HEROJI NERETVE I SUTJESKE SE NE ZABORAVLJAJU

Navršilo se 70 godina od završetka herojskih bitaka na Neretvi (januar-mart 1943. god.) i Sutjesci (15. maj – 15. jun 1943. god.), 70 godina od sloma Četvrte i Pete neprijateljske ofanzive koju su fašistički okupatori zajedno sa svojim domaćim slugama – ustašama i četnicima vodili protiv partizanskih jedinica.


Ove slavne partizanske epopeje odigrale su se u najsudbonosnijoj godini rata protiv fašizma koji je vođen u Evropi i bile su herojski i neodvojivi deo ratnih napora antifašitičke koalicije. Na sovjetsko-nemačkom i na afričkom frontu armije Nemačke i Italije pretrpele su teške poraze kod Staljingrada i El Alemejna. U Zapadnoj Africi (Alžir i Maroko) iskrcale su se sveže i dobro opremljene američke i britanske armije. Postalo je jasno da anti-fašistička koalicija preuzima punu inicijativu i da je potpuni slom fašizma na pomolu.

Bitke na Neretvi i Sutjesci postale su herojski simbol zbog izuzetnog požrtvovanja, hrabrosti i moralne čvrstine u najtežim iskušenjima. Iskustva koja su stečena u ovim sudbonosnim bitkama u toku narodno-oslobodilačkog rata bila su od izuzetnog značaja. Uprkos ogromnim ljudskim gubicima partizana ove pobede su ojačale moralno partizanske jedinice koje su poput feniksa iz vatre i dima bitaka izašle sa još jačom verom u pobedu stalno jačajući i oslobađajući nove teritorije porobljene zemlje.

Sa gledišta ratne prakse, treba istaći da su bitke na Neretvi i Sutjesci bile bitke u kojima su se trupe iz operativnog okruženja uspele probiti sopstvenim snagama, bez ikakve neposredne pomoći spolja, i naneti poraz neprijatelju. One su bez sumnje, najznačajnije i najpresudnije u našem narodnooslobodilačkom ratu i revoluciji. Cilj neprijatelja bio je da likvidira narodnooslobodilački pokret i uništi Narodnooslobodilačku vojsku Jugoslavije. U tom velikom i odlučujućem polilitičko-strategijskom neprijateljskom poduhvatu učestvuju, zajedno sa okupatorskim nemačko-italijanskim snagama: glavne snage domaćih izdajnika — četnika, ustaša i domobrana — svi pod operativnom komandom nemačko-italijanskih štabova. To je prvi put od početka narodnooslobodilačkog rata da se u jednoj takvoj velikoj i otvorenoj bici nađu zajedno sa okupatorskim trupama udružene glavne snage kontrarevolucije da bi ostvarile zajednički političko-strategijski cilj: uništenje glavne Narodnooslobodilačke vojske. Zahvaljujući nadčovečanskom herojstvu i veri u pobedu nije se ostvarila želja neprijatelja. Pobeda je pripala mladoj revolucionarnoj narodnoj vojsci koja se već od tada, kao značajan faktor opšte savezničke strategije, sve više ističe na balkanskoj ratnoj pozornici. Tada Narodnooslobodilačka vojska i Nova Jugoslavija ulaze u red priznatih i poznatih faktora antihitlerovske koalicije.

Posle bitaka na Neretvi i Sutjesci kao rezultat velikih i istorijskih pobeda, u konkretnoj međunarodnoj ratnoj situaciji došlo je do Drugog zasedanja AVNOJ-a — na kome su udareni temelji nove narodne socijalističke države — bratske zajednice svih jugoslovenskih naroda. Prema svemu tome, pobede u ovim bitkama predstavlja ne samo najblistavije moralno-političko i vojničko ostvarenje, već i najpresudniju i najsudbonosniju političko-ratnu prekretnicu posle koje se (nakon Drugog zasedanja AVNOJ-a) mogao jasno i određeno sagledati krajnji ratno-revolucionarni cilj: nacionalno i socijalno oslobođenje naših naroda. Zato će ove pobede večno ostati naša gordost i naša slava. Mnogi tragični i herojski momenti iz te borbe danas su malo poznati. Kontrarevolucionarni procesi na prostoru SFRJ doveli su do gaženja i bacanja u zaborav svega što je imalo veze sa narodno-oslobodilačkom borbom i socijalističkom revolucijom naroda Jugoslavije. U manjoj ili većoj meri sve vlasti republika bivše SFRJ odnose se ignoranstki i podcenjivački prema slavnoj NOB.

Upravo mlade generacije treba da se napajaju vrlinama mladića i devojaka koji su se gladni, slabo odeveni i do smrti iznureni borili i umirali herojskom smrću, sa verom da svojom borbom i žrtvom doprinose lepšem i srećnijem životu novih generacija. Mlade generacije treba da slede primer herojskih partizana, da gaje one ideale za koje su pale stotine hiljada boraca Narodnooslobodilačke borbe, da produže upornu borbu za ostvarenje socijalizma.

Sekretarijat NKPJ,

Beograd,

15.06.2013


---

http://www.subnor.org.rs/jubileji-2


СУТЈЕСКА  ВЕЧНО  ХУЧИ

У котлини Тјентишта уоквиреног Зеленгором и Волујком и осталим зимзеленим планинама на чијим стазама је исписана и историја ослободилачке борбе у којој је створена славна и уважавана држава, поред легендарне Сутјеске и на каменом платоу где се издижу гранитне громаде симбола страдања и победе храбрих партизана, одржан је импозантан народни скуп у част седме деценије титанске битке.

Свечаност су организовали СУБНОР и Влада Републике Српске, а међу цењеним гостима налазила се и делегација СУБНОР-а Србије.

Меморијални комплекс на Сутјесци, на простору изузетно раскошне природе, грађен је у негдашњој Југославији годинама у знак сећања на драматичне битке током Пете непријатељске офанзиве у Другом светском рату.


УДРУЖЕНИ  ФАШИСТИ  СВИХ  БОЈА

У јуну 1943. удружене немачке и италијанске и бугарске беспрекорно увежбане и наоружане трупе, уз готово патолошко садејство четника Драже Михаиловића, усташа и муслиманске милиције, хтеле се да униште главнину Народноослободилачке војске која се, заједно са Врховним штабом и командантом Титом, кретала према истоку после успеха у Четвртој непријатељској офанзиви и пробоја на Неретви.

Немци и њихови савезници имали су 127 хиљада војника, а дејстовала је и авијација, осам артиљеријских пукова и безброј тенкова. Хитлеров Вермахт је одвојио 67.000 солдата, Италијан Мусолини 43.000, Бугари 2.000. У редовима квислинга налазило се око 15.000 активних јуришника.

Огромна бескомпромисна сила навалила је на Сутјеску. Циљ је био да се уништи 19.700 партизанских бораца који су бранили и преко четири хиљаде рањеника и тешко оболелих од тифуса. Задатак фашистичких јуришника био је и да уништи Врховни штаб, који је заједно са својим борцима и командатном Титом учествовао у биткама и пробоју.


ТИТО  СА  СВОЈИМ  ПАРТИЗАНИМА

У Другом светском рату друг Тито је био једини који је у савезничкој коалицији против фашиста са челне позиције учествовао у борбеним редовима и чак том приликом, на планини изнад Сутјеске, задобио од непријатеља теже ране.

Јединице наше ослободилачке народне војске водиле су у обручу Сутјеске у јуну 1943. најтежу, по оцени зналаца, најжешћу борбу у току Другог светског рата. Извојевана је, обруч пробијен, вишеструко надмоћнији непријатељ онемогућен, али је и 7.356 јуначких бораца дало живот на олтар слободе и у корист потлаченог окупираног народа који ће позније добити и своју државу.

У част хероја и сада бљешти на Тјентишту истим сјајем бели монумент. Одолева деценијском протоку и реваншистичкој руци и идеолошкој и историјској одмазди. Гигантску победу партизана чува и народ, достојно и баш онако како прогресивни свет, који се дигао у годинама Другог светског рата против немачке солдатеске, цени улогу и допринос партизанског јединог и неприкосновеног антифашистичког покрета.

Врхови око Сутјеске су и овог 14. јуна одзвањали од речи и песме захвалног народа, хук се ширио у част титана који су сачували част, име и слободу непокореног народа.

О славном времену, али и о завету за будућност говорили су и председник СУБНОР-а Републике Српске Благоје Гајић и министар у Влади Републике Српске Петар Ђокић.


ОБАСЈАН  ПУТ  У  БУДУЋНОСТ

А председник СУБНОР-а Србије, проф.др Миодраг Зечевић, поздравио је борце из негдашње Југославије и бурно прихваћен нагласио, поред осталог, да се у нашој средини, у Србији, јубилеји Сутјеске и Неретве са пијететом прослављени:

”Дошли смо на Тјентиште да се заједно поклонимо величанственом подвигу партизана којима су сабијеним у непријатељском гротлу, пре седам деценија, остали нада и вера у победу. Одважност, спремност, јасни циљеви осветлили су пут коме су стремили и остали светионик за многе будуће генерације”.

На споменик херојима Сутјеске положени су венци и цвеће. Вијориле су заставе, ратне и оне док је још постојала поштована Југославија, црвене, са петокраком звездом, многи учесници скупа носили су слике маршала Тита.

На Тјентиште је донета и импозантна застава СУБНОР-а Србије. Под њом су били чланови организације, поштоваоци и пријатељи, потомци партизана. Али и активни борци, припадници храбрих јединица народне ослобидилачке војске из окршаја на Сутјесци.

Проф.др Миодраг Зечевић је на споменик положио ловоров венац, на црвеној ленти је написано: ХЕРОЈИМА СУТЈЕСКЕ – СУБНОР СРБИЈЕ.

У делегацији са председником Зечевићем били су и чланови Председништва Душан Чукић и Пуниша Јовановић.

Борачка организација Србије је достојанствено и ове године обележила  велику епопеју – више десетина наших чланова из Крагујевца, Београда, Аранђеловца, Пријепоља и других места учествовало је у свечаностима на Тјентишту.

Чланови СУБНОР-а Србије посетили су и гроб народног хероја команданта Саве Ковачевића, положили су цвеће на споменик у Фочи и обишли музеј у том граду на Дрини.


ВРЕМЕ  ПРАВА  И  ЗАКОНА

Током 1942. Фоча је 110 дана била слободна територија и то време је у историји обележено као Фочански период народноослободилачке борбе.

У веома занимљивом, у сваком смислу, градићу онда је боравио и друг Тито са Врховним штабом. У музеју су изложени документи који на упечатљив начин доказују на који начин су припрамани услови за функционисање будуће народне државе.

У Фочи су донети нормативи за правно и законско деловање, а можда је за данашње време посебно занимљиво (нарочито за оне који неће или не знају на научно прихватљив и тачан начин да тумаче историју) како су партизански експерти те 1942. формулисали поједине обавезе.

Једна одредба је, рецимо, овако гласила:

”Народноослободилачки одбори нису и не смеју бити органи појединих политичких странака и организација. Они се бирају демократским путем. У њих треба да уђу, без обзира на своја политичка уверења, веру или храброст, сви они честити родољуби који су примером и на делу показали да су добри синови свог народа, да никад неће издати отаџбину…”.

Музеј у Фочи је и даље место које мора да упозорава и усмерава. У то су се уверили, ових јунских дана 2013, посетиоци из наше садашње државе, чланови СУБНОР-а Србије.

У Устипрачи, где се наш караван кратко зауставио, уприличена је мала свечаност. Инжењеру Благоју Церовићу из Рудог је председник СУБНОР-а Србије, проф.др Миодраг Зечевић, уручио признање ”Велико хвала” за делатност и унапређење и неговање традиције. Церовић је и члан руководства секције Прве пролетерске бригаде.


SLIKE / FOTO: http://www.subnor.org.rs/jubileji-2



===

Coordinamento Nazionale per la Jugoslavia - ONLUS
https://www.cnj.it/
http://www.facebook.com/cnj.onlus/

=== * ===



Invita i tuoi amici e Tiscali ti premia! Il consiglio di un amico vale più di uno spot in TV. Per ogni nuovo abbonato 30 € di premio per te e per lui! Un amico al mese e parli e navighi sempre gratis: http://freelosophy.tiscali.it/