PRAVNA PRIRODA SUKOBA NA KOSOVU I METOHIJI
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2003-11-11.html
Dr Milan Tepavac
5. novembar 2003.
Sukob izmedu jugoslovenskih i srpskih nadležnih organa sa šiptarskim
pobunjenicima i teroristima na Kosovu i Metohiji nije bio rat u pravnom
smislu. - Treba govoriti o tamo pocinjenim zlocinima, a ne o ratim
zlocinima. - Nema ratnih zlocina bez rata. -Karla del Ponte i njena
prethodnica Luiz Arbur su se rukovodile politickim motivima kada su
period od 1.1. do 20.6.1999. na Kosmetu okarakterisale kao "stanje
oružanog sukoba" (rata) u smislu medunarodnog prava. - Domaci sudovi
cine istu grešku kada krivcna dela tamo pocinjena kvalifikuju kao ratne
zlocine.
1. Uvodne napomene
Takozvano tužilaštvo takozvanog Medunarodnog krivicnog tribunala za
prethodnu Jugoslaviju (u daljem tekstu MKTJ) podnelo je optužnicu
protiv protiv Slobodana Miloševica, Milana Milutinovica, Nikole
Šajnovica, Dragoljuba Ojdanica i Vlajka Stojiljkovica 16. oktobra 2001.
(to je izmenjena optužnica u odnosu na prvu koju je tužilaštvo podnelo
usered agresije NATO, 22.maja 1999). Kasnije, 19. jula 2002, to
tužilaštvo je izdvojilo optužbu protiv Milutinovica, Šajnovica i
Ojdanica (u meduvremenu je Vlajko Stojiljkovic izvršio samoubistvo) u
posebnu optužnicu. Upravo dok pišem ovaj tekst (potkraj oktobra 2003)
tužilaštvo je "otpecatilo" i optužicu - koja nosi datum 22.septembra
2003 - za dogadanja na Kosmetu i protiv dvojice general Vojske
Jugoslavije Pavkovica i Lazarevica i dvojice policijskih general
Đordevica i Lukica.
Optužnica protiv Slobodana Miloševica povodom dogadanja na Kosovu i
Metohiji sadrži kjlucnu odredbu na kojoj, ustvari, pociva citava
optužnica. Rec je o tacki 69 koja glasi:
"69. Sve vreme na koje se odnosi ova optužnica, na Kosovu u SRJ
postojalo je stanje oružanog sukoba".
"Vreme na koje se odnosi optužnica" je vreme od 1. januara do 20. juna
1999. godine. Naime, i Miloševic i njegovi imenovani saradnici optuženi
su za navodna nedala koje su tamo pocinili jugoslovenski i srpski
organi u navedenom vremenskom periodu, koji period vremena je
tužilaštvo ocenilo, okarakterisalo kao "stanje oružanog sukoba".
(Optužnica protiv Pavkovica, Lazarevica, Đordevica i Lukica takode se
odnosi na isti period vremena i u njoj ponavlja da je u naznacenom
periodu na Kosmetu bilo "stanje oružanog sukoba"). Posmatrano sa
politicke tacke gledišta, ovakva ocena tužilaštva ucinjena je iz dva
osnovna razloga: (1) da bi se opravdala agresija NATO pakta i (2) da bi
se tužilaštvo odnosno tribunal mogli proglasiti nadležnim u pogledu
sukoba na Kosovu i Metohiji jugoslovenskih organa sa šiptarskim
pobunjenicima, secesionistima i teroristima.
Dakle, kljucno pitanje koje se ovde namece jeste da li je ili nije u
navedenom vremenskom periodu - od 1. januara do 20. juna 1999 - na
Kosovu i Methiji postojalo "stanje oružanog sukoba" u smislu
medunarodnog prava. Jer, u suprotnom - ako se dokaže da je ocena
tužilaštva pogrešna - optužbe tužilaštva protiv svih lica optuženih
povodom Kosova i Metohije padaju u vodu jer gubi nadležnost, a sva lica
u njegovim kazamatima u Ševeningenu morala bi odmah biti puštena na
slobodu, a verovatno i obeštecana za svu štetu koja im je protivpravno
naneta. Zato ce tužilaštvo, po prirodi stvari uciniti sve da je njegova
gornja postavka tacna, da se na Kosovu i Metohiji u naznacenom periodu
zaista radilo o "stanju oružanog sukoba". Svrha ovoga teksta je da
dokaže da je ocena, bolje receno, pretpostavka tužilaštva pogrešna, to
jest nije se radilo o oružanom sukobu u smislu medunarodnog prava, vec
o normalnoj i uobicajenoj intervenciji nadležnih državnih organa kada
na delu njene teritorije dode do pobune jednog dela njenog
stanovništva. Receno cisto pravnickim jezikom, sukob na Kosovu i
Metohiji u relevantnom vremenskom razdoblju izmedu nadležnih
jugoslovenskih i srpskih organa i jednog dela šiptarskog stanovništva
ne spada pod odredba stava 1 clan 1 Dodatnog protokola II uz Ženevske
konvencije, vec pod odredba stava 2 tog clana istog protokola. U daljem
tekstu ovo cemo razjasniti.
2. Šta se dogadalo u "relevantnom periodu",šta mu je prethodilo i -
usledilo
a) Opšti pogled na šiptarski separatizam
U kosovskoj optužnici protiv Slobodana Miloševica se navodi: "U julu
1990. godine, Skupština Srbije donela je odluku o raspuštanju Skupštine
Kosova, ubrzo nakon što je 114 poslanika od 123 predstavnika kosovskih
Albanca u Skupštini usvojilo nezvanicnu rezoluciju kojom Kosovo
proglašavaju ravnopravnim i nezavisnim entitetom u okviru SFRJ. U
septembru 1990. godine, mnogi od tih istih poslanika kosovskih Albanaca
proglasili su ustav "Republike Kosovo". Godinu dana kasnije, u
septembru 1991. godine, kosovski Albanci održali su nezvanicni
referendum na kome su u ogromnoj vecini glasali za nezavisnost. Dana
24. maja 1992. godine, kosovski Albanci održali su nezvanicne izbore za
skupštinu i predsednika "Republike Kosovo"...
Svakom ko ovo cita mora odmah da pada u oci cinjenica da tužilaštvo sve
te radnje koje su preduzete na Kosovu i Metohiji ne karakteriše pravim
imenom, naime da je rec o protivustavnim i protivzakonitim radnjama, iz
cega logicno sledi da sve ono što su preduzele nadležne jugoslovenske i
srpske vlasti kao odgovor na te radnje nije ništa drugo nego ono što se
preduzima u svakoj civilizovanoj i pravnoj državi. Ali, ovo
falsifikovanje istorije nije ništa prema onome što sledi. Dajuci ocenu
šireg istorijskog konteksta u Jugoslaviji u kome se krecu dogadaji na
KiM, tužilaštvo u istoj optužnici kaže:
"Krajem juna 1991. godine, SFRJ je pocela da se raspada u nizu ratova
koji su usledili jedan za drugim, u Republici Sloveniji (dalje u
tekstu: Slovenija), Republici Hrvatskoj (dalje u tekstu: Hrvatska) i
Bosni i Hercegovini. Slovenija je 25. juna 1991. godine proglasila
nezavisnost od SFRJ, što je dovelo do izbijanja rata; mirovni sporazum
postignut je 8. jula 1991. godine. Hrvatska je svoju nezavisnost
proglasila 25. juna 1991. godine, što je dovelo do borbi izmedu
hrvatskih vojnih snaga s jedne strane i JNA, paravojnih jedinica i
"Vojske Republike Srpske Krajine" s druge... Bosna i Hercegovina
proglasila je nezavisnost 6. marta 1992. godine, što je posle 6. aprila
1992. godine dovelo do rata širokih razmera. Dana 27. aprila 1992.
godine SFRJ je rekonstituisana kao SRJ. U to vreme JNA je
reorganizovana u VJ. U ratu u Bosni i Hercegovini, JNA, a kasnije VJ,
borila se zajedno sa "Vojskom Republike Srpske" protiv vojnih snaga
vlade Bosne i Hercegovine i "Hrvatskog vijeca obrane". Aktivna
neprijateljstva prestala su potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma
u decembru 1995. godine". Ovim tekstom ce tužilaštvo uci u istoriju
ignorantnosti i bescašca ne samo medunarodne krivicne jurisprudencije i
jurisdikcije nego i u istoriju pravne i politticke teorije i istorije u
pokušaju da se falsifikuje istorija. (Otuda, više je nego normalno da
glavna parola predstojecih demonstracija, koje ce se održati u Hagu 8.
novembra o.g, biti "WE WILL NOT ALLOW THE NATO AGGRESSORS TO WRITE OUR
HISTORY"). I ovde, naravno u još vecoj meri, vredi ono što smo rekli u
pogledu KiM: dogadaje u Hrvatskoj, Sloveniji i Bosni i Hercegovini
tužilaštvo tendeciozno i zlonamerno ne naziva pravim imenom: da je rec
o protivustavnoj i protivzakonitoj oružanoj pobuni secesionistickih
snaga u tim jugoslovenskim republikama, podsticanim, planiranim i
finansiranim od svojih saucesnika - vladajucih krugova u SAD, Vatikanu
i EU (EZ) i islamskih fundamentalista. Svaka kap prolivene krvi na tim
prostorima je na rukama tih zlocinaca, a ovakvim stavovima tužilaštvo
se svrstava u njihove saucesnike.
O šiptarskom terorizmu na Kosovu i Metohiji moglo bi se mnogo govoriti
i kjige napisati. Ali, evo, zadržimo se na današnjoj (5.novembar 2003)
Politici u kojoj je informacija da je vlada Republike Srbije (dakle,
sadašnja, a ne "Miloševiceva" vlada) upravo objavila "belu kjigu" pod
naslovom Albanski terorizam i organizovani kriminal na Kosmetu ciji
naslov govori sam za sebe. Tu je i informacija da je šef UNMIK-a Hari
Holkeri obecao da ce istražiti ceo slucaj identiteta lica na
fotografijama koje su ovih dana objavljene u štampi kako trojica
pripadnika tzv. OVK drže u rukama odsecene glave srpskih vojnika. Tu je
takode informacija da je ministar pravde Srbije izjavio da ministarstvo
poseduje dokumentaciju, desetine hiljada stranica, o stravicnim
zlocinima nad Srbima na Kosmetu "najmonstruoznijim posle Drugog
svetskog rata". Taj materijal na nepobitan nacin potvrduje odgovornost
za više od 7.000 teroristickih napada u kojima je ubijeno preko 1.200
ljudi, ranjeno oko 1.350, kidnapovano gotovo 1.000, proterano 340.000
nealbanaca, oteto ili spaljeno 107.000 kuca...
O dogadajima na Kosovu i Metohiji i svojoj ulozi u njima Slobodan
Milošvic je u postupku protiv njega pred tribunalom rekao dosta toga,
narocito u svom uvodnom izlaganju povodom kosovske optužnice 13, 14,
15. i 18. febrara 2002. Iako je govorio više kao politicar nego kao
pravnik, jasno je da je i on uverenja da tribunal ni po njegovom
statutu nema nadležnosti u pogledu KiM. U svom intervjuu americkoj
agenciji Fox News od 24. avgusta 2001.(iz Haga) on je rekao: "There are
individual crimes, but there was a clear order that any crime has to be
punished immediately, and whoever did it, has to be arrested. And the
proof that that order was obeyed quite clearly and exactly the way it
was supposed to be obeyed is the fact that more than 500 different
individuals were arrested by the police or the army who were doing
so.Those were consequences of a chaotic situation created by the
massive bombing of NATO". Drugim recima, za sve zlocine (neumesno je
upotrebljavati izraz "ratni zlocini") pocinjene tamo i pre, i za vreme
NATO agresije i posle nje nadležni su domaci sudovi, a ne MKTJ.
b) Podrška iz inostranstva
Bez najgrubljeg i najbrutalnijeg mešanja u unutrašnje stvari
Jugoslavije i Srbije, protivno Povelji UN i svim principima
medunarodnog prava i osnovnim dokumentima OEBS (KEBS), bez spoljne
politicke, vojne, finansijske i druge podrške iz inostranstva na Kosovu
i Metohiji nikada ne bi došlo do onoga do cega je došlo i do cega još
uvek dolazi. Kada je rec o politickoj podršci, verovatno je
najpresudnija ona koja dolazi iz uticajnih krugova u SAD kao što su
snažni albanski lobi(1) u toj zemlji i uticajna Medunarodna krizna
grupa (ICG) u kojoj dominira antisrpski jevrejski lobi. Sva nastojanja
i svi apeli da se s tim prestane ostali su bezuspešni. Cak i apeli
Saveta bezbednosti UN da se obustavi spoljna podrska albanskim
teroristima na KiM ostali su i ostaju mrtvo slovo na papiru.
U toj i takvoj raboti posebna je uloga Albanije. Albanija je jedina
drzava na svetu koja je priznala ilegalnu "Republiku Kosovo", koju su
albanski separatisti proglasili nakon ilegalnih jednonacionalnih
"izbora" odrzanih jos 1992. godine. Neskrivenu podrsku albanskim
separatistima davali su svi drzavni organi Albanije, koja je postala
narocito snazna sa rasplamsavanjem terorizma na KiM , posebno od 1998.
godine.Tu podrsku je snazno izrazio i Parlament Albanije, koji je 28.
decembra 1998. godine usvojio "Rezoluciju o stanju na Kosovu", u kojoj
se za odbranu drzavne jugoslovenske granice od upada terorista iz
Albanije i sprecavanje brojnih pokusaja unosenja naoruzanja i vojne
opreme, izmedju ostalog, kaze: "Provokativna politika Beograda na
granici sa Republikom Albanijom tezi prosirivanju sukoba na sve
albanske prostore...". U istoj rezoluciji se, uz neskriven poziv
medjunarodnoj zajednici da vojno pomogne ostvarivanje separatiistickih
ciljeva albanskih terorista na KiM istice da parlament Albanije
..."zahteva snaznu podrsku od albanske vlade i drzave kosovskoj braci,
u cilju odolevanja vanrednim situacijama u kojima se oni nalaze i u
njihovim naporima da sami odlucuju o buducnosti Kosova", kao da je
Kosovo albansko i da ne pripada svim gradjanima koji tamo zive i koji
je nesporan deo Srbije i Jugoslavije.
Podrška Albanije teroristima i separatistima na KiM posebno je izražena
u naoružavanju i obuci terorista UCK.Prema zvanicnim i nezvanicnim
izvorima, u Albaniji je za obuku terorista OVK osnovan veliki broj
posebnih kampova, i to u: Tirani, Kuksu, Tropoji, Peskopeji, Hazu,
Krumi, Fierzi i drugim mestima. Pripremanje teroristickih grupa u
Albaniji potvrdio je i ambasador Dan Everts, sef Misije OEBS u
Albaniji, sto je preneo "Reuters" u svom izvestaju od 21. decembra
1998. godine, u kojem se kaze: ''Guerrillas from the Kosovo Liberation
Army (KLA) are actively girding for war and using northern Albania as a
staging ground for their separatist campaign, an OSCE diplomat said.
'The north (of Albania) is a staging ground for the war and the KLA are
very busy '', ambassador Daan Everts, head of the Organisation for
Security and Cooperation in Europe (OSCE) mission in Albania told
Reuters at the weekend. The main KLA staging area now appears to have
been moved south into remote parts of a region known as the Has
highlands, wher Krume is the largest nearby town Discretion is the new
KLA watchword. It is uncommon to spot a KLA soldier in uniform in Krume
and the guerrillas generally conduct their business out of sight of
pryin eyes '', istice Reuters.
Niko više ne može da porekne postojanje logora za Al Kaide gde se
vršila obuka terorista. (Boško Jakšic u "Politici" od 1. novembra 2003).
U aktivnoj podrsci u obuci i naoruzavanju albanskih terorista
ucestvovale su i mnoge druge zemlje, posebno Nemacka. Tako, npr.,
britanski dnevnim "European" otkriva, pozivajuci se na diplomatske i
obavestajne izvore, da aktivni angazman nemackih obavestajnih sluzbi
(civilne i vojne) na obucavanju i opremanju terorista UCK za vrsenje
zlocinackih aktivnosti na Kosovu i Metohiji, datira od februara 1996.
godine, sa cilje da ..."cementira nemacki uticaj na balkanskom
prostoru...". Agenti BND bili su zaduzeni da formiraju komandnu
strukturu UCK, obezbede obavestajnu podrsku na ulaznim tackama
terorista u Italiju ( Trst i Bari) i osiguraju njihovo prebacivanje u
Albaniju i obuku terorista.
U najnovijim istraživanjima poznati publicista Kristofer Deliso
(Christopher Deliso) (http://www.antiwar.com/orig/deliso93.html)
konstatuje: "In 1998, when NATO's war on Yugoslavia was first being
organized, secret camps were set up in northern Albania. There, British
and American forces trained the rag-tag fighters of the Kosovo
Liberation Army (KLA). The two countries openly armed, supplied and
supported the KLA during the war against Milosevic, using the
paramilitary group as NATO's ground troops".
Prema pisanju ljubljanskog dnevnika "Delo", oficiri i podoficiri
slovenacke vojske albanske narodnosti ukljuceni su, takode, u obuku
terorista OVK, pa cak i u jihove borbene akcije na KiM.
***
U širokom spektru stavova raznih medunarodnih politickih struktura i
jednom delu medunarodne javnosti dominirala je smisljeno lansirana
neistina o tzv. "OVK" kao nekakvom "gerilskom pokretu" albanske
nacionalne zajednice na KiM.
Ipak je svest o teroristickom karakteru OVK bila prisutna kod
objektivnih posmatraca dogadaja na KiM. Tako je Federacija americkih
naucnika (FAS), koja se smatra "trustom mozgova", objavila izveštaj u
kojem je separatisticko - teroristicku OVK svrstala medu 113
najpoznatijih teroristickih organizacija u svetu. FAS je, uz State
Department, jedina organizacija u SAD koja se ozbiljno bavi
proucavanjem i klasifikovanjem teroristickih organizacija u svetu.
Džon Pajk, šef odseka za bezbednoist FAS -a, izjavio je da je njegova
organizacija izradila "kompletnu analizu, detaljno istražujuci nacin
delovanja i strukturu OVK, za razliku od State Departmenta, koji
procene bazira uglavnom na politickoj osnovi". Pajk sumarno navodi
cinjenice zbog kojih je OVK svrstana medju teroristicke organizacije.
Pre svega, taktika OVK sastoji se u napaima na organe bezbednosti, i to
iz zasede. Zatim, clanovi OVK organizovani su u celije od tri do pet
clanova, što je karaketristicno za teroristicke organizacije. Clanovi
grupe su vidno opsednuti svojom idejom odvajanja KiM od Srbije i SRJ i
njenog pripajanja tzv. "Velikoj Albaniji", a naredbe predpostavljenih
izvrsavaju bezpogovorno. U daljoj analizi FAS-a navodi se da u redovima
OVK ima oko 1000 placenika iz Albanije, Saudijske Arabije , Jemena,
Avganistana, BiH i Hrvatske, kao i "vojnih strucnjaka" iz Velike
Britanije i Nemacke, koji rade kao instruktori. Glavni kampovi za obuku
terorista OVK nalaze se u albanskim gradovima Ljabinot, Tropoja, Kukes
i Bajram Curi, gde su koncentrisane pristalice bivseg albanskog
predsednika Saloja Berise. U izvestaju FAS-a istaknuto je, pored
ostalog da su ..."I Rugova i OVK insistirali na nezavisnosti Kosova.
Otvoreni dugorocni cilj OVK jeste da ujedini albansko stanovnistvo
Kosova, Makedonije i Albanije u Veliku Albaniju. Sve do nedavno,
Kosovari su smatrali da je status trece republike u okviru Jugoslavije
za Kosovo samo prelazna faza u postizanju nezavisnosti Kosova..."
3. Pravna karakterizacija dogadanja u "relevantnom periodu"
Na osnovu onoga što je izneto napred pod tackom 1. i 2. mislimo da se
sam po sebi namece zakljucak da je tužilaštvo MKTJ pogrešno, sa pravnog
stanovišta, okarakterisalo sukob na Kosovu i Metohiji. Ono, ustvari,
ako cemo pravo gledati, i nije ni moglo drukcije da proceni pravnu
prirodu toga sukoba. Kao instrument antijugoslovenske i antisrpske
politike, potpuno u službi NATO pakta i najvecih neprijatelja
Jugoslavije i srpskog naroda koji su ga formirali i koji ga bogato
finansiraju ono, dakle, objektivno nije ni moglo drukcije postupiti.
Zbog toga što je ono podiglo optužnicu protiv Slobodana Miloševica,
tada predsednika SR Jugoslavije, usered NATO varvarske agresije, 22.
maja 1999. godine, ono je nesumnjivo, postalo saucesnik zlocinacke
agresije NATO pakta i njegovih satelita koji su mu dali logisticku i
drugu podršku u agresiji (Albanije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine,
Madarske, Makedonije), kao i saucesnik šiptarskih terorista na celu sa
takozvanom Oslobodilackom armijom Kosova. Podizanje te optužnice
nesumnjivo je ohrabrilo kako NATO tako i šiptarske teroriste.
Još pre "relevantnog perioda" glavni tužilac Luis Arbur nastojala je na
sve nacine da sukob na Kosmetu podvede pod oderedbe medunarodnog
humanitarnog prava, i da, na taj nacin, taj sukob podvede pod
jurisdikciju njenog tužilaštva odnosno tribunala. Još u martu 1998. ona
je ispoljavala pretenzije da se umeša u dogadaje na Kosmetu. Oktobra
iste godine ona se i zvanicno obratila jugoslovenskim organima da želi
da na Kosmetu vodi istragu. Tadašnji savezni ministar pravde Zoran
Kneževic je odgovorio Arburovoj da Tribunal nije nadležan za dešavanja
na Kosovu i Metohiji. On je objasnio da "na Kosmetu nema rata", vec da
je Srbija suocena "sa teroristickim akcijama bandita": "Na Kosovu i
Metohiji nije bilo rata. Teroristicke grupe sastavljene od kriminalaca
i verskih fabnatika nikada nisu bile organizovane jedinice", piše
Kneževic i istice da je Srbija uspešno završila policijsku akciju
protiv terorista. Na tom i takvom stavu je Savezna vlada istrajavala
sve do petooktobarske promene 2000. godine.
Medutim, tužilaštvo u novembru 1998. obaveštava jugoslovensku vladu da
je tužilaštvo tribunala zakljucilo da postoji dovoljno osnova za
nadležnost MKTJ i za sprovodenje istrage, i na tom stavu je istrajavalo
i za vreme agresije NATO pakta i istrajava do danas. Petooktobarski
režim je, razume se, odmah prihvatio stav Tribunala u pogledu pravnog
karaktera kosovskometohijskog sukoba, usvojio u tom smislu odgovarajuce
propise, i odmah poceo da "isporucuje" sve one koje je tribunal tražio
"zbog kršenja medunarodnog humanitarnog prava". I u zemlji su poceli
procesi zbog "ratnih zlocina" na KiM(2) Pri tome zaprepašcuje kolko je
prisutno pravnicke neukosti i politicke servilnosti prema stranim
stvarnim i umišljenim mocnicima.
U postupku protiv Slobodana Miloševica tom smislu svedocio je pred
tribunalom zamenik glavnog tužioca tribunala Grejem Bluit 30. oktobra
2003. Miloševic je, razume se, ta i takva nastojanja tužilaštva i
tribunala - da imaju nadležnost u pogledu KiM - osporavo, optužujuci ih
za neistinost, tendencioznost i pristrasnost, mada je trebalo da, kao
pravnik po obrazovanju, da pravno elaborira svoje stavove pozivajuci se
na medunarodno pravo, pre svega na Dopunski protokol II Ženevskim
konvencijama koji predstavljaju savremeno medunarodno pravo. U
unakrsnom ispitivanju Bluita on je povišenim tonom rekao svedoku da
tužilaštvo nije želelo da sprovodi istragu o zlocinima šiptarske
strane, o vezi tzv. OVK sa islamskim teroristima, pa i sa samim Bin
Ladenom, niti je želelo da se bavi zlocinima NATO pocinjenih tokom
bombardovanja Srbije. "Vi ste svojim akcijama podstakli terorizam na
Kosmetu!", rekao je Miloševic, "kao što je i povlacenje Posmatracke
misije OEBS-a bio signal da se može otpoceti bombardovanje od strane
NATO pakta". Drugim recima, i Tribunal i OEBS, su bili saucesnici ne
samo šiptarskih bandita i terorista nego i agresije NATO pakta.
Iako je Savet bezbednosti UN - i uopšte organizacija Ujedinjenih nacija
- davno postao marioneta SAD i njene politike u odnosu na Jugoslaviju i
srpski narod, ipak je on u nekoliko svojih rezolucija akcije šiptarskih
ustanika na Kosmetu okarakterisao kao teroristicke akte, a tzv. OVK kao
teroristicku organizaciju.
Analizirajuci rezolucije Saveta bezbednosti UN o Kosovu i Metohiji,
usvojene pre agresije NATO na SR Jugoslaviju, jasno proizilazi
zakljucak da je na KiM došlo do teroristicke pobune i da je UCK
teroristicka organizacija. To se posebno vidi iz rezolucije 1160,
usvojene na sednici SB 31. marta 1998., zatim rezolucije 1199, usvojene
na sednici SB 23. septembra l998. godine i rezolucije 1203, usvojene na
sednici SB 24. oktobra 1998. godine.
Rezolucija 1160
Vec u samoj preambuli ove rezolucije je, pored ostalog, jasno izrecena
osuda " ... svih akata terorizma od strane KLA (Kosovo Liberation Army)
ili bilo koje druge grupe ili pojedinca, i svake spoljne podrske
teroristickoj aktivnosti na Kosovu, ukljucujuci finansiranje,
naoružavanje i obuku".
U operativnom delu rezolucije, u paragrafu 2, upucen je nedvosmislen
poziv rukovodstvu kosovskih Albanaca da "... osude sve teroristicke
akcije", podvlaceci da "...svi elementi albanske zajednice na Kosovu
treba da ostvaruju svoje ciljeve jedino politickim sredstvima". Nikada,
medutim, politicki predstavnici Albanaca na KiM nisu to ucinili, vec su
svim svojim postupcima ohrabrivali i davali direktnu podrsku terorizmu
OVK.
U paragrafu 8 iste rezolucije, uz zavodenje potpunog embarga u prodaji
ili snabdevanju Jugoslavije u naoružanju, Savet bezbednosti se cvrsto
obavezao da ce "...spreciti naoružavanje i obuku u korist teroristickih
aktivnosti na KiM...".
Da je to ostalo samo prazno obecanje pokazuje naknadni razvoj situacije
na KiM kada je sa jacanjem teroristickih aktivnosti UCK došlo do sve
masovnijeg priliva naoružanja i još intenzivnije obuke terorista,
posebno u Albaniji.
Rezolucija 1199
U preambuli ove rezolucije SB ponavlja osudu terorizma kao sredstva za
"...ostvarivanje politickih ciljeva bilo koje grupe ili pojedinca", i
osudjuje..."svaku spoljnu podrsku takvoj aktivnosti na Kosovu,
ukljucujuci snabdevanje oruzjem i obuku za teroriticke aktivnosti na
Kosovu, uz izrazavanje zabrinutosti zbog izvestaja o neprekinutom
krsenju zabrana uvedenih prethodnom Rezolucijom 1169..."
U operativnom delu rezolucije, u paragrafu 6, Savet insistira da
rukovodstvo kosovskih Albanaca "...osudi sve teroristicke akcije i
podvlaci da svi elementi u zajednici kosovski Albanaca treba da
ostvaruju svoje ciljeve jedino miroljubivim sredestvima..."
U paragrafu 11, Savet bezbednosti zahteva od svih država clanica
da..."sprece prikupljanje novcanih sredstava na njihovoj teritoriji
(funds collected on their territory), koja se koriste za kršenje
rezolucije 1160...".
Rezolucija 1203
I u ovoj, kao i u prethodni rezolucijama, Savet bezbednosti u njenoj
preambuli osudjuje..."kako sve akte nasilja svake strane, tako i
terorizam bilo koje grupe ili pojedinca za postizanje politickih
ciljeva, kao i svaku stranu podršku za takve aktivnosti na Kosovu,
ukljucujuci snabdevanje oružjem i obuku za izvodenje teroristickih
aktivnosti na Kosovu i izražava zabrinutost zbog izveštaja o
kontinuiranom kršenju zabrana uvedenih rezolucijom 1160 ...".
U paragrafu 10 ove, rezolucije Savet bezbednosti..."insistira na tome
da rukovodstvo kosovskih Albanaca osudi sve teroristicke akcije,
zahteva neodložan prestanak takvih aktivnosti i naglašava da svi
elementi albanske zajednice na Kosovu treba da ostvaruju svoje ciljeve
samo miroljubivim sredstvima...".
Šta veli Protokol II uz Ženevske konvencije?
Taj Protokol, koji je usvojen 1977. godine, "razvija i dopunjuje"
zajednicki clan 3 Ženevskih konvencija, clan u Ženevskim konvencijama
koji se odnosi na unutrašnje oružane sukobe, za razliku od ostalih
odredaba tih konvensija koje se odnose na medunarodne oružane sukobe,
to jest na sukome izmedu suverenih država. Da ovaj protokol predstavlja
savremeno pozitivno medunarodno pravo uglavnom nema spora, s napomenom
da ima dosta onih - a medu njima je i Medunarodni komitet crvenog krsta
MKCK) i stotine i stotine samozvanih medunaronih nevladinih
organizacija (NGO) koje sebe nazivaju humanitarnim - koje uporno
nastoje da ukinu razliku izmedu medunarodnih oružanih sukoba i
unutrašnjih, tvrdeci da je putem obicaja do tog izjednacavanja vec
došlo. Ta i takva nastojanja našala su svoj izraz i u clanovima 2-5
Statuta MKTJ, a narocito u jurisdikcije tog tribunala, koji je u više
svojih dosadašnjih odluka protiv Srba protiv kojih je vodio postupak
prrihvatao taj i takav koncep savremenog MHP. Medutim, sva ta i takva
nastojanja su pogrešna i neodrživa jer države clanice Ujedinjenih
nacija nisu spremane da u potpunosti napuste razlikovanja izmedu
pravnog položaja medunarodnih i unutrašnjih oružanih sukoba, što
najbolje svedoci upravo Statut Medunarodnog krivicnog suda, o cemu ce
niže biti pobliže reci.
Ali da se vratimo Protokolu II. Nas ovde ne zanima toliko na koji nacin
ovaj protokol štiti ucesnike u unutrašnjim oružanim sukobima, koliko
nas interesuje to kako ovaj protokol postavlja granicu izmedu noga što
jeste unutrašnji oružanih sukob i onoga što nije.
Nakon što u stavu 1 clana 1 definiše unutrašnji oružani sukob, u stavu
2 istog clana definiše što ne spada pod taj pojam - "oružani sukob
nemedunarodnog karaktera". Taj stav 2 clana 1 glasi:
Ovaj Protokol se nece primenjivati na situacije unutrašnjih nemira i
zategnutosti kao što su pobune, izolovani i sporadicni akti nasilja i
ostali akti slicne prirode, jer to nisu oružani sukobi.
Takve situacije, s kojima se manje-više gotovo svaka država povremno
može suociti u svom istorijskom i politickom trajanju, spadaju u
potpunosti pod njenu nadležnost kao njena unutrašnja stvar u smislu
Povelje UN i medunarodnog prava i pod njen pravni poredak.To, naravno,
ne znaci da se u takvim situacijama ne mogu pociniti zlocini; ustvari,
do zlocina gotovo uvek po prirodi stvari dolazi, ali to nisu "ratni"
zlocini. Niko ne može da porekne da su gotovo svakodnevni zlocini na
desetine a možda i na stotine tacaka u svetu. Gotovo svakodnevno citamo
o Ceceniji, Severnoj Irskoj, Šri Lanki, itd. Tako je bilo i na Kosovu i
Metohiji pre "relevantnog perioda", i za vreme tog perioda. Obe strane
su cinile razne zlocine.(Usput receno, za današnje stanje na KiM - koje
je pod okupacijom UNMIK-a i KFOR-a - može da se kaže da ako postoji
pakao na zemlji onda je to stanje na Kosmetu za Srbe i nealbance
tamo...). Teritorijalna država je, naravno, ne samo iskljucivo nadležna
nego i dužna u skladu sa svojim zakonodavstvom i svojim medunarodnim
obavezama o zaštiti ljudskih prava da goni pocinioce krivicnih dela do
kojih dolazi u takvim situacijama.
Šta veli Statut Medunarodnog krivicnog suda (Rimski statut)?
Vec smo napomenuli da postoje dosta snažne tendencije - narocito od
strane Medunarodnog komiteta crvenog krsta i u jursdikciji MKTJ da se
ukine razlika, u pogledu primene medunarodnog humanitarnog prava -
izmedu medunarodnih i unutrašnjih oružanih sukoba, tvrdeci da je u
periodu posle Drugog svetskog rata došlo do "razvoja" medunarodnog
humanitarnog prava u smislu ukidanja te razlike, to jest do razvoja
koji vodi ka primeni medunarodnog humanitarnog prava koje se odnosi na
medunarodne oružane sukobe i na unutrašnje oružane sukobe, jer,
navodno, nema opravdanja da žrtve ovih sukoba ne budu izjednacene u
pogledu zaštite izjednacene.
Smatramo da Statut Medunarodnog krivicnog suda, koji je usvojen na
1998. godine u Rimu, i kojeg su do danas ratifikovale vecina država
(ukljucujuci Jugoslaviju odnosno Srbiju i Crnu Goru) nije u celosti
prihvatio navedena nastojanja, i da je u osnovi zadržao onu razliku
koju pravi Protokol II.
Ipak, povodeci se za navedenim tendencijama ispoljenim pre svega u
MKCK, "humanitarnim" medunarodnim nevladinim orrganizacijama (NGO)
antijugoslovenskom i antisrpskom kampanjom u vezi sa ratovima na
prostoru prethodne Jugoslavije, Statut je napravio znacajna odstupanja
od postojecih normi medunarodnog humanitarnog prava. Prema clanu 7
Statuta, koji se odnosi na krivicna dela protiv covecnosti, za
pocinjenja nekog od ovih krivicnih dela preduslov više nije postojanje
stanja oružanog sukoba, bilo medunarodnog bilo unutrašnjeg. Drugo
znacajno odsstupanje sastoji se u tome što se pojam "ratni zlocin"
proteže i na oružane sukobe unutrašnjeg, nemedunarodnog oružanog sukoba.
No, ono osnovno što je relevantno za našu temu: razlikovanje kada je
jedan unutrašnji predstavlja rat u pravnotehnickom smislu i kada on to
nije zadržano je.
U relevantmo clanu Statuta MKS - clan 8 - se kaže da se njegove odredbe
koje se odnose na unutrašnje, interne oružane sukobe "ne primenjuju na
situacije unutrašnjih nemira i sukoba kao što su pobune, pojedinacni i
sporadicni akti nasilja ili drugi slicni akti." A zatim se veli (stav
3):
Nijedna od odredbi iz stava 2(c) i (d) (koje se odnose na unutrašnje
oružane sukobe- MT) ne odnosi se na pravo vlade da ordži ponovo
uspostavi red i zakon u državi ili da brani njeno jedinstvo i
teritorijalni integritet svim legitimnim sredstvima koja joj stoje na
raspolaganju.
Cak bi se moglo zakljuciti da su autori Statuta - sevesni onoga što se
dogada u savremenom svetu kao što su unutrašnji i medunarodni
terorizam, naglasili prava teritorrijane države da se obracunava sa
terorizmom i slicnim pojavama.
Statut MKS na snazi je od 1.jula 2002. godine i sve što je napred o
njegovim odredbama receno vredi od tog datuma, a ne za ranije
situacije. Dakle, kada je rec o Kosovu i Metohiji treba govoriti o
pravu koje je bilo na snazi u vreme dogadaja tamo.
Napomena:
(1) U tekstu objavljenom u "Glasu javnosti" od 15.8.2002. prof.dr
Predrag Simic daje gotovo kompletnu sliku albanskog lobija u SAD pa ga
zaista vredi procitati. Tekst je naslovljen "Albanski lobi šiptarska
majka" i podnaslovom "Ko i u cije ime ponovo otima Kosovo i Metohiju" i
"Pare su najjaci motiv americkih kongresmena da se bore za otcepljenje
srpske pokrajine od matice". V. www.glas-javnosti.co.yu od navedenog
datuma.
(2) Povodom tih procesa u zemlji protiv trojice pripadnika VJ, a koje
je Vrhovni vojni sud nedavno osudio na dugogodišnje kazne zatvora, v.
tekst ovog autora "RATNI ZLOCINI" BEZ RATA na adresi
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2003-10-21_1.html
Danas (6.11. 2003) citamo u štampi da je, prema saopštenju Ministarstva
pravde Srbije, specijalni tužilac preuzeo vodenje krivicnog postupka
protiv bivših komandanata tzv. OVK Hašima Tacija, Agima Cekua i Ramuša
Haradinaja. Iz saopštrenja nije jasno za koja krivicna dela ce
osumnjiceni biti optuženi, ali izgleda da se srlja u istu grešku - da
ce ih se optužiti za "ratne zlocine", umesto da im se sudi za obicne
zlocine kao što su masovna ubistva, terorizam i drugo, jer, kao što
rekosmo, na Kosovu i Metohiji nije u pravnom smislu bilo rata izmedu
nadležnih jugoslovenskih i srpskih organa i šiptarskih pobunjenika i
terorista.
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2003-11-11.html
Dr Milan Tepavac
5. novembar 2003.
Sukob izmedu jugoslovenskih i srpskih nadležnih organa sa šiptarskim
pobunjenicima i teroristima na Kosovu i Metohiji nije bio rat u pravnom
smislu. - Treba govoriti o tamo pocinjenim zlocinima, a ne o ratim
zlocinima. - Nema ratnih zlocina bez rata. -Karla del Ponte i njena
prethodnica Luiz Arbur su se rukovodile politickim motivima kada su
period od 1.1. do 20.6.1999. na Kosmetu okarakterisale kao "stanje
oružanog sukoba" (rata) u smislu medunarodnog prava. - Domaci sudovi
cine istu grešku kada krivcna dela tamo pocinjena kvalifikuju kao ratne
zlocine.
1. Uvodne napomene
Takozvano tužilaštvo takozvanog Medunarodnog krivicnog tribunala za
prethodnu Jugoslaviju (u daljem tekstu MKTJ) podnelo je optužnicu
protiv protiv Slobodana Miloševica, Milana Milutinovica, Nikole
Šajnovica, Dragoljuba Ojdanica i Vlajka Stojiljkovica 16. oktobra 2001.
(to je izmenjena optužnica u odnosu na prvu koju je tužilaštvo podnelo
usered agresije NATO, 22.maja 1999). Kasnije, 19. jula 2002, to
tužilaštvo je izdvojilo optužbu protiv Milutinovica, Šajnovica i
Ojdanica (u meduvremenu je Vlajko Stojiljkovic izvršio samoubistvo) u
posebnu optužnicu. Upravo dok pišem ovaj tekst (potkraj oktobra 2003)
tužilaštvo je "otpecatilo" i optužicu - koja nosi datum 22.septembra
2003 - za dogadanja na Kosmetu i protiv dvojice general Vojske
Jugoslavije Pavkovica i Lazarevica i dvojice policijskih general
Đordevica i Lukica.
Optužnica protiv Slobodana Miloševica povodom dogadanja na Kosovu i
Metohiji sadrži kjlucnu odredbu na kojoj, ustvari, pociva citava
optužnica. Rec je o tacki 69 koja glasi:
"69. Sve vreme na koje se odnosi ova optužnica, na Kosovu u SRJ
postojalo je stanje oružanog sukoba".
"Vreme na koje se odnosi optužnica" je vreme od 1. januara do 20. juna
1999. godine. Naime, i Miloševic i njegovi imenovani saradnici optuženi
su za navodna nedala koje su tamo pocinili jugoslovenski i srpski
organi u navedenom vremenskom periodu, koji period vremena je
tužilaštvo ocenilo, okarakterisalo kao "stanje oružanog sukoba".
(Optužnica protiv Pavkovica, Lazarevica, Đordevica i Lukica takode se
odnosi na isti period vremena i u njoj ponavlja da je u naznacenom
periodu na Kosmetu bilo "stanje oružanog sukoba"). Posmatrano sa
politicke tacke gledišta, ovakva ocena tužilaštva ucinjena je iz dva
osnovna razloga: (1) da bi se opravdala agresija NATO pakta i (2) da bi
se tužilaštvo odnosno tribunal mogli proglasiti nadležnim u pogledu
sukoba na Kosovu i Metohiji jugoslovenskih organa sa šiptarskim
pobunjenicima, secesionistima i teroristima.
Dakle, kljucno pitanje koje se ovde namece jeste da li je ili nije u
navedenom vremenskom periodu - od 1. januara do 20. juna 1999 - na
Kosovu i Methiji postojalo "stanje oružanog sukoba" u smislu
medunarodnog prava. Jer, u suprotnom - ako se dokaže da je ocena
tužilaštva pogrešna - optužbe tužilaštva protiv svih lica optuženih
povodom Kosova i Metohije padaju u vodu jer gubi nadležnost, a sva lica
u njegovim kazamatima u Ševeningenu morala bi odmah biti puštena na
slobodu, a verovatno i obeštecana za svu štetu koja im je protivpravno
naneta. Zato ce tužilaštvo, po prirodi stvari uciniti sve da je njegova
gornja postavka tacna, da se na Kosovu i Metohiji u naznacenom periodu
zaista radilo o "stanju oružanog sukoba". Svrha ovoga teksta je da
dokaže da je ocena, bolje receno, pretpostavka tužilaštva pogrešna, to
jest nije se radilo o oružanom sukobu u smislu medunarodnog prava, vec
o normalnoj i uobicajenoj intervenciji nadležnih državnih organa kada
na delu njene teritorije dode do pobune jednog dela njenog
stanovništva. Receno cisto pravnickim jezikom, sukob na Kosovu i
Metohiji u relevantnom vremenskom razdoblju izmedu nadležnih
jugoslovenskih i srpskih organa i jednog dela šiptarskog stanovništva
ne spada pod odredba stava 1 clan 1 Dodatnog protokola II uz Ženevske
konvencije, vec pod odredba stava 2 tog clana istog protokola. U daljem
tekstu ovo cemo razjasniti.
2. Šta se dogadalo u "relevantnom periodu",šta mu je prethodilo i -
usledilo
a) Opšti pogled na šiptarski separatizam
U kosovskoj optužnici protiv Slobodana Miloševica se navodi: "U julu
1990. godine, Skupština Srbije donela je odluku o raspuštanju Skupštine
Kosova, ubrzo nakon što je 114 poslanika od 123 predstavnika kosovskih
Albanca u Skupštini usvojilo nezvanicnu rezoluciju kojom Kosovo
proglašavaju ravnopravnim i nezavisnim entitetom u okviru SFRJ. U
septembru 1990. godine, mnogi od tih istih poslanika kosovskih Albanaca
proglasili su ustav "Republike Kosovo". Godinu dana kasnije, u
septembru 1991. godine, kosovski Albanci održali su nezvanicni
referendum na kome su u ogromnoj vecini glasali za nezavisnost. Dana
24. maja 1992. godine, kosovski Albanci održali su nezvanicne izbore za
skupštinu i predsednika "Republike Kosovo"...
Svakom ko ovo cita mora odmah da pada u oci cinjenica da tužilaštvo sve
te radnje koje su preduzete na Kosovu i Metohiji ne karakteriše pravim
imenom, naime da je rec o protivustavnim i protivzakonitim radnjama, iz
cega logicno sledi da sve ono što su preduzele nadležne jugoslovenske i
srpske vlasti kao odgovor na te radnje nije ništa drugo nego ono što se
preduzima u svakoj civilizovanoj i pravnoj državi. Ali, ovo
falsifikovanje istorije nije ništa prema onome što sledi. Dajuci ocenu
šireg istorijskog konteksta u Jugoslaviji u kome se krecu dogadaji na
KiM, tužilaštvo u istoj optužnici kaže:
"Krajem juna 1991. godine, SFRJ je pocela da se raspada u nizu ratova
koji su usledili jedan za drugim, u Republici Sloveniji (dalje u
tekstu: Slovenija), Republici Hrvatskoj (dalje u tekstu: Hrvatska) i
Bosni i Hercegovini. Slovenija je 25. juna 1991. godine proglasila
nezavisnost od SFRJ, što je dovelo do izbijanja rata; mirovni sporazum
postignut je 8. jula 1991. godine. Hrvatska je svoju nezavisnost
proglasila 25. juna 1991. godine, što je dovelo do borbi izmedu
hrvatskih vojnih snaga s jedne strane i JNA, paravojnih jedinica i
"Vojske Republike Srpske Krajine" s druge... Bosna i Hercegovina
proglasila je nezavisnost 6. marta 1992. godine, što je posle 6. aprila
1992. godine dovelo do rata širokih razmera. Dana 27. aprila 1992.
godine SFRJ je rekonstituisana kao SRJ. U to vreme JNA je
reorganizovana u VJ. U ratu u Bosni i Hercegovini, JNA, a kasnije VJ,
borila se zajedno sa "Vojskom Republike Srpske" protiv vojnih snaga
vlade Bosne i Hercegovine i "Hrvatskog vijeca obrane". Aktivna
neprijateljstva prestala su potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma
u decembru 1995. godine". Ovim tekstom ce tužilaštvo uci u istoriju
ignorantnosti i bescašca ne samo medunarodne krivicne jurisprudencije i
jurisdikcije nego i u istoriju pravne i politticke teorije i istorije u
pokušaju da se falsifikuje istorija. (Otuda, više je nego normalno da
glavna parola predstojecih demonstracija, koje ce se održati u Hagu 8.
novembra o.g, biti "WE WILL NOT ALLOW THE NATO AGGRESSORS TO WRITE OUR
HISTORY"). I ovde, naravno u još vecoj meri, vredi ono što smo rekli u
pogledu KiM: dogadaje u Hrvatskoj, Sloveniji i Bosni i Hercegovini
tužilaštvo tendeciozno i zlonamerno ne naziva pravim imenom: da je rec
o protivustavnoj i protivzakonitoj oružanoj pobuni secesionistickih
snaga u tim jugoslovenskim republikama, podsticanim, planiranim i
finansiranim od svojih saucesnika - vladajucih krugova u SAD, Vatikanu
i EU (EZ) i islamskih fundamentalista. Svaka kap prolivene krvi na tim
prostorima je na rukama tih zlocinaca, a ovakvim stavovima tužilaštvo
se svrstava u njihove saucesnike.
O šiptarskom terorizmu na Kosovu i Metohiji moglo bi se mnogo govoriti
i kjige napisati. Ali, evo, zadržimo se na današnjoj (5.novembar 2003)
Politici u kojoj je informacija da je vlada Republike Srbije (dakle,
sadašnja, a ne "Miloševiceva" vlada) upravo objavila "belu kjigu" pod
naslovom Albanski terorizam i organizovani kriminal na Kosmetu ciji
naslov govori sam za sebe. Tu je i informacija da je šef UNMIK-a Hari
Holkeri obecao da ce istražiti ceo slucaj identiteta lica na
fotografijama koje su ovih dana objavljene u štampi kako trojica
pripadnika tzv. OVK drže u rukama odsecene glave srpskih vojnika. Tu je
takode informacija da je ministar pravde Srbije izjavio da ministarstvo
poseduje dokumentaciju, desetine hiljada stranica, o stravicnim
zlocinima nad Srbima na Kosmetu "najmonstruoznijim posle Drugog
svetskog rata". Taj materijal na nepobitan nacin potvrduje odgovornost
za više od 7.000 teroristickih napada u kojima je ubijeno preko 1.200
ljudi, ranjeno oko 1.350, kidnapovano gotovo 1.000, proterano 340.000
nealbanaca, oteto ili spaljeno 107.000 kuca...
O dogadajima na Kosovu i Metohiji i svojoj ulozi u njima Slobodan
Milošvic je u postupku protiv njega pred tribunalom rekao dosta toga,
narocito u svom uvodnom izlaganju povodom kosovske optužnice 13, 14,
15. i 18. febrara 2002. Iako je govorio više kao politicar nego kao
pravnik, jasno je da je i on uverenja da tribunal ni po njegovom
statutu nema nadležnosti u pogledu KiM. U svom intervjuu americkoj
agenciji Fox News od 24. avgusta 2001.(iz Haga) on je rekao: "There are
individual crimes, but there was a clear order that any crime has to be
punished immediately, and whoever did it, has to be arrested. And the
proof that that order was obeyed quite clearly and exactly the way it
was supposed to be obeyed is the fact that more than 500 different
individuals were arrested by the police or the army who were doing
so.Those were consequences of a chaotic situation created by the
massive bombing of NATO". Drugim recima, za sve zlocine (neumesno je
upotrebljavati izraz "ratni zlocini") pocinjene tamo i pre, i za vreme
NATO agresije i posle nje nadležni su domaci sudovi, a ne MKTJ.
b) Podrška iz inostranstva
Bez najgrubljeg i najbrutalnijeg mešanja u unutrašnje stvari
Jugoslavije i Srbije, protivno Povelji UN i svim principima
medunarodnog prava i osnovnim dokumentima OEBS (KEBS), bez spoljne
politicke, vojne, finansijske i druge podrške iz inostranstva na Kosovu
i Metohiji nikada ne bi došlo do onoga do cega je došlo i do cega još
uvek dolazi. Kada je rec o politickoj podršci, verovatno je
najpresudnija ona koja dolazi iz uticajnih krugova u SAD kao što su
snažni albanski lobi(1) u toj zemlji i uticajna Medunarodna krizna
grupa (ICG) u kojoj dominira antisrpski jevrejski lobi. Sva nastojanja
i svi apeli da se s tim prestane ostali su bezuspešni. Cak i apeli
Saveta bezbednosti UN da se obustavi spoljna podrska albanskim
teroristima na KiM ostali su i ostaju mrtvo slovo na papiru.
U toj i takvoj raboti posebna je uloga Albanije. Albanija je jedina
drzava na svetu koja je priznala ilegalnu "Republiku Kosovo", koju su
albanski separatisti proglasili nakon ilegalnih jednonacionalnih
"izbora" odrzanih jos 1992. godine. Neskrivenu podrsku albanskim
separatistima davali su svi drzavni organi Albanije, koja je postala
narocito snazna sa rasplamsavanjem terorizma na KiM , posebno od 1998.
godine.Tu podrsku je snazno izrazio i Parlament Albanije, koji je 28.
decembra 1998. godine usvojio "Rezoluciju o stanju na Kosovu", u kojoj
se za odbranu drzavne jugoslovenske granice od upada terorista iz
Albanije i sprecavanje brojnih pokusaja unosenja naoruzanja i vojne
opreme, izmedju ostalog, kaze: "Provokativna politika Beograda na
granici sa Republikom Albanijom tezi prosirivanju sukoba na sve
albanske prostore...". U istoj rezoluciji se, uz neskriven poziv
medjunarodnoj zajednici da vojno pomogne ostvarivanje separatiistickih
ciljeva albanskih terorista na KiM istice da parlament Albanije
..."zahteva snaznu podrsku od albanske vlade i drzave kosovskoj braci,
u cilju odolevanja vanrednim situacijama u kojima se oni nalaze i u
njihovim naporima da sami odlucuju o buducnosti Kosova", kao da je
Kosovo albansko i da ne pripada svim gradjanima koji tamo zive i koji
je nesporan deo Srbije i Jugoslavije.
Podrška Albanije teroristima i separatistima na KiM posebno je izražena
u naoružavanju i obuci terorista UCK.Prema zvanicnim i nezvanicnim
izvorima, u Albaniji je za obuku terorista OVK osnovan veliki broj
posebnih kampova, i to u: Tirani, Kuksu, Tropoji, Peskopeji, Hazu,
Krumi, Fierzi i drugim mestima. Pripremanje teroristickih grupa u
Albaniji potvrdio je i ambasador Dan Everts, sef Misije OEBS u
Albaniji, sto je preneo "Reuters" u svom izvestaju od 21. decembra
1998. godine, u kojem se kaze: ''Guerrillas from the Kosovo Liberation
Army (KLA) are actively girding for war and using northern Albania as a
staging ground for their separatist campaign, an OSCE diplomat said.
'The north (of Albania) is a staging ground for the war and the KLA are
very busy '', ambassador Daan Everts, head of the Organisation for
Security and Cooperation in Europe (OSCE) mission in Albania told
Reuters at the weekend. The main KLA staging area now appears to have
been moved south into remote parts of a region known as the Has
highlands, wher Krume is the largest nearby town Discretion is the new
KLA watchword. It is uncommon to spot a KLA soldier in uniform in Krume
and the guerrillas generally conduct their business out of sight of
pryin eyes '', istice Reuters.
Niko više ne može da porekne postojanje logora za Al Kaide gde se
vršila obuka terorista. (Boško Jakšic u "Politici" od 1. novembra 2003).
U aktivnoj podrsci u obuci i naoruzavanju albanskih terorista
ucestvovale su i mnoge druge zemlje, posebno Nemacka. Tako, npr.,
britanski dnevnim "European" otkriva, pozivajuci se na diplomatske i
obavestajne izvore, da aktivni angazman nemackih obavestajnih sluzbi
(civilne i vojne) na obucavanju i opremanju terorista UCK za vrsenje
zlocinackih aktivnosti na Kosovu i Metohiji, datira od februara 1996.
godine, sa cilje da ..."cementira nemacki uticaj na balkanskom
prostoru...". Agenti BND bili su zaduzeni da formiraju komandnu
strukturu UCK, obezbede obavestajnu podrsku na ulaznim tackama
terorista u Italiju ( Trst i Bari) i osiguraju njihovo prebacivanje u
Albaniju i obuku terorista.
U najnovijim istraživanjima poznati publicista Kristofer Deliso
(Christopher Deliso) (http://www.antiwar.com/orig/deliso93.html)
konstatuje: "In 1998, when NATO's war on Yugoslavia was first being
organized, secret camps were set up in northern Albania. There, British
and American forces trained the rag-tag fighters of the Kosovo
Liberation Army (KLA). The two countries openly armed, supplied and
supported the KLA during the war against Milosevic, using the
paramilitary group as NATO's ground troops".
Prema pisanju ljubljanskog dnevnika "Delo", oficiri i podoficiri
slovenacke vojske albanske narodnosti ukljuceni su, takode, u obuku
terorista OVK, pa cak i u jihove borbene akcije na KiM.
***
U širokom spektru stavova raznih medunarodnih politickih struktura i
jednom delu medunarodne javnosti dominirala je smisljeno lansirana
neistina o tzv. "OVK" kao nekakvom "gerilskom pokretu" albanske
nacionalne zajednice na KiM.
Ipak je svest o teroristickom karakteru OVK bila prisutna kod
objektivnih posmatraca dogadaja na KiM. Tako je Federacija americkih
naucnika (FAS), koja se smatra "trustom mozgova", objavila izveštaj u
kojem je separatisticko - teroristicku OVK svrstala medu 113
najpoznatijih teroristickih organizacija u svetu. FAS je, uz State
Department, jedina organizacija u SAD koja se ozbiljno bavi
proucavanjem i klasifikovanjem teroristickih organizacija u svetu.
Džon Pajk, šef odseka za bezbednoist FAS -a, izjavio je da je njegova
organizacija izradila "kompletnu analizu, detaljno istražujuci nacin
delovanja i strukturu OVK, za razliku od State Departmenta, koji
procene bazira uglavnom na politickoj osnovi". Pajk sumarno navodi
cinjenice zbog kojih je OVK svrstana medju teroristicke organizacije.
Pre svega, taktika OVK sastoji se u napaima na organe bezbednosti, i to
iz zasede. Zatim, clanovi OVK organizovani su u celije od tri do pet
clanova, što je karaketristicno za teroristicke organizacije. Clanovi
grupe su vidno opsednuti svojom idejom odvajanja KiM od Srbije i SRJ i
njenog pripajanja tzv. "Velikoj Albaniji", a naredbe predpostavljenih
izvrsavaju bezpogovorno. U daljoj analizi FAS-a navodi se da u redovima
OVK ima oko 1000 placenika iz Albanije, Saudijske Arabije , Jemena,
Avganistana, BiH i Hrvatske, kao i "vojnih strucnjaka" iz Velike
Britanije i Nemacke, koji rade kao instruktori. Glavni kampovi za obuku
terorista OVK nalaze se u albanskim gradovima Ljabinot, Tropoja, Kukes
i Bajram Curi, gde su koncentrisane pristalice bivseg albanskog
predsednika Saloja Berise. U izvestaju FAS-a istaknuto je, pored
ostalog da su ..."I Rugova i OVK insistirali na nezavisnosti Kosova.
Otvoreni dugorocni cilj OVK jeste da ujedini albansko stanovnistvo
Kosova, Makedonije i Albanije u Veliku Albaniju. Sve do nedavno,
Kosovari su smatrali da je status trece republike u okviru Jugoslavije
za Kosovo samo prelazna faza u postizanju nezavisnosti Kosova..."
3. Pravna karakterizacija dogadanja u "relevantnom periodu"
Na osnovu onoga što je izneto napred pod tackom 1. i 2. mislimo da se
sam po sebi namece zakljucak da je tužilaštvo MKTJ pogrešno, sa pravnog
stanovišta, okarakterisalo sukob na Kosovu i Metohiji. Ono, ustvari,
ako cemo pravo gledati, i nije ni moglo drukcije da proceni pravnu
prirodu toga sukoba. Kao instrument antijugoslovenske i antisrpske
politike, potpuno u službi NATO pakta i najvecih neprijatelja
Jugoslavije i srpskog naroda koji su ga formirali i koji ga bogato
finansiraju ono, dakle, objektivno nije ni moglo drukcije postupiti.
Zbog toga što je ono podiglo optužnicu protiv Slobodana Miloševica,
tada predsednika SR Jugoslavije, usered NATO varvarske agresije, 22.
maja 1999. godine, ono je nesumnjivo, postalo saucesnik zlocinacke
agresije NATO pakta i njegovih satelita koji su mu dali logisticku i
drugu podršku u agresiji (Albanije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine,
Madarske, Makedonije), kao i saucesnik šiptarskih terorista na celu sa
takozvanom Oslobodilackom armijom Kosova. Podizanje te optužnice
nesumnjivo je ohrabrilo kako NATO tako i šiptarske teroriste.
Još pre "relevantnog perioda" glavni tužilac Luis Arbur nastojala je na
sve nacine da sukob na Kosmetu podvede pod oderedbe medunarodnog
humanitarnog prava, i da, na taj nacin, taj sukob podvede pod
jurisdikciju njenog tužilaštva odnosno tribunala. Još u martu 1998. ona
je ispoljavala pretenzije da se umeša u dogadaje na Kosmetu. Oktobra
iste godine ona se i zvanicno obratila jugoslovenskim organima da želi
da na Kosmetu vodi istragu. Tadašnji savezni ministar pravde Zoran
Kneževic je odgovorio Arburovoj da Tribunal nije nadležan za dešavanja
na Kosovu i Metohiji. On je objasnio da "na Kosmetu nema rata", vec da
je Srbija suocena "sa teroristickim akcijama bandita": "Na Kosovu i
Metohiji nije bilo rata. Teroristicke grupe sastavljene od kriminalaca
i verskih fabnatika nikada nisu bile organizovane jedinice", piše
Kneževic i istice da je Srbija uspešno završila policijsku akciju
protiv terorista. Na tom i takvom stavu je Savezna vlada istrajavala
sve do petooktobarske promene 2000. godine.
Medutim, tužilaštvo u novembru 1998. obaveštava jugoslovensku vladu da
je tužilaštvo tribunala zakljucilo da postoji dovoljno osnova za
nadležnost MKTJ i za sprovodenje istrage, i na tom stavu je istrajavalo
i za vreme agresije NATO pakta i istrajava do danas. Petooktobarski
režim je, razume se, odmah prihvatio stav Tribunala u pogledu pravnog
karaktera kosovskometohijskog sukoba, usvojio u tom smislu odgovarajuce
propise, i odmah poceo da "isporucuje" sve one koje je tribunal tražio
"zbog kršenja medunarodnog humanitarnog prava". I u zemlji su poceli
procesi zbog "ratnih zlocina" na KiM(2) Pri tome zaprepašcuje kolko je
prisutno pravnicke neukosti i politicke servilnosti prema stranim
stvarnim i umišljenim mocnicima.
U postupku protiv Slobodana Miloševica tom smislu svedocio je pred
tribunalom zamenik glavnog tužioca tribunala Grejem Bluit 30. oktobra
2003. Miloševic je, razume se, ta i takva nastojanja tužilaštva i
tribunala - da imaju nadležnost u pogledu KiM - osporavo, optužujuci ih
za neistinost, tendencioznost i pristrasnost, mada je trebalo da, kao
pravnik po obrazovanju, da pravno elaborira svoje stavove pozivajuci se
na medunarodno pravo, pre svega na Dopunski protokol II Ženevskim
konvencijama koji predstavljaju savremeno medunarodno pravo. U
unakrsnom ispitivanju Bluita on je povišenim tonom rekao svedoku da
tužilaštvo nije želelo da sprovodi istragu o zlocinima šiptarske
strane, o vezi tzv. OVK sa islamskim teroristima, pa i sa samim Bin
Ladenom, niti je želelo da se bavi zlocinima NATO pocinjenih tokom
bombardovanja Srbije. "Vi ste svojim akcijama podstakli terorizam na
Kosmetu!", rekao je Miloševic, "kao što je i povlacenje Posmatracke
misije OEBS-a bio signal da se može otpoceti bombardovanje od strane
NATO pakta". Drugim recima, i Tribunal i OEBS, su bili saucesnici ne
samo šiptarskih bandita i terorista nego i agresije NATO pakta.
Iako je Savet bezbednosti UN - i uopšte organizacija Ujedinjenih nacija
- davno postao marioneta SAD i njene politike u odnosu na Jugoslaviju i
srpski narod, ipak je on u nekoliko svojih rezolucija akcije šiptarskih
ustanika na Kosmetu okarakterisao kao teroristicke akte, a tzv. OVK kao
teroristicku organizaciju.
Analizirajuci rezolucije Saveta bezbednosti UN o Kosovu i Metohiji,
usvojene pre agresije NATO na SR Jugoslaviju, jasno proizilazi
zakljucak da je na KiM došlo do teroristicke pobune i da je UCK
teroristicka organizacija. To se posebno vidi iz rezolucije 1160,
usvojene na sednici SB 31. marta 1998., zatim rezolucije 1199, usvojene
na sednici SB 23. septembra l998. godine i rezolucije 1203, usvojene na
sednici SB 24. oktobra 1998. godine.
Rezolucija 1160
Vec u samoj preambuli ove rezolucije je, pored ostalog, jasno izrecena
osuda " ... svih akata terorizma od strane KLA (Kosovo Liberation Army)
ili bilo koje druge grupe ili pojedinca, i svake spoljne podrske
teroristickoj aktivnosti na Kosovu, ukljucujuci finansiranje,
naoružavanje i obuku".
U operativnom delu rezolucije, u paragrafu 2, upucen je nedvosmislen
poziv rukovodstvu kosovskih Albanaca da "... osude sve teroristicke
akcije", podvlaceci da "...svi elementi albanske zajednice na Kosovu
treba da ostvaruju svoje ciljeve jedino politickim sredstvima". Nikada,
medutim, politicki predstavnici Albanaca na KiM nisu to ucinili, vec su
svim svojim postupcima ohrabrivali i davali direktnu podrsku terorizmu
OVK.
U paragrafu 8 iste rezolucije, uz zavodenje potpunog embarga u prodaji
ili snabdevanju Jugoslavije u naoružanju, Savet bezbednosti se cvrsto
obavezao da ce "...spreciti naoružavanje i obuku u korist teroristickih
aktivnosti na KiM...".
Da je to ostalo samo prazno obecanje pokazuje naknadni razvoj situacije
na KiM kada je sa jacanjem teroristickih aktivnosti UCK došlo do sve
masovnijeg priliva naoružanja i još intenzivnije obuke terorista,
posebno u Albaniji.
Rezolucija 1199
U preambuli ove rezolucije SB ponavlja osudu terorizma kao sredstva za
"...ostvarivanje politickih ciljeva bilo koje grupe ili pojedinca", i
osudjuje..."svaku spoljnu podrsku takvoj aktivnosti na Kosovu,
ukljucujuci snabdevanje oruzjem i obuku za teroriticke aktivnosti na
Kosovu, uz izrazavanje zabrinutosti zbog izvestaja o neprekinutom
krsenju zabrana uvedenih prethodnom Rezolucijom 1169..."
U operativnom delu rezolucije, u paragrafu 6, Savet insistira da
rukovodstvo kosovskih Albanaca "...osudi sve teroristicke akcije i
podvlaci da svi elementi u zajednici kosovski Albanaca treba da
ostvaruju svoje ciljeve jedino miroljubivim sredestvima..."
U paragrafu 11, Savet bezbednosti zahteva od svih država clanica
da..."sprece prikupljanje novcanih sredstava na njihovoj teritoriji
(funds collected on their territory), koja se koriste za kršenje
rezolucije 1160...".
Rezolucija 1203
I u ovoj, kao i u prethodni rezolucijama, Savet bezbednosti u njenoj
preambuli osudjuje..."kako sve akte nasilja svake strane, tako i
terorizam bilo koje grupe ili pojedinca za postizanje politickih
ciljeva, kao i svaku stranu podršku za takve aktivnosti na Kosovu,
ukljucujuci snabdevanje oružjem i obuku za izvodenje teroristickih
aktivnosti na Kosovu i izražava zabrinutost zbog izveštaja o
kontinuiranom kršenju zabrana uvedenih rezolucijom 1160 ...".
U paragrafu 10 ove, rezolucije Savet bezbednosti..."insistira na tome
da rukovodstvo kosovskih Albanaca osudi sve teroristicke akcije,
zahteva neodložan prestanak takvih aktivnosti i naglašava da svi
elementi albanske zajednice na Kosovu treba da ostvaruju svoje ciljeve
samo miroljubivim sredstvima...".
Šta veli Protokol II uz Ženevske konvencije?
Taj Protokol, koji je usvojen 1977. godine, "razvija i dopunjuje"
zajednicki clan 3 Ženevskih konvencija, clan u Ženevskim konvencijama
koji se odnosi na unutrašnje oružane sukobe, za razliku od ostalih
odredaba tih konvensija koje se odnose na medunarodne oružane sukobe,
to jest na sukome izmedu suverenih država. Da ovaj protokol predstavlja
savremeno pozitivno medunarodno pravo uglavnom nema spora, s napomenom
da ima dosta onih - a medu njima je i Medunarodni komitet crvenog krsta
MKCK) i stotine i stotine samozvanih medunaronih nevladinih
organizacija (NGO) koje sebe nazivaju humanitarnim - koje uporno
nastoje da ukinu razliku izmedu medunarodnih oružanih sukoba i
unutrašnjih, tvrdeci da je putem obicaja do tog izjednacavanja vec
došlo. Ta i takva nastojanja našala su svoj izraz i u clanovima 2-5
Statuta MKTJ, a narocito u jurisdikcije tog tribunala, koji je u više
svojih dosadašnjih odluka protiv Srba protiv kojih je vodio postupak
prrihvatao taj i takav koncep savremenog MHP. Medutim, sva ta i takva
nastojanja su pogrešna i neodrživa jer države clanice Ujedinjenih
nacija nisu spremane da u potpunosti napuste razlikovanja izmedu
pravnog položaja medunarodnih i unutrašnjih oružanih sukoba, što
najbolje svedoci upravo Statut Medunarodnog krivicnog suda, o cemu ce
niže biti pobliže reci.
Ali da se vratimo Protokolu II. Nas ovde ne zanima toliko na koji nacin
ovaj protokol štiti ucesnike u unutrašnjim oružanim sukobima, koliko
nas interesuje to kako ovaj protokol postavlja granicu izmedu noga što
jeste unutrašnji oružanih sukob i onoga što nije.
Nakon što u stavu 1 clana 1 definiše unutrašnji oružani sukob, u stavu
2 istog clana definiše što ne spada pod taj pojam - "oružani sukob
nemedunarodnog karaktera". Taj stav 2 clana 1 glasi:
Ovaj Protokol se nece primenjivati na situacije unutrašnjih nemira i
zategnutosti kao što su pobune, izolovani i sporadicni akti nasilja i
ostali akti slicne prirode, jer to nisu oružani sukobi.
Takve situacije, s kojima se manje-više gotovo svaka država povremno
može suociti u svom istorijskom i politickom trajanju, spadaju u
potpunosti pod njenu nadležnost kao njena unutrašnja stvar u smislu
Povelje UN i medunarodnog prava i pod njen pravni poredak.To, naravno,
ne znaci da se u takvim situacijama ne mogu pociniti zlocini; ustvari,
do zlocina gotovo uvek po prirodi stvari dolazi, ali to nisu "ratni"
zlocini. Niko ne može da porekne da su gotovo svakodnevni zlocini na
desetine a možda i na stotine tacaka u svetu. Gotovo svakodnevno citamo
o Ceceniji, Severnoj Irskoj, Šri Lanki, itd. Tako je bilo i na Kosovu i
Metohiji pre "relevantnog perioda", i za vreme tog perioda. Obe strane
su cinile razne zlocine.(Usput receno, za današnje stanje na KiM - koje
je pod okupacijom UNMIK-a i KFOR-a - može da se kaže da ako postoji
pakao na zemlji onda je to stanje na Kosmetu za Srbe i nealbance
tamo...). Teritorijalna država je, naravno, ne samo iskljucivo nadležna
nego i dužna u skladu sa svojim zakonodavstvom i svojim medunarodnim
obavezama o zaštiti ljudskih prava da goni pocinioce krivicnih dela do
kojih dolazi u takvim situacijama.
Šta veli Statut Medunarodnog krivicnog suda (Rimski statut)?
Vec smo napomenuli da postoje dosta snažne tendencije - narocito od
strane Medunarodnog komiteta crvenog krsta i u jursdikciji MKTJ da se
ukine razlika, u pogledu primene medunarodnog humanitarnog prava -
izmedu medunarodnih i unutrašnjih oružanih sukoba, tvrdeci da je u
periodu posle Drugog svetskog rata došlo do "razvoja" medunarodnog
humanitarnog prava u smislu ukidanja te razlike, to jest do razvoja
koji vodi ka primeni medunarodnog humanitarnog prava koje se odnosi na
medunarodne oružane sukobe i na unutrašnje oružane sukobe, jer,
navodno, nema opravdanja da žrtve ovih sukoba ne budu izjednacene u
pogledu zaštite izjednacene.
Smatramo da Statut Medunarodnog krivicnog suda, koji je usvojen na
1998. godine u Rimu, i kojeg su do danas ratifikovale vecina država
(ukljucujuci Jugoslaviju odnosno Srbiju i Crnu Goru) nije u celosti
prihvatio navedena nastojanja, i da je u osnovi zadržao onu razliku
koju pravi Protokol II.
Ipak, povodeci se za navedenim tendencijama ispoljenim pre svega u
MKCK, "humanitarnim" medunarodnim nevladinim orrganizacijama (NGO)
antijugoslovenskom i antisrpskom kampanjom u vezi sa ratovima na
prostoru prethodne Jugoslavije, Statut je napravio znacajna odstupanja
od postojecih normi medunarodnog humanitarnog prava. Prema clanu 7
Statuta, koji se odnosi na krivicna dela protiv covecnosti, za
pocinjenja nekog od ovih krivicnih dela preduslov više nije postojanje
stanja oružanog sukoba, bilo medunarodnog bilo unutrašnjeg. Drugo
znacajno odsstupanje sastoji se u tome što se pojam "ratni zlocin"
proteže i na oružane sukobe unutrašnjeg, nemedunarodnog oružanog sukoba.
No, ono osnovno što je relevantno za našu temu: razlikovanje kada je
jedan unutrašnji predstavlja rat u pravnotehnickom smislu i kada on to
nije zadržano je.
U relevantmo clanu Statuta MKS - clan 8 - se kaže da se njegove odredbe
koje se odnose na unutrašnje, interne oružane sukobe "ne primenjuju na
situacije unutrašnjih nemira i sukoba kao što su pobune, pojedinacni i
sporadicni akti nasilja ili drugi slicni akti." A zatim se veli (stav
3):
Nijedna od odredbi iz stava 2(c) i (d) (koje se odnose na unutrašnje
oružane sukobe- MT) ne odnosi se na pravo vlade da ordži ponovo
uspostavi red i zakon u državi ili da brani njeno jedinstvo i
teritorijalni integritet svim legitimnim sredstvima koja joj stoje na
raspolaganju.
Cak bi se moglo zakljuciti da su autori Statuta - sevesni onoga što se
dogada u savremenom svetu kao što su unutrašnji i medunarodni
terorizam, naglasili prava teritorrijane države da se obracunava sa
terorizmom i slicnim pojavama.
Statut MKS na snazi je od 1.jula 2002. godine i sve što je napred o
njegovim odredbama receno vredi od tog datuma, a ne za ranije
situacije. Dakle, kada je rec o Kosovu i Metohiji treba govoriti o
pravu koje je bilo na snazi u vreme dogadaja tamo.
Napomena:
(1) U tekstu objavljenom u "Glasu javnosti" od 15.8.2002. prof.dr
Predrag Simic daje gotovo kompletnu sliku albanskog lobija u SAD pa ga
zaista vredi procitati. Tekst je naslovljen "Albanski lobi šiptarska
majka" i podnaslovom "Ko i u cije ime ponovo otima Kosovo i Metohiju" i
"Pare su najjaci motiv americkih kongresmena da se bore za otcepljenje
srpske pokrajine od matice". V. www.glas-javnosti.co.yu od navedenog
datuma.
(2) Povodom tih procesa u zemlji protiv trojice pripadnika VJ, a koje
je Vrhovni vojni sud nedavno osudio na dugogodišnje kazne zatvora, v.
tekst ovog autora "RATNI ZLOCINI" BEZ RATA na adresi
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2003-10-21_1.html
Danas (6.11. 2003) citamo u štampi da je, prema saopštenju Ministarstva
pravde Srbije, specijalni tužilac preuzeo vodenje krivicnog postupka
protiv bivših komandanata tzv. OVK Hašima Tacija, Agima Cekua i Ramuša
Haradinaja. Iz saopštrenja nije jasno za koja krivicna dela ce
osumnjiceni biti optuženi, ali izgleda da se srlja u istu grešku - da
ce ih se optužiti za "ratne zlocine", umesto da im se sudi za obicne
zlocine kao što su masovna ubistva, terorizam i drugo, jer, kao što
rekosmo, na Kosovu i Metohiji nije u pravnom smislu bilo rata izmedu
nadležnih jugoslovenskih i srpskih organa i šiptarskih pobunjenika i
terorista.