Najzad prekinuto snimanje serije "Ravna gora"

1) Prekinuto snimanje serije "Ravna gora" (14.01.2014.)
2) Pismo čitateljima Blica i gledateljima serije “Ravna gora” (B. Dežulović, 04.12.2013.)
3) СУБНОР: Протест. Лажна слика породичне манифактуре (14.11.2013.)
4) СУБНОР: РТС и манифактура: По јутру се дан познаје (12.11.2013.)
5) SKOJ: Održan protest protiv emitovanja serije "Ravna gora" (10.11.2013.)


La produzione della serie televisiva "Ravna Gora", che era inizialmente previsto dovesse continuare anche nel 2015, è stata finalmente interrotta.
A causare tale interruzione pare siano stati problemi con i finanziamenti, oltre alle ben note critiche rivolte dal pubblico più attento. La serie televisiva mirava a rappresentare i fatti della II Guerra Mondiale in maniera distorta, equiparando il movimento dei cetnizi ai partigiani, come è di gran moda oggi ovvero come impone la ventata di revisionismo storico in arrivo da Occidente… (a cura di Italo Slavo)

Isto procitaj: 

17. istorijskih grešaka u seriji Ravna gora!
http://www.kurir-info.rs/17-istorijskih-gresaka-u-seriji-ravna-gora-clanak-1181989

Falsifikovanje istorije na RTS
https://it.groups.yahoo.com/neo/groups/crj-mailinglist/conversations/messages/7806

Dr Branko Latas: DOKUMENTI O SARADNJI ČETNIKA SA OSOVINOM 
http://www.znaci.net/00001/114.htm

THE TRIAL OF DRAGOLJUB-DRAŽE MIHAJLOVIĆA 
Stenographic record - Belgrade 1946
http://www.cnj.it/documentazione/varie_storia/Trial-indictment.pdf

VIDEO: Izdajnici i ratni zlocinci (6/8)
http://www.youtube.com/watch?v=RfHEpIAwCDE


=== 1 ===

http://www.tvbest.rs/24470-ravna-gora-snimanje-serija

Prekinuto snimanje serije "Ravna gora"

14.01.2014. 13:33 Kultura

Produkcijska kuća "Kontrast studio" saopštila je da neće biti nastavljeno snimanje serije "Ravna gora".
Kako su rekli medijima, planirano je da to bude dramska trilogija, završeno je emitovanje prvog dela i trebalo bi da budu snimljena još dva, ali nije poznato kada će do toga doći.
Prvi deo je sniman u veoma teškim finansijskim uslovima, zbog toga ne mogu da prave dugoročne planove, iako im je cilj da se drugi deo emituje tokom 2015. godine.
Doduše, i loše kritike su, sigurni smo, uticale na gledanost serije….


=== 2 ===

http://www.teslavision.tv/news/drutvo/pismo-itateljima-blica-i-gledateljima-serije-ravna-goraboris-deulovi.html

Pismo čitateljima Blica i gledateljima serije “Ravna gora” 


Boris Dežulović


04.12.2013.god. | Kategorija: Društvo



Kad sam u intervjuu za Blic, komentirajući ustaški ispad hrvatskog reprezentativnog stopera Joea Šimunića, ovlaš – na pola jedne rečenice – spomenuo srpske stadione, “Nož, žicu, Srebrenicu”, Ratka Mladića i Radovana Karadžića, to je mogao biti incident. Kad je Blic iz Slobodne Dalmacije prenio moj tekst na istu temu, u kojemu sam ovlaš – na pola jedne rečenice – spomenuo Dražu Mihailovića, još uvijek je mogla biti tek slučajnost. Kad su, međutim, na Blicovom sajtu – “ekavicom i našim rečima prilagođen za ovdašnje čitaoce, naročito mlađe” – objavili moj tekst iz Jutarnjeg o antifašističkoj povijesti Hajduka, u kojemu sam na kraju ovlaš, na pola pretposljednje rečenice, spomenuo popa Momčila Đujića, to je već bila pojava sa svim svojim pojavnim zakonitostima.
Ja, eto – svaka mi čast i slava – jebem majku ustaškim zlikovcima, ali nekako sam, tipično latinski, opsjednut Srbima i rijetko kad, zapravo nikad, ne propuštam priliku ovlaš spomenuti i Srbe, ravnopravno tako i ravnogorno dijeleći među ustašama i četnicima odgovornost za naše historijske nesreće.
Ili tako barem, prilično širokim konsenzusom, zaključuju znanstveni stolovi anonimnih i neanonimnih komentatora, svaki put kad Blic prenese moj tekst o ustašama i Mladiću, ustašama i đeneralu Draži ili ustašama i popu Đujiću.
“Eno vam pop Momčilo Đujić i njegovi četnici što se istih tih dana 1943. šepure po splitskoj Rivi, jebite se s njima!”, poručio sam mladim nacistima iz Splitske Torcide što dižu desnice u zrak i urlaju “Za dom spremni!”, izazvavši tako pravedan gnjev srpskih čitatelja koji su u tome nepogrešivo prepoznali antisrpsku i antičetničku komunističku propagandu, što uvijek nekako, kako god zna, mora u istu rečenicu potrpati njemačke naciste, talijanske fašiste, ustaše i četnike.
Tu sam, međutim, kod kuće: zbog potpuno iste stvari – zbog toga što uvijek, pišući o četnicima, ovlaš spomenem i ustaše, optužuju me i hrvatski nacionalšovenski ignoranti. Nije li divno kad se ustaše i četnici tako nađu da mi zajednički sude zbog izjednačavanja ustaša i četnika?
A ja sam uspio ne samo potrpati četnike u istu rečenicu s ustašama i nacistima, već ih ugurati i usred Nezavisne Države Hrvatske, da se slobodno šepure po splitskoj Rivi dok ustaški režim istovremeno ubija Srbe u Jasenovcu!
Kako se isti komentari pojavljuju ispod svakog mog teksta na tu temu, bez obzira prenese li ih Blic ili neki drugi srpski portal, i kako su komentari isti i kad ih pišu dobronamjerni štovatelji mog rada i kad ih pišu oni manje dobronamjerni – obzirom dakle da, kako smo vidjeli, nije riječ o incidentu, već o pojavi sa svim pojavnim zakonitostima – stvar valja razjasniti. Zaista, kakve veze imaju srpski četnici s NDH, kakve veze imaju čiča Draža i pop Đujić s ustašama, fašistima, Hajdukom i Splitom u Drugom svjetskom ratu?
Iznenadit će vas odgovor: tijesne.
Epizoda sa četnicima što se usred Drugog svjetskog rata pod šubarama s kokardama šepure po talijansko-njemačko-ustaškom Splitu ionako, slutim, neće biti među deset epizoda serije “Ravna gora”. O njoj, najzad, malo znaju i u samom Splitu, a kamoli u Srbiji, i šteta bi je bilo propustiti. Makar i “prilagođenu za ovdašnje čitaoce, naročito mlađe”.
Četnika u Splitu za cijelo vrijeme Nezavisne Države Hrvatske ne samo, naime, da je bilo, već su bili neobično aktivni. Već početkom listopada 1941. godine, svega koji mjesec nakon utemeljenja NDH i Rimskih ugovora, kojima je Pavelić Dalmaciju prepustio Italiji, na dogovor s Talijanima o zajedničkoj ratnoj strategiji u Split je iz Kolašina stigao četnički vojvoda Ilija Trifunović-Birčanin, bliski suradnik Koste Pećanca. Nakon nekoliko mjeseci, vojvoda Birčanin – kojega će Draža Mihailović ubrzo imenovati komandantom Dalmacije, Hercegovine, zapadne Bosne i jugozapadne Hrvatske – nezadovoljan situacijom u Splitu, 9. svibnja 1942. telegramom obavještava đenerala Dražu kako “u Splitu i celoj Dalmaciji, a naročito u ovom glavnom mestu na primorju, kao da je devedeset odsto komunista!”.
Tih dana u hladu bašte hotela Park na Bačvicama stoluje i četnički vojvoda Dobroslav Jevđević, koji će tamo tanačiti detalje suradnje s predstavnicima talijanske divizije Bergamo i organizirati zajedničke akcije. Aktivna četnička organizacija u Splitu do tada već izdaje list Slobodna Srbija i bilten Krik iz jama, koje pod sponzorstvom Talijana dijele po kućama, pa čak i po školama, ali najaktivniji su u marljivom sastavljanju spiskova za likvidaciju splitskih antifašista, koje uredno dostavljaju talijanskim vlastima: većina antifašista koje su Talijani likvidirali u Splitu otkrivena je upravo uz pomoć splitske četničke organizacije.
Ipak, najdublji trag četnici su ovdje ostavili početkom jeseni 1942, kad su Talijani vlakom iz Knina doveli u Split dvije stotine pripadnika Drvarsko-petrovačkog četničkog odreda pod komadom Mane Rokvića, pa ih kamionima prebacili u nedaleki Omiš, odakle su – pod pratnjom dva oružnika Ministarstva unutarnjih poslova NDH – krenuli u obližnje Gate, zapalili cijelo selo, brutalno silujući i koljući sve što im se našlo na putu. Iza četnika u Gatama je ostalo devedeset pet leševa nedužnih civila, uglavnom žena, djece i staraca, nakon čega se krenuli dalje podmosoroskim selima, završivši pokoljem tridesetak ljudi u Dugopolju. Ukupno su Rokvićevi četnici u selima oko Splita poklali više od dvjesto ljudi.
Nakon tog masakra u Splitu je održana i konferencija četničkih vođa Dalmacije, pod predsjedanjem popa Momčila Đujića, utemeljitelja Dinarske četničke divizije, a 14. siječnja 1944. u hotelu Ambasador na splitskoj Rivi i novi sastanak Talijana i splitskih četnika, predvođenih popom Sergijem Urukalom, na kojemu se dogovaraju detalji suradnje u velikoj operaciji koja će kasnije biti poznata kao Četvrta ofenziva, ona na Neretvi.
Istog dana ilegalci su u Splitu ranili dva četnika, pa dva dana kasnije osmi broj biltena Krik iz jama poručuje Splićanima: “Split, koji mučkim napadom na četnike klikće svojim junacima mraka, može da se spremi da dugo jauče. Splite, splitska većino, samo nosi novo drvlje na svoju lomaču, na kojoj ćeš izgoriti i sasuti se u prah i pepeo. Četnici poznaju splitske komuniste, kao i sve ono splitsko što se s komunistima plete, jatači i plješće im. Sve će to bez samilosti i bez izuzetaka biti istrijebljeno iz Splita. Sve će to biti istrijebljeno danas, sutra, prekosutra!”
Tih dana, u Splitu pod talijanskom okupacijom, prilično je uobičajeno na ulici vidjeti ustaše u crnim uniformama i četnike s mrtvačkim glavama na šubarama, i jedne i druge pod talijanskim oružjem. Prava četnička parada održana je, međutim, početkom veljače 1943, kad je umro vojvoda Ilija Birčanin, glavni Mihailovićev povjerenik za Split i Dalmaciju, a na sprovod vlakom iz Knina stiglo nekoliko stotina Đujićevih četnika, pjevajući po gradu četničke pjesme i kličući “srpskom Jadranu”.
Svega koji tjedan kasnije u Split će ih vlakom iz Knina stići još više: gotovo tri hiljade četnika, po nekima i cijelih pet, iz Splita će zajedno s ustašama i domobranima krenuti na put prema – Neretvi. Upravo nadrealna, filmska scena mogla se tih dana vidjeti u splitskoj luci, iz koje je u sklopu velike zajedničke ofenzive 6. ožujka 1943. isplovio parobrod za Merković: na pramcu četnici, u sredini Talijani, a na krmi ustaše, tri vesele vojske na pijanom brodu pjevaju svaka svoju pjesmu, čak se i međusobno podbadaju i zajebavaju, pa onda zajedno bodre i pjesmom prijete partizanima.
Tih dana osnovan je u Splitu Centralni četnički odbor, čiji će članovi koncem ožujka avionom otputovati u Crnu Goru, a odatle u Kolašin, na dogovor s generalom Dražom Mihailovićem oko daljnjeg rada četničke organizacije u Splitu i Dalmaciji. A ona je u gradu sad već dobro uhodana, suradnja s Talijanima cvate – nije nezapaženo prošla njihova pojava, rame uz rame s ustašama, na sahrani zloglasnog talijanskog oficira Giovannija Save, straha i trepeta Splita toga doba, ni pomoć u likvidaciji šestoro splitskih omladinaca, optuženih za Savino ubojstvo – pa se na redovnim tjednim sastancima splitskih četnika raspravlja i o preuzimanju vlasti u gradu nakon sve izvjesnijeg odlaska Talijana.
Tim je poslom uskoro stigao i izaslanik četničke Vrhovne komande potpukovnik Mladen Žujović, novi Dražin komandant Bosne, Like i Dalmacije, koji će u Splitu formirati Nacionalni komitet za Dalmaciju i s generalom Umbertom Spigom, komandantom 18. armijskog korpusa, u kolovozu razmatrati mogućnost primopredaje vlasti.
Od primopredaje vlasti, kako znamo, nije bilo ništa: nakon kapitulacije Talijani su otišli, otišli su za njima i ustaše, partizani su ušli u Split, a dični splitski četnici požurili su svoju pomoć ponuditi novom gospodaru: 18. rujna 1943. njemački poručnik Lippert iz Obavještajnog odjela 114. lovačke divizije sastavlja izvještaj o posjetu Milana Cvjetičanina, oficira Dinarske četničke brigade, kojega je kapitulacija Italije zatekla na liječenju u Splitu, nakon čega je požurio Nijemcima. “Mi četnici znamo da se samo uz pomoć njemačkih trupa može postići efikasno uništenje bandita, jer smo mi za to isuviše slabi”, kaže Cvjetičanin poručniku Lippertu.
I odjednom – gle čuda – eto četnika po drugi put među Splićanima, ovaj put s njemačkim propusnicama, usred Nezavisne Države Hrvatske. Bizarno? Povijest se ne sjeća, ali arhive pamte: kad je koji mjesec kasnije, 9. siječnja 1944, u svađi kraj splitskog buffeta Aeroplan jedan pijani ustaša ubio nekog četničkog vazduhoplovca, povjerljivog njemačkog konfidenta, Feldkomandatura Wehrmachta zaprijetila je ustašama da to “skupo platiti”. Usred ustaške NDH!
Kad su, uostalom, u proljeće 1944. ustaške vlasti u Splitu pohapsile četničke vođe zbog nezapamćenog masakra u Sinjskoj krajini – iako su više od hiljadu civila, žena, djece i staraca u selima pod Kamešnicom poubijali pripadnici zloglasne SS divizije Prinz Eugen – zapovjednik puka 264. divizije u Splitu, potpukovnik Müller, naredio je vlastima NDH da zarobljene četničke saveznike odmah puste na slobodu. Što su ustaške vlasti, jasno, odlučno poslušale. Jednako kao što su odlučno poslušale i kad je 12. svibnja iz Zagreba stigla zapovijed da se iz Splita deportira dvije hiljade “nepouzdanih osoba”, uglavnom Talijana, Srba, četnika, Jugoslavena i komunističkih simpatizera, a iz njemačke komande samo tri dana kasnije, 15. svibnja, stiglo upozorenje da se “četnike u Splitu ne dira”.
Četnici su Nijemcima u Splitu trebali, između ostalog, za istu stvar kao i Talijanima: za ubacivanje u redove antifašista i njihovo denunciranje. U tome ih je organizirao poznati njemački povjerenik Mihajlo Zaklanović, koji po nalogu popa Đujića toga svibnja putuje u četničku Vrhovnu komandu, da generalu Draži Mihailoviću podnese iscrpni izvještaj o stanju u splitskoj četničkoj organizaciji i suradnji s Nijemcima.
Već je, uostalom, ljeto 1944. i četnici su sad otvoreni njemački saveznici. Ministarstvo oružanih snaga NDH 17. srpnja 1944. obavještava tako jedinice na terenu kako je Führer zabranio upotrebu naziva “partizani”, koje u komunikaciji s Nijemcima od sada valja zvati “komunisti” ili “komunistička banda”, a “četničke suborce” – “hrvatskim borbenim skupinama”. Tog ljeta opet u Split stiže pop Momčilo Đujić, a u kolovozu Nijemci u Splitu sklanjaju tri stotine njegovih četnika odjevenih u njemačke uniforme, drže ih u svojim kasarnama i preventivno – dok su Đujićevi četnici u gradu – zbog izrazito antisrpskih tekstova zabranjuju splitski dnevni list Novo doba!
Mislite da je to bizarno? Početkom jeseni, 25. rujna 1944, Nijemci su u Splitu uhapsili i zatvorili ustaškog bojnika Bednjanca, zbog toga što su njegovi ljudi premlatili dva četnika, zaprijetivši – prema izvještaju Ustaške nadzorne službe od 25. rujna 1944. – da će, ako u Splitu bude ubijen koji četnik, za odmazdu strijeljati petoricu ustaša! Usred NDH!
Za to, međutim, nije bilo vremena: mjesec dana kasnije u Split su ušli partizani, i grad je konačno bio slobodan. Epilog epizode? Kad je koji dan nakon ulaska u Split Vojni sud Osmog korpusa NOVJ obznanio kako je zbog ratnog zločina i suradnje s neprijateljem izvršena smrtna kazna nad većom grupom građana Splita, među dvadeset četvoricom strijeljanih pravilno se rasporedilo osam suradnika njemačkog okupatora, osam ustaša i – osam četnika.
Pitaju li se, eto, još uvijek “ovdašnji čitaoci, naročito mlađi”, kakve veze imaju četnici sa Splitom, NDH i ustašama, eto odgovora: prilično tijesne.
Odrastao sam, najzad, na Gripama, tik iznad stepenica prema staroj austrijskoj tvrđavi, kraj kojih je 29. travnja 1943, zbog atentata na Giovannija Savu, ubijen gimnazijalac Žarko Pejković, kojega su Talijanima – uzgred, nevinog – denuncirali splitski četnici: štoviše, šezdesetih sam nedaleko odatle išao u vrtić što je nosio njegovo ime. Nakon toga išao sam u osnovnu školu na Lučcu, koja je nosila ime Bruna Ivanovića, mladog Splićanina kojega su 1942. u Strmici kraj Knina brutalno ubili četnici popa Đujića, a onda u srednju školu nazvanu imenom Ante Jonića, prvog dalmatinskog narodnog heroja, kojega su 1942. kod Livna zajedničkim snagama ubili Talijani i četnici.
Ne znam, možda je u Srbiji bilo drugačije, možda su se podno Ravne gore četnici herojski borili protiv Talijana, Nijemaca i ustaša, ali u Splitu, kako vidite, baš ih i ne pamtimo po dobru.
O tome, naravno, iz serije “Ravna gora” nećete doznati ništa. A teško da ćete o tome išta doznati i iz suvremene hrvatske kinematografije ili historiografije. To da su se četnici popa Đujića usred Drugog svjetskog rata šepurili po ustaškom Splitu, iz nekog razloga, rekoh, ne vole čuti ni Hrvati.
Eto vam dakle, poštovani gledatelji, talijanskih crnokošuljaša i odanih prijatelja iz SS divizije Prinz Eugen, pa zajedno gledajte “Ravnu goru”, eto vam Nezavisne Države Hrvatske, Führerovih “hrvatskih borbenih skupina” i njihovih najboljih neprijatelja ustaša, s kojima se tih dana šepure po splitskoj Rivi – jebite se s njima. 


=== 3 ===

http://www.subnor.org.rs/protest-3


ЛАЖНА СЛИКА ПОРОДИЧНЕ МАНИФАКТУРЕ


На сва звона најављивана, снимана у недоглед новцем народа Србије, мегаломанска тв серија у продукцији наводног јавног сервиса РТС и многољудне приватне, породичне манифактуре у многим поступцима бахатог Радоша Бајића, већ првом епизодом потврдила је сумње.

Та ”Равна гора” је самим именом смишљена провокација, а досадни почетак  доказ да је у редитељској столици седео дилетант који је писао и малициозан сценарио да би, искривљавањем истине, оправдао историјски пораз својих миљеника што су се, током Другог светског рата, држали подруку са окупатором чак и драстичније кад их се, из Лондона, одрекао и главнокомандујући у избеглишту.

РТС наставља да приказује серију са ”поносом”, па ће засигурно бити још доста речи о новом настојању да се – како рече један од садашњих српских државника – не дозовемо памети и поново, сада уз позамашну помоћ народног новца, сеје семе неспоразума и доказује оно што је свугде у свету већ одавно прихваћено као неопозива истина о само једном јединственом антифашистичком покрету који је, уз раме са савезницима, утулио бакљу из чељусти хитлеровске нацистичке аждахе.

КОМЕ  И  ЧЕМУ  СЛУЖИ  ТАКАВ  СЕРВИС

На овом порталу преносимо део речи младог активисте Александра Ђенића, од РТС-а углавном прећутаног протеста, које је изговорио народу окупљеном уочи емитовања прве епизоде.

Протест је одржан испред седишта ”јавног сервиса”, у Таковској 10, у Београду.

„РТС припада јавном сервису и треба да служи народу, али ми добро знамо да није није тако! Од успоставе капитализма у Србији, он служи само интересима буржоазије, а не народа.

Један од најбољих показатеља је пљачкашка претплата која је наметнута грађанима.

Исто тако смо сведоци цензуре коју спроводи РТС према свему ономе што је прогресивно, комунистички, оно што је у духу антифашистичког покрета, партизана, револуције…

Уместо да сврха РТС буде у интересу народа, он подлеже манипулацији не преносећи праве информације. РТС ћути о многобројним радничким штрајковима, блокакадама, студентским протестима који се боре за јавно финансирано и бесплатно образовање, а против Болоњске декларације, сељацима који се боре против високих намета  и свему оном што је у вези са борбом радног народа.

Сигурно највећа срамота онога што би требало да се зове јавни сервис је  финансирање и емитовање серије „Равна гора“ чији је циљ ревизија историје. Поставља се питање да ли је случајно да баш у овом тренутку почиње са њеним емтивањем? Наравно да ниje!

ОСВЕТА ОСТРАШЋЕНИХ ПОТОМАКА

Ми данас живимо у системској кризи капитализма која жели да прикаже да тај систем нема алтернативу. Подсетимо да ми у Југославији нисмо имали само антифашистичку борбу, већ и револуцију! Револуцију, која је укинула експлоатацију туђег рада, која је обезбедила свакоме да се школује и лечи, која је градила станове, фабрике, болнице… револуцију која је донела нови свет – свет социјализма!

Друга ствар због чега се у овом тренутку емитује серија са оваквим садржајем су идеолошки наследници четничког покрета, који данас воде исту политику као што су водили њихови идеолошки преци. Они имају исти слугерански однос који су четници имали према нацистичким и фашистичким окупаторима…

Стога јасно поручујемо да нећемо дозволити ревизију и фалсификовање историје! Једини ослободиоци су били партизани, а на челу партизанског покрета су били комунисти! Наставићемо даљу борбу против рехабилитовања народних непријатеља, колаборациониста и окупатора. Чињенице и истина ће победити!“ – рекао је, између осталог, Александар Ђенић на протесту у Таковској улици, у Београду, испред зграде РТС, која емитује серију са претензијом да у Србији „неће остати ни камен на камену“ захваљујући некаквој „новој истини“ о Другом светском рату на нашим просторима.



=== 4 ===


http://www.subnor.org.rs/rts-i-manifaktura


ПО ЈУТРУ СЕ ДАН ПОЗНАЈЕ


Прва епизода помпезно најављене серије „Равна гора“, виђена на РТС 10. новембра, петпарачка је прича о судбоносним данима југословенске државе и народа. Мада је  и наговештај произвољног тумачења времена и стања које је произишло из турбуленције у којој се свет био нашао. 

Не улазећи у аматеризам и наивно виђење судбоносних историјских догађаја назире се правац фалсификовања историјске истине и  на издисају приземне намере настале у напору српског квислинштва и колаборације са фашистичким окупаторима да рехабилитују себе и упрљају српски антифашизам, патриотизам и  родољубље.

ЕПИЗОДА КАО УСПУТНА ПРИЧА

Збуњеност и неприпремљеност људи за сурову историјску стварност приказује се кроз опскурне и досадне детаље који треба да докажу будућу намеру и превару која се припрема као истина грађанима Србије и – чули смо – у целом свету.

Да није филмски забележена од немачких освајача сурова истина о разарању Београда у нападу 6. априла 1941. године, на успаван град и његове житеље, ова епизода била би успутна прича људи који убијају досаду и време причајући произивољно и наивно о судбоносним данима у којој се нашла Југославија.

Толико би то деловало неозбиљно да није у Дневнику РТС-а најављена идеја исте „озбиљности“ која овом серијом треба да промени писану историју Другог светског рата, а Србије и Југославије успут. Што нам је у ударном термину дичног РТС-а најавио „највећи историчар и уметнички стваралац“ и сада спасилац овог „залуђеног и у мраку 70 година држаног света а у склопу њега и српског народа“, кога он сада са својом фамилијом и камарилом у једном тајкунском даху руши, освешћује и отвара очи и целом свету и за сададшња и сва будућа времена ставља тачку.

Сваки човек може да сања да је спасилац човечанства, прича и пише фантастичне приче које му падају на памет – то је његово право.

СВЕСНА НАМЕРА ФАЛСИФИКАТОРА

У овом случају треба рећи да је у питању свесна намера фалсификовања истине у корист оних који су доживели историјску осуду због оног што су учинили и чинили.

На жалост у кошмару времена та група то ради новцем овог сиромашног  народа преко РТС-а и истомишљеника шегачећи се са народом и историјом.

Да није у питању још један покушај преваре и друштвене злоупотребе наметнуте позиције, било би помало забавно али и тужно.

Одовојимо професионалну креацију глумаца којима је то занимање  од намере и циља немањеног овој серији  од оних који је финансирају.



=== 5 ===

http://www.skoj.org.rs/rts.html

ODRŽAN PROTEST PROTIV EMITOVANJA SERIJE "RAVNA GORA"

U organizaciji Nove komunističke partije Jugoslavije (NKPJ) i Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) u nedelju 10. novembra 2013. godine održan je narodni protest ispred zgrade Radio televizije Srbije u Beogradu protiv emitovanja sramne falsifikatorske serije ”Ravne gora”, koja za cilj ima rehabilitaciju izdajničkog četničkog pokreta u Drugom svetskom ratu.

Na narodnom protestu na kome se okupilo oko 300 gnevnih građana, prisutnima se obratio drug Aleksandar Đenić član Sekretarijata NKPJ i SKOJ-a. U svom govoru drug Đenić se zahvalio gradskom odboru SUBNOR-a Beograda koji je, na čelu sa svojim predsednikom drugom Borom Ercegovcem podržao skup, kao i drugim levičarskim i antifašističkim organizacijama koje su se pojavile na protestu NKPJ I SKOJ. Đenić je oštro kritikovao RTS, jer je “javni servis građana” finasijer antinarodne serije “Ravna Gora” koju emituje na svom programu . On je istakao da bi RTS koji finansiraju građani iz budžeta i pretplate trebalo da bude u službi naroda, što u Srbiji nije slučaj. Đenić je istakao da RTS slepo služi srpskoj buržoaskoj pro- imperijalističkoj vlasti, a najbolji pokazatelj je taj da “javni servis” ćuti ili tendenciozno izveštava o brojnim radničkim protestima koji se događaju širom Srbije, studentskim protestima koji za cilj imaju besplatno obrazovanje , seljačkim protestima protiv latifundija i nebrige buržoaske države za njihove interese, odnosno o svemu onome što ima veze sa borbom radnog naroda za bolji i dostojanstveniji život. Takođe, drug Đenić je napomenuo da se RTS ne libi da sprovodi pljačkanje građana preko visoke tv pretplate, u zemlji koja ima najniža primanja u regionu Balkana.

Đenić je ukazao da nije slučajno da se baš u ovom trenutku prikazuje serija koja ima za cilj promociju po zlu poznatog kolaboracionističkog četničkog pokreta Draže Mihailovića, napomenuvši da mi danas živimo u sistemskoj krizi kapitalizma, a da je Narodnooslobodilačka borba ujedno bila i revolucija koja je sa sobom donela novi svet – svet socijalizma. Drug Đenić je kritikovao buržoasku pro-imperijalističku vlast u Srbiji da vodi vazalnu politiku prema kapitalističkim lihvarskim organizacijama poput MMF-a i Svetske banke i zbog faktičkog priznavanja imperijalističke okupacije južne srpske pokrajine, pozivom i učešćem na lažnim izborima koje su na Kosovu i Metohiji organizovale marionetske terorističke vlasti u Prištini. Radio televizija Srbije je i ovog puta demonstrirala reakcionarnu tendencioznost objavivši na svom sajtu da je na skupu prisustvovalo svega 30-tak ljudi. Okupljeni na protestu su izvikivali parole “Ustaše – četnici – zajedno ste bežali”, “bando četnička”, “Draža ubica – nikad antifašista” i pevali partizanske pesme “Po šumama i gorama”, ,,Bandera Rossa” kao i proletersku himnu ,,Internacionala”. Skup se završio porukama da revizija istorije neće proći, da postoji samo jedan oslobodilački pokret, a to partizanski, koji je predvodila slavna Komunistička partija Jugoslavije (KPJ), uz pozdrav Smrt fažizmu – sloboda narodu.

Sekretarijat Nove komunističke partije Jugoslavije

Sekretarijat Saveza komunističke omladine Jugoslavije

Beograd, 10. novembar 2013. god.