gde god se pojave!

 - Srbija zna i ume da upravlja svojom teritorijom i svojim gradanima, pa i Kosovom i Albancima i ima resenja za to ,sto je   pokazala i u praksi. 1945- 1991. kada je albanska narodnost dozivela svoj ekonomski i kulturni preporod i  u ve´cini bila zadovoljna statusom u njoj. Otuda je tvrdnja da su SAD napale SRJ 1999. jer su Albanci bili ugrozeni kao nacionalnost  -laz.

 - SAD i NATO nisu vise takva sila kako se prikazuju .Rat  u Avganistanu i Iraku, uragan Katrin, smanjivanje ugleda SAD u svetu  itd to dokazuju. Oni vise strahuju od opravdanog gneva naroda  i gerilaca u pomenutim zemljama nego od ruskih  raketa. Svrstavaju´ci nas  u svet nekih divljih plemena koji "ne  znaju sta je za njih dobro", americki rasisti cine veliku gresku jer i Srbi mogu da se " late oruzja". To im ne bi bilo prvi put! 

Osmogodisnja borba i otpor Srba na Kosovu americkim osvajacima  - obrazac  je nase strategije u ovom trenutku i nju  vlada moze  primeniti bez mnogo filozofiranja na celu zemlju.  Srbija se ne sme odre´ci dosadasnjih rezultata i tekovina te borbe i ostaviti kosovske Srbe  na cedilu!Nisam siguran da je zvanicna Srbija temeljito analizirala i ocenila to grade´ci drzavnu  strategiju. 

Drugovi i drugarice borci,

Obelezavaju´ci i 60 godina od formiranja SUBNOR , ciji je prvi predsednik bio J.B.Tito a sekretar A.Rankovic, opravdano je upitati : sta nasa organizacija cini i moze jos u borbi za ocuvanje celovitosti Srbije? Da li smo umorni i stari da ucestvujemo u ovoj bici danas? Nas odgovor moze da glasi cini mi se  ovako : nismo stari jer ostare misice - um ne moze da ostari.Naprotiv, iskustvo se stalno konstituise u nove ideje i mogu´ce akcije. U nasim  mislima i recima, izgovorenim i napisanim ,  ima jos vatre koja moze ope´ci!

SUBNOR je najbrojnija i najrasprostranjena drustvena organizacija u Srbiji sa velikim ugledom i javnim i politickim uticajem u narodu.On je ostao dosledan u borbi za najve´ce tekovine NOB i revolucije: bratstvo i jedinstvo,narodna vlast ,  socijalna jednakost i pravda i nesvrstana spoljna politika. Nase mogu´cnosti za uticaj na donosenje odluka u drustvu ,pa i na izbor onih koji ih donose, velike su i do sada nedovoljno koris´cene.Mi mislimo da Srbiju danas mogu i treba da vode ljudi za koje smo sigurni da ´ce Kosovo braniti svim sredstvima bez izuzetka  i do poslednjeg daha.

U toj strateskoj odrednici su borci Srbije jedinstveni.! Varaju se oni koji misle da su borci "digli ruke" Kosova. Oni  su poslednji koji ´ce odustati od borbe za Kosovo. Zna se i kada,  da to ne govorim, jer svim borcima zelim zdravlje i dug zivot i da nas sto vise doceka da narodna vojska Srbije ponovo ude u Pristinu a KFOR se povuce tamo odakle je nezvan dosao. I da u nasoj vojsci, kao i novembra 1944., budu sinovi i k´ceri i Srba, i Albanaca, i Bosnjaka, i Madara, i Hrvata i svih naroda i narodnosti kojima je Srbija domovina.

Mislim da to mogu re´ci i za sve one koji su casno nosili uniformu JNA od 1945 do 1991 .,  brane´ci decenijama njene granice, slobodu i mir od svetskih razbojnika. 

Mislim da to mogu re´ci i za sve one koji su se pod zastavom SFRJ i SRJ borili protiv angloamerickih agresora i doma´cih izdajnika 1991 - 1995 i 1998 - 1999 i pokusavali da sprece nasilno  razjedinjavanje i bratoubilacki rat nasih naroda i narodnosti. 

Mislim da ´ce i sadasnja vojska Srbije na´ci svoje mesto u toj koloni branilaca Kosova.

9. maja 2007 Stevan Mirkovi´c

General u penziji




Sulla figura del "capo dei cetnici", Draza Mihajlovic, segnaliamo:

STENOGRAPHIC RECORD AND DOCUMENTS FROM THE TRIAL OF DRAGOLJUB-DRAZA MIHAILOVIC

http://trial-mihailovic-1946.org/




Coordinamento Nazionale per la Jugoslavia
 
sito internet: https://www.cnj.it/
posta elettronica: j u g o c o o r d @ t i s c a l i . i t
notiziario telematico JUGOINFO:
http://groups.yahoo.com/group/crj-mailinglist/messages