0) VIDEO (links)
Међународна научна конференција „Јалта-Потсдам-Хелсинки-Београд: у трагању за безбедним светским поретком“, посвећена актуелним питањима безбедности и сарадње у Европи.
Београдски форум за свет равноправних
25.11.2015, Београд, Сава Центар
Омладински округли сто: "Улога младих у јачању мира, безбадности и сарадње"
Залина Медојева је потпредседница Центра националне славе и Фонда Андреја Првозваног (РУСИЈА)
Београдски форум за свет равноправних
23.11.2015, Београд, Сава Центар
Међународна научна конференција „Јалта-Потсдам-Хелсинки-Београд: у трагању за безбедним светским поретком“, посвећена актуелним питањима безбедности и сарадње у Европи.
Београдски форум за свет равноправних
25.11.2015, Београд, Сава Центар
Београдски форум за свет равноправних
23.11.2015, Београд, Сава Центар
Сава Центар 23-25 новембар 2015
Учесници Међународне научно-друштвене конференције „Јалта-Потсдам-Хелсинки-Београд: у потрази за безбедним светским поретком“која јепосвећена историјским договорима и актуелним питањима безбедности и сарадње у Европи и која је ујединила представнике многих држава Европе, Азије и Америке, на основу резултата широког друштвеног дијалога и размене мишљења, одржаних у години када се обележава 70. годишњица Јалтске и Потсдамске конференције и 40. годишњица од потписивања Завршног акта Конференције о безбедности и сарадњи у Европи, сматрају да је потребно да изјаве:
Питања о безбедности и сарадњи у Европи и свету у целини традиционално представљају предмет међудржавних споразума и узајамног деловања земаља. Истовремено, уверени смо да у савременом добу у тој сфери није могућ квалитетан напредак и прогресивно кретање напред без ослањања на мишљење јавности и без ангажовања друштвених иницијатива у развоју новог система безбедности и сарадње, заснованог на узајамном поштовању и поверењу.
Уверени смо да су терористички акти у Турској, експлозија руског авиона на небу над Синајским полуострвом и масовна убиства у Паризу, који су однели стотине живота, постали прави изазов за светску заједницу и показали да је неопходно тражити нове приступе, ојачати и ујединити напоре у координираној борби против међународног тероризма и екстремизма као глобалне опасности за човечанство.
С тим у вези, сматрамо да је потребно обратити се Организацији за европску безбедност и сарадњу, другим међународним организацијама и светској заједници као целини, са позивом да размотре конкретне предлоге за оптимизацију рада у сфери безбедности и сарадње, јачања узајамног разумевања, и потрази компромиса за актуелне проблеме. Сматрамо да Међународна научно-друштвена конференција „Јалта-Потсдам-Хелсинки-Београд: у потрази за безбедним светским поретком“, која се одржава у Србији, у земљи која не припада ниједном блоку и има изражену традицију европског политичког центра Покрета несврстаних, може да постане почетак конструктивног међународног друштвеног дијалога о путевима изградње ефикасног система безбедности и сарадње у Европи. С тим у вези, сматрамо да завршни документ Међународне конференције може да буде изложен на Савету Министара иностраних послова ОЕБС, који ће се одржати 3-4. децембра 2015. године у Београду.
БЕЗБЕДНОСТ И САРАДЊА У ЕВРОПИ У САВРЕМЕНО ДОБА
Јалтск и Потсдамска конференција, као и потписивање Завршног акта Конференције о безбедности и сарадњи у Европи, чије јубилеје читав свет обележава ове године, постали су најважнији догађаји савремене историје, који су
у много чему поставили темеље савременог система безбедности у Европи и свету у целини. Овај систем у овој или оној мери успешно је функционисао у послератном периоду, постао је важно наслеђе резултата Другог светског рата и коштао је човечанство огромних жртава, које су претрпели народи током последњег светског сукоба.
Ипак, савремену етапу међународних односа у Европи и свету у целини карактеришу растуће опасности од оштрих сукоба, одсуство ефикасне праксе у обезбеђивању глобалне и регионалне безбедности и механизама за спречавање озбиљних потреса.
У данашње време свет се сукобљава са нарастајућим ризицима и претњама безбедности и стабилности. Посебну забринутост изазива чињеница да савремени систем међународних односа у Европи карактерише криза узајамног поверења.
Кршење основних принципа међународног права, укључујући и Повељу УН, Завршни акт из Хелсинкија, нажалост, постали су норма. У Београду, престоници Србије, где се одржава данашња конференција, не можемо да се не сетимо да је Југославија постала прва жртва директног кршења Хелсиншког договора. С тим у вези, позивамо све учеснике међународних односа да подрже поштовање међународног права и основних принципа међународних односа, да у доброј вери извршавају прихваћене обавезе и јачају ауторитет универзалних међународних организација.
С обзиром на место одржавања наше Конференције, истичемо снажну потребу да подржимо мир и безбедност на Балкану као интегралном делу Европе и европског система безбедности, у том оквиру - посебно је актуелно питање поштовања Дејтонског споразума, резолуције Савета безбедности 1244 (из 1999. године) и других међународно-правних докумената трајног карактера.
У Европи и у свету у целини приметан је нагли пораст екстремизма и тероризма. Уосталом, безбедност и стабилност у Европи неодвојива је од безбедности и стабилности у другим регионима света. Из тог разлога будућност европске стабилности може да се разматра и пројектује на прави начин само у контексту стабилности на Блиском Истоку, Азији и Африци.
Оно што посебно забрињава јесте чињеница да пораст конфликтног потенцијала у Европи води ка још једној крајње опасној тенденцији – тенденцији уситњавања света, повлачења линија нових подела, између осталог, и на европском континенту. С тим у вези, морамо да констатујемо да ћемо актуелне проблеме безбедности и сарадње, полагањем темеља система узајамних односа на европском простору у XXI веку, морати да решавамо у контексту изражених социјално-економских проблема, миграционих процеса без преседана, пораста војне ескалације, поновног оживљавања блоковског начина размишљања. Безбедност није привилегија, већ једнако право свих народа и држава. Зато наши напори треба да буду усмерени ка изградњи и унапређивању таквог система који ће гарантовати једнаку безбедност свима.
Уверени смо да у данашње време Европа мора да се усмери на изградњу истински слободног простора, заснованог на поштовању међународног права и равноправности међу свим народима и државама, независно од величине њихове територије, броја становника, економске или војне снаге. Сматрамо да је најважнији услов за то поштовање и спровођење Повеље УН, принципа Завршног акта из Хелсинкија, Париске повеље, улоге УН, и посебне улоге Савета безбедности УН, без икаквих изузетака, самовоље или двоструких стандарда.
По нашем мишљењу, у XXI веку сви народи и државе Европе треба да уживају равноправне могућности безбедности, независно од њиховог чланства у војним, економским и регионалним организацијама. То истиче потребу да се изгради заједнички безбедносни простор и достигне нови ниво интеракције и поверења међу земљама Европе.
Европу XXI века видимо као простор истинског партнерства, поштовања суверенитета и територијалног интегритета, на коме владају слобода избора унутрашњег развоја и спољне политике, без мешања у унутрашње послове, посебно у области безбедности, изборног процеса, уставног поретка, приватизације и људских права. Спречавање и решавање свих сукоба могуће је једино путем дијалога и мирним политичким средствима, која гарантују поштовање законских интереса свих земаља.
УЛОГА ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА ЕВРОПСКУ БЕЗБЕДНОСТ И САРАДЊУ
Уверени смо да 40. годишњица Завршног акта из Хелсинкија представља добар повод за подношење отвореног јавног захтева да се ОЕБС-у врати улога главне опште европске организације у сфери безбедности и срадње.
Сматрамо да у условима кризе европске безбедности ОЕБС има за циљ да обезбеди „нови дах“ за конструктивно остваривање принципа на којима се много година градио систем безбедности и сарадње у Европи и који су изграђивани на резултатима Јалтске и Потсдамске конференције из 1945. године, као и на основу Хелсиншке Конференције о безбедности и сарадњи у Европи 1975. године. По нашем мишљењу, ОЕБС има потенцијала да пружи значајан допринос у решавању миграционе кризе у Европи, превазилажењу рецидива блоковског размишљања, јачању поверења и пружање подршке изласку из кризе европске безбедности у целини.
С тим у вези, сматрамо да је потребно:
1. Пружити подршку усвајању Повеље Организације за европску безбедност и сарадњу у циљу јачања независности и објективности у раду ОЕБС, претварања ОЕБС у пуноправну међународну организацију, као и у циљу тога да рад организације што више одговори циљевима њеног стварања.
Потребно је изнова потврдити и разрадити принципе, на којима се много година темељио систем безбедности у Европи и који су били израђени према резултатима Јалтске Потсдамске конференције из 1945. године, као и Хелсиншке Конференције о безбедности и сарадњи у Европи 1975. године. Важно је постићи да их се све државе-учеснице ОЕБС, без изузетка, придржавају усвојених принципа.
2. Иницирати процес јавног пружања помоћи у раду који спроводи ОЕБС
Учесници конференције, такође, се обраћају ОЕБС и друштвеним организацијама земаља-чланица са предлогом да се овој конференцији да статус сталног годишњег јавног скупа, посвећеног актуелној проблематици безбедности и сарадње у Европи.
По нашем мишљењу, одржавање овакве конференције једном годишње у земљи која председава ОЕБС, са позивањем да у њој узму учешће афирмисани стручњаци и јавни делатници земаља Европе допринеће стварању система јавне контроле рада ОЕБС, мониторингу и транспарентној стручној оцени актуелне проблематике везане за безбедност и сарадњу у Европи. По нашем мишљењу, овај предлог ће добити најширу подршку у европском друштву као правовремена идеја, чији је циљ да се обезбеди развој међудржавне интеракције на принципима транспарентности и дијалога.
3. Као први одговорни корак у решавању актуелних проблема безбедности и сарадње у Европи видимо потребу да се створи сталнинаучно-друштвени Међународни стручни центар (под покровитељством годишње друштвено-научне конференције), који има за циљ:
а) остваривање мониторинга над радом ОЕБС како би се доставиле информације о њеном раду годишњој Друштвено-научној конференцији, посвећеној питањима безбедности и сарадње у Европи,
б) редовно окупљање у земљи која председава у затвореном формату како би се створила платформа за размену мишљења између независних стручњака о актуелним питањима безбедности и сарадње.
Стварање Међународног центра, као сталне експертске платформе за размену мишљења и широких експертских консултација по питањима безбедности и сарадње, по нашем мишљењу, посебно је актуелно у условима дефицита мера поверења и ефикасних и постојаних канала за размену информација.
Ми, учесници Међународне научно-друштвене конференције „Јалта-Потсдам-Хелсинки-Београд: у потрази за безбедним светским поретком“, посвећене актуелним питањима безбедности и сарадње у Европи, уверени смо у то да у XXI веку Европи предстоји сложен процес превазилажења противречности, (и) деесклације конфликтних потенцијала, решавања многих економских и социјалних проблема и последица отвореног кршења међународног права. Али, уверени смо да, уједињеним напорима можемо да створимо истински слободан простор, заснован на принципима безбедности и сарадње, без линија раздвајања и „гвоздених завеса“, што може постати пример за читав савремени свет.
Учесници конференције обраћају се Министарству спољних послова Србије (као земљи која председава ОЕБС у 2015. години) које заступа Министар спољних послова господин Ивица Дачић, са молбом да се о одржаној Међународној конференцији и њених закључцима обавесте учесници састанка Министара иностраних послова ОЕБС, који ће бити одржан 3-4. децембра 2015. године у Београду.
Главни град наше земље, домаћин још једног импозантног међународног скупа, пуним гласом поручује да се сваки сукоб мора ућуткати дијалогом, мирним путем, без надгорњавања и давно виђеног манира да наводно старији и јачи мора свима да командује и одређује правила и у туђој кући.
У Сава центру у Београду се одржава научна конференција под покровитељством Председника Републике Србије Томислава Николића и уз учешће више десетина угледних државника, универзитетских професора, дипломата и других еминентних личности у трагању за безбедним опстанком у немирна времена.
Скуп су организовали Београдски форум за свет равноправних (иначе колективни члан СУБНОР-а Србије) и два гласовита друштвена удружења из Русије – Фонд светог Андреја првозваног и Центар националне славе.
Наслов конференције већ сам по себи одређује значај, повезује светски пресудна места по мир, Јалту и Потсдам и Хелсинки као договоре да се разумом уз сагласност и чврсто поштовање међународних правила граде мостови сарадње и споразумевања. Човечанство се мора вратити тим принципима, који су, иначе, насилним путем укинути у име нечег новог без идеје и искључиво у жељи да се старо и дотад постојеће поруши у корист мањине.
У поздравној поруци негдашњи председник Француске Валери Жискар д Естен изражава забринутост за нове генерације које, захваљујући фрапантној незапослености, не могу без радног искуства да преузму кормило и одговорност за даља кретања у свом и ширем окружењу. У Шпанији је преко 50 процената младих буквално на улици, стање у Грчкој је још горе, таква слика, на жалост, овладава и у низу европских и у државама на другим континентима.
Учесници у Београду, у коме ће се ускоро одржати и веома значајно окупљање земаља Организације за европску безбедност и сарадњу ОЕБС, потврдили су да је победа савезника у Другом светском рату огромна тековина човечанства. Антифашизам је константа од које нико не сме да одступи уколико мисли на сигурну будућност.
Професор Универзитета ”Ломоносов” из Москве Владимир Јакуњин је тим поводом нагласио да се борци за слободу, који су не жалећи сопствени живот ушли чиста срца у битку са фашистима нацистичке Немачке у отсудним данима 1941. и одржали се победама на крају 1944. и 1945, не могу ни у примисли и силом на срамоту накнадно, фалификатима пристрасних и идејно острашћених реваншиста, сврставати са доказаним колаборантима, сарадницима окупаторске солдатеске у низу хитлеровских сателита у Другом светском рату.
У Сава центру је одржана и конференција младих , а приказана је и документарна изложба са детаљима договора у Јалти, Потсдаму и Хелсинкију, где су ударени темељи за исправан пут народа у демократском и слободном развоју.
Tuesday, 1 December 2015
The ongoing war in Syria. The rise of Islamic State. Terror attacks in Sinai, Paris, Lebanon, Iraq and Tunisia. The shooting down of a Russian jet by NATO member Turkey.
This was the backdrop of events to last week’s major international conference on peace, security and co-operation in Belgrade, Serbia.
Speakers from over 20 countries - myself included- addressed the key question: how can we build a more secure world order, where countries - large and small- respect national sovereignty and international law and where dialogue and diplomacy replaces war and the threat of war?
The International Public and Scientific Conference, held in the same Sava Centre building in Belgrade where the Non-Aligned movement was founded in 1961, commemorated three significant anniversaries. The 70th anniversaries of the Yalta and Potsdam conferences, (between the leaders of the USSR, US and Britain), and the 40th anniversary of the Helsinki Accords, which established the Organization for Security and Cooperation in Europe. The conference preceded the OSCE Ministerial Council meeting that will be held in Belgrade in December.
Valery Giscard d’Estaing is the last surviving leader of those who signed the Helsinki Accords in 1975, and so it was fitting that proceedings began with a video address from the former French President. D’Estaing shared his recollections of Helsinki, which marked the high point of post-war détente between East and West. He reminded the audience that the countries agreed to non-interference in the affairs of sovereign states - which included ideological pressure. The former French president said that while the UN had undoubtedly served the cause of peace it had not done as much as it could have done. He concluded by calling for a lifting of European sanctions on Russia and said that relations between Europe and Russia must be “warm and friendly”.
James Bissett, the former Canadian Ambassador to Yugoslavia, said that the message from Yalta and Helsinki was “simple and clear” – “sovereignty cannot be violated without UN Security Council approval.”
He went on “Now, seventy years after Yalta it is alarmingly clear that world peace and security are under serious threat and that the principles and obligations of the UN Charter and the spirit and intentions of the Helsinki final Act are being either ignored or criminally violated. The responsibility with this rests primarily with the United States.”
Ambassador Bissett read out a list of countries around the globe where there has been US military intervention. “The use of military force for so-called ’humanitarian’ reasons to interfere in the affairs of other sovereign states has proven disastrous; causing untold death and destruction in the countries concerned.” Bissett warned that there was “an urgent need” for a reaffirmation of Yalta and Helsinki “because time may be running out”.
The current OSCE chairman, Ivica Dacic, the first Deputy Prime Minister of Serbia and the Minister of Foreign Affairs of Serbia, said that the Helsinki accords were an example of collaboration replacing confrontation.
He said that unfortunately now there were “no principles, only political interests.” He gave as an example, US double standards on Kosovo and Palestine. When Palestine applied to join UNESCO, the US opposed the move, but they supported Kosovo joining. We must return to a situation where principles are applied consistently, Dacic said.
Andrey Kelin, from the Russian Ministry of Foreign Affairs, said that while NATO was meant to protect peace, it had in fact become the biggest threat to world peace and was a major destabilizing force in the world today. He pointed out that NATO’s illegal bombing of Yugoslavia in 1999 - which took place without UNSC approval, was not only a breach of international law, but a clear violation of the Helsinki accords.
Vladimir I. Yakunin, the founding President of the World Public Forum, gave a powerful speech listing the failings of the current neoliberal world order- where endless war and increasing inequality have become the norms.
Youth unemployment figures in Europe - sometimes as high as 60 percent - were an absolute scandal. The social state which existed at the time of Helsinki had been replaced by a “corporatocracy”. We needed to move back to the more equitable and stable model we had in the post-war world, a call which was reiterated by other speakers.
From Germany, Willy Wimmer, veteran CDU politician and former Vice-Chair of the OSCE Parliamentary Assembly, talked of how US strategy was to separate Europe from Russia. He said it was important that Russia’s attempts to bring peace to Syria succeeded.
Belgian author and activist Michel Collon warned that we should not fall for the “clash of civilizations” narrative being pushed by Western neocons. What we have been witnessing in the last twenty-five years, Collon said, has nothing to do with religion but is the “re-colonization of the world” by Western elites following the fall of the Soviet Union. These “gangsters” have been following the maxim - what you cannot control, you destroy. But before the destruction come the lies. Collon identified five principles of Western war propaganda. 1 - you hide the economic motives for the ’intervention’. 2 - you hide the history surrounding the target country. 3 - you demonize the enemy and, in particular, the target country’s leader. 4 - you say you are intervening to help the ‘victims’. 5 - you monopolize the debate. This pattern Collon pointed out has been used repeatedly in Western interventions since 1990.
Zivadin Jovanovic, President of the Belgrade Forum for the World of Equals and Foreign Minister of the Federal Republic of Yugoslavia at the time of the illegal NATO bombing of the country in 1999, highlighted Western double standards in the so-called war on terror, shown by the hidden support for Islamic State by Western allies. ”We must have equal standards - we cannot have a situation of our ‘good’ terrorists.” As Mr. Jovanovic said this I thought of the terrible terrorist atrocities committed by so-called ‘moderate rebels’ in Syria and how Western leaders had failed to condemn them.
In my speech - entitled ‘Back to the Future- towards a new global consensus’ - I described the progressive achievements in Europe- and indeed in many other parts of the world, during the period from Potsdam to Helsinki, i.e. from 1945 to 1975. Economies were restructured to suit the majority. In many countries there was full employment and major extensions of public/social ownership. It was a time of narrowing inequalities: at the time of the Helsinki Accords, the gap between rich and poor in Britain was the lowest in its history. Foreign policy was, not coincidentally, more peaceful at this time: forty years ago, the only foreign ’war’ Britain was involved with was the so-called ‘Cod War’ over fishing limits with Iceland.
Sadly, most of the achievements of the ‘Les Trente Glorieuses’ have been destroyed.
Starting from 1979 in Britain, a new, more aggressive neo-liberal economic order came to the fore, one which was designed to suit minority financial and corporate interests. As states in the West were gradually captured by a sociopathic neocon warmongering elite, so our foreign policies changed. In order to stop the endless warmongering we’ve seen since the fall of the Soviet Union we need to recapture our states so that once again they act in the interests of the majority as they did in the post-WWII period. That means working for fundamental economic and democratic reform. A more egalitarian, democratic world order can only be achieved if we have egalitarianism and genuine democracy at home, too.
The need for deep economic and democratic changes in warmongering Western countries was also stressed in a very thought-provoking speech by Dr. Eva-Maria Follmer-Mueller, head of the association Mut zur Ethik from Switzerland.
Cooperation and not competition was the key. Man was a social being, but in many countries there was increasing atomization and as a result fewer people were able to achieve life fulfillment. We need to increase social connectedness and focus on the personal concept of man. A shift to a more cooperative economy and society, one in which direct democracy operates, is the key to building more peaceful societies - and as a consequence a more peaceful world.
The two day conference had started with us looking at treaties, accords and international law and ended with discussions of economics, psychology, sociology and philosophy.
It was clear that if we are to get the changes in the world order that are urgently needed; the campaign must be fought on several fronts. It was exhilarating to hear so many great speeches from people from different countries and cultures, the speakers all united by their good will and their desire to build a more secure world where once again the human spirit can soar.
At the end of the event, as we bid our farewells, a speaker from the Western Europe said something which I thought was particularly profound - namely that in order to speak their minds freely nowadays, critics of Western foreign policy have to go to somewhere like Serbia - a country which is not in the EU or NATO.
Free speech in the West is threatened as never before due to the odious activities of the Russophobic neocon ‘McCarthyite Thought Police’ and their pro-war faux-left allies, but at least in the Sava Centre in Belgrade we can still speak our minds.
Седамдесет година после савезничких конференција на Јалти и у Потсдаму и 40 година од усвајања Завршног документа из Хелсинкија међународни односи ушли су у период дубоких промена. Завршени су периоди биполарног и униполарног уређивања светских односа. Враћање на старе концепте више није могуће. Светски поредак постаје мултиполаран...
...
Živadin Jovanović, President of the Belgrade Forum for a World of Equals
INSTABILITY AND CONFLICTS – OUTCOME OF THE STRATEGY OF THE WEST [1]
Seventy years on after the Allies’ Conferences in Yalta and in Potsdam, and 40 years following the adoption of the Helsinki Final Act, international relations have entered a period of profound changes. The eras of bipolar and unipolar world order are over. Restoring to the old ways and concepts is no longer possible. The world order is irreversibly evolving into a multi-polar one. The new development fundamentally changes the relations established after the fall of the Berlin Wall, opening possibilities for democratization of these relations, and for higher observance of the international law and the United Nations Charter that lies in its core. This also offers possibilities for a better protection of interests of small and medium countries, Serbia including.
The process of multi-polarization does not run smoothly. Particularly worrisome are tendencies aiming to preserve domination and privileges of certain countries, to legitimize their self-imposed right to exceptionality, global interventionism and military expansion to the East, by all means, including use of military force. The outcome of such policy of force applied by the US-led West in seeking to maintain the privileges and put under its control the planet’s wealth, are destabilization, conflicts, and devastation of numerous states and societies. Proponents of such totalitarian policy bear responsibility for the destabilization and dramatic escalation of global relations threatening to inflict disaster of humanity. The first casualties of this policy in recent times were two Yugoslavia(s) – the first one torn apart by imposed civil wars at the beginning of 1990s, and the second one, ravaged during the course of illegal NATO’s aggression in 1999. Thus, the Balkans was transformed into a zone of long-term instability. The West-sponsored «in vivo» rewriting of history created several statelets that hardly have a chance of an autonomous development and independence. It seems that the forcible drawing of new borders in violation of the basic principles of the Helsinki Document is not over yet. The proof is the stealing of the Province of Kosovo and Metohija away from Serbia, and the reviving of plans of creating the so-called Greater Albania. The hardest-hit victim of the US-led destructive strategy in the Balkans is the Serbian nation, now shattered, disempowered and put under the control of puppet regimes. Paradoxically, the West proclaims that parallel unfolding of fragmentation of the Serbian nation, on the one side, and (re)integration of other nations, on the other, amount to no less than contribution to the peace and stability, and to the observance of European and democratic standards! Serbian national issue is more than simply an open one; it is further exacerbated by means of disruption and disenfranchisement. This forced-upon situation is hardly in the interest of peace and stability. Of course, it has to do with geopolitical engineering, nurturing imperialistic interests and nothing else. Economic and social problems are rapidly growing, whereas the unemployment of the youth reaches dramatic magnitude.
This assessment is supported by similar shattering of a series of other sovereign states and nations, worldwide. In all likelihood, the Western power centers will not relinquish the strategy of “territorial rearranging” of sovereign states by means of armed attacks, ‘colored revolutions’, and other illicit methods employed in South America, Africa and Asia. The liberal capitalism system produces financial and economic crises, poverty, misery, and they have led to economic emigration of an unprecedented scale. At the same time, aggressions and armed conflicts drive millions out of their homes into exile and displacement.
The policy of domination, military expansion and global interventionism, coupled with the gross violation of international law, has resulted into a deepening distrust, discord, Cold War rhetoric and confrontation. Europe became crisscrossed by foreign military bases, quick-response task forces, ‘missile shields’, rotating command, and incessant air patrolling cruising from Baltic to Anatolia. Europe of today fosters more foreign military bases, bombers and missiles than at the height of the Cold War. One may wonder, what is the purpose?
It is high time to put an end to dangerous trends and dramatic rise of tensions that increasingly threaten security, peace, coexistence and normal relations. We call for openness, dialogue and partnership in resolving all problems, before the situation escalates beyond any control. Billions of people in the world reject the policy of confrontation and wars. They are aware that with present day armament technology it threatens extinction of human race. Therefore, current authoritarian attitudes in the international arena, military expansion and double standards must give way to mutual respect of all stakeholders, whether political, economic or security-related ones.
In today’s world, rationality, political responsibility and readiness to compromise are needed more than ever.
Belgrade is the right place to launch a strongest possible appeal for a substantial equal-footed dialogue on resolving the most important issues affecting security, peace and cooperation. Much more often than other capitals of Europe, Belgrade has been the victim of aggression, occupation and most horrendous devastation. All this gives it moral right and obliges it to initiate dialogues, mutual understanding, and restoration of trust. Belgrade is a birthplace of the Non-Aligned Movement, one of the broadest international groupings second only to the United Nations, credited with huge merits for the freedom of colonized nations, democratization of the United Nations, and codification of the international law.
Belgrade was the leader of a group of neutral and non-aligned countries in Europe - Cyprus, Malta, the SFR Yugoslavia, Austria, Finland, Sweden, and Switzerland - which were the driving force for achieving consensus on the Helsinki Final Act. This Act, relying on the agreements of Yalta and Potsdam, building on the outcome of the WWII, and based on the United Nations Charter, is a historic achievement, a milestone for new initiatives aiming at ensuring equal security for all countries, regardless of their size, population, economic power or military might. For its contribution to the process of European security and cooperation, Belgrade was rewarded by being chosen to host the first post-Helsinki Conference of the SCE in 1977.
In December this year (2015.), once again, Belgrade is hosting an OSCE Ministerial Conference. Once again, the goal to stop the dramatic degradation of trust, violating international law, and the roles of the OSCE and the United Nations. Once again, Belgrade appears the appropriate venue to launch initiatives aiming at easing the tensions and Cold War rhetoric, and making the most responsible stakeholders revert to the dialogue, mutual respect and compromise, in the interest of peace and the survival of human kind.
Security and stability in Europe are inseparable from security and stability in the neighboring regions, the Mediterranean Middle East and the world. Therefore, durable security and stability in Europe cannot be ensured unless linked with security and stability in the Near East, Asia, Northern Africa (Maghreb) and Africa in general. Ending the conflict in the Near East, most notably, the war in Syria, is of paramount importance not only for the nations in that region but, also, for Europe. In parallel to this, there is the need to restore the functionalities of the devastated states and societies such as those of Afghanistan, Iraq, Yemen, Somalia, Libya, and many more. Europe, just like other wealthy parts of the world, is expected to support economic and social reconstruction of those countries. Although not the only one, this is certainly a crucial requirement to stop refugees and economic migrations of peoples that puts an additional burden on Europe and, in particular, on the European Union.
Tragic civil wars in the region of Former Yugoslavia and NATO aggression in 1990-ies of the twentieth century left worrisome consequences not only of socio-economic nature but also in regard to prolonged instability, spread of terrorism and organized international crimes. Therefore, the Balkans region is far from enjoying full normalization and stability. The root cause, in our opinion, is that the Balkans, in spite of being the cradle of European civilization and democracy, in reality has never been genuinely accepted as an equal and integral part of Europe. It is high time to get rid of the traditional discriminatory approach of the Western power centers towards the Balkans as a road-to-nowhere, a dumpsite for obsolete technologies, or a training ground for tragic geopolitical games and experiments. For so long as Western Europe does not embrace constructive partnership with the Balkan countries and with Serbia as well, and for so long as it does not observe in practice the sovereign eq
(Message over 64 KB, truncated)