(srpskohrvatski / english / deutsch / italiano)
 
21 anni fa terminava l'assalto aereo della NATO
 
0) Beograd 10.6.2020.: POLAGANJE VENCE I CVEĆE na spomenik dece zrtvama NATO agresije [Commemorazione a Belgrado, 10.6.2020]
1) VIDEO SEGNALATI:
– Bombe su Belgrado, vent'anni dopo (Jugocoord, Bologna 6.4.2019)
– Intervista a Slobodan Milosevic, 21 aprile 1999 (C-Span TV)
– НАТО убија, НАТО суди – Филм о бомбардовању РТС [sul bombardamento della Radiotelevisione di Serbia] (Russia Clarified, 22 apr 2020)
– NATO-Bombardierung 1999 – Die „Humanitäre Intervention“ in Jugoslawien (DFP, 24 mar 2019)
– Govor koji je uzdrmao Ujediniene Nacije / Vice President of 28 June Movement Milo Dubak Addresses United Nations Human Rights Council (20.3.2019.)
– Yugoslavia: Funeral of 3 Year Old Kosovo Crisis Victim [Milica Rakić] (AP Archive, 21 lug 2015) 
2) СЕЋАЊЕ НА КИНЕСКЕ НОВИНАРЕ ЖРТВЕ АГРЕСИЈЕ НАТО [Ricordo dei giornalisti cinesi uccisi nel bombardamento della loro Ambasciata]
3) Flashback: AGGRESSIONE ALLA JUGOSLAVIA, 1999: AFFERMAZIONE DEL POTERE PLANETARIO DEGLI STATI UNITI (di Gustavo Carneiro, 15.4.2019)
 
 
Vedi anche:
 
ŽIVADIN JOVANOVIĆ: “L’EREDITÀ DELL’AGGRESSIONE NATO ALLA SERBIA NEL 1999 CI PERSEGUITA ANCORA” (di Maurizio Vezzosi, 24/06/2019)
Conversazione con Živadin Jovanović, già ministro degli Esteri della Repubblica Federale di Jugoslavia (1998-2000), presidente di “Belgrade Forum for a World of Equals”. “Quello dei bombardamenti su Belgrado è un lascito vergognoso di illegalità, di manipolazioni, distruzione e di uccisione di persone innocenti. Da difensiva, la Nato divenne un’alleanza offensiva, stracciando la Carta delle Nazioni Unite, il documento di Helsinki, l’atto istitutivo del 1949, le Costituzioni di alcuni paesi membri, il ruolo del Consiglio di Sicurezza dell’Onu. Ma è un lascito vergognoso anche per gli alleati che nel 1999 parteciparono all’aggressione della Serbia. Questa macchia può essere rimossa soltanto ammettendo che a condurre la criminale aggressione è stata la disastrosa e immorale politica Clinton/Albright/Blair: un’aggressione che non fu “una piccola guerra in Kosovo”, ma un punto di svolta nelle relazioni globali e un passo decisivo verso la distruzione dell’assetto internazionale emerso dopo la seconda guerra mondiale.”...
In English: NATO’S SHAMFUL LEGACY. INTERVIEW WITH ZIVADIN JOVANOVIC (by Maurizio Vezzosi)
Interview with Zivadin Jovanovic, Federal Minister of Foreign Affairs of FR of Yugoslavia (1998-2000), President of the Belgrade Forum for a World of Equals, President of Silk Road Connectivity Research Center, Serbia
http://www.beoforum.rs/en/comments-belgrade-forum-for-the-world-of-equals/630-natos-shamful-legacy.html  or 
 
Nove knjige:
 
Војска Југославије у одбрамбеном рату 1999 године (Београд: Клуб генерала и адмирала Србије, 2019.)
 
Агресија траје двадесет година (Београд: Београдски форум за свет равноправних, 2020.)
Зборник рефетара поднетих са Међународне конференције поводом 20 година од агресије, која је одржана 22-23. марта 2019. у Београду. Уредник: генерал Радован Радиновић
http://www.cnj.it/24MARZO99/index.htm#konf2019

 
=== 0: BEOGRAD 10.6.2020. ===
 
[Passata la "fase 1" della pandemia anche in Serbia, la deposizione di fiori in ricordo delle vittime dei bombardamenti è stata riprogrammata per mercoledì 10 giugno 2020 alle ore 12:44 (come il numero della Risoluzione ONU!) al Parco Tašmajdan di Belgrado presso il monumento ai bambini uccisi dalle bombe]
 
Beograd 10.6.2020.
u 12:44 u Tašmajdanskom Parku
 
Polaganje vence i cveće na spomenik deci zrtvama NATO agresije
 
 
=== 1: VIDEO SEGNALATI ===
 
Ricordiamo che è online l'intera videoregistrazione della conferenza:
 
BOMBE SU BELGRADO, VENT'ANNI DOPO, tenuta a Bologna il 6 aprile 2019.
 
Vi si trovano gli interventi di:

Ivan Pavičevac (presidente Jugocoord ONLUS)
Andrea Catone (direttore della rivista MarxVentuno) 
Stefano Verzegnassi (presidente Non Bombe Ma Solo Caramelle ONLUS)
Rajka Veljović (sindacalista, Associazione per la Solidarietà Internazionale tra i Lavoratori -UMRS-, Kragujevac)
Rajko Kaza Blagojević (segretario sindacato metalmeccanici Kragujevac e segretario della Jedinstvena sindikalna organizacija alla Zastava)
Sergio Bellavita (sindacalista, USB)
Jean Toschi Marazzani Visconti (saggista, membro giuria premio "Torre")
Živadin Jovanović (ex Ministro degli Esteri della R.F. di Jugoslavia, presidente del Forum di Belgrado per un Mondo di Eguali) 
Michel Chossudovsky (presidente del Global Research (Centre for Research on Globalization))
Sergio Cararo (rivista e sito Contropiano.org)
Rosa D'Amico (storica dell'arte, membro del Com. scientifico-artistico di Jugocoord ONLUS) – CON IMMAGINI DEI DANNI ARRECATI AL TESORO ARTISTICO-ARCHITETTONICO SERBO-KOSOVARO
Carlo Pona (fisico, membro del Com. scientifico-artistico di Jugocoord ONLUS) 
Marinella Correggia (giornalista, Rete No War)
Andrea Martocchia (segretario Jugocoord ONLUS)
ed altri ancora

 
---
 
Intervista a Slobodan Milosevic, 21 aprile 1999 (Ron Hatchett, C-Span TV, USA)
 
VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=T774EcCWjp8
IN ENGLISH + sottotitolazione a cura di Velimir Tomović per PandoraTV.
 
---
 
[Ricordiamo che sulla strage della RTS a Belgrado, che causò 16 vittime e per la quale fu ingiustamente usato come capro espiatorio il direttore di allora, Dragoljub Milanović, fu realizzato in Italia il video "SEDÌCI PERSONE. Le parole negate del bombardamento della TV di Belgrado" (2005)
È inoltre disponibile la nostra documentazione alla pagina dedicata: 
 
Документарни филм "НАТО убија - НАТО суди" (Russia Clarified SRB, 22 apr 2020)
Документарни филм НАТО убија - НАТО суди, аутора Љиљане Милановић и Милоша Марковића. 
Филм говори о НАТО бомбардовању Радио-телевизије Србије и личној судбини њеног генералног директора Драгољуба Милановића. У филму говоре Нобеловац Петар Хандке, Момир Булатовић, Смиља Аврамов, познати руски новинар Јевгениј Баранов, професор међународног права Александар Мезјајев и сами аутори. 
Филм је добио специјалну награду на православном филмском фестивалу Свети Владимир у Севастопољу на Криму у октобру 2019. године.
 
 
 

Филм о бомбардовању РТС за које је,  уместо НАТО,
  осуђена жртва- Драгољуб Милановић,аутори: 
Љиљана Милановић и Милош Марковић

 

понедељак, 18 мај 2020 – НАТО авиони су у ноћи 23. априла 1999. г.. бомбардовали зграду РТС у Београду којом приликом је погинуло 16 радника који су те ноћи били у смени.
То је први пут у историји да је током неког сукоба намерно гађан неки медијски објекат таквог типа и значаја. Убиство новинара је ратни злочин а намерно бомбардовање зграде највеће медијске куће у СР Југославији је био злочин без преседана. Тако нешто се никада после тог безумног и суровог криминалног чина није догодило нигде у свету.
Циљ овог злочина је био да се ућутка редак глас истине о злочинима, страхотама, материјалним штетама, тровању уранијумом, неправди, безакоњу и бесмислу који је ширио РТС, како би се тада, у одсуству истине, права и правде, жртва наставила комадати уз громогласне оптужбе да је сама крива за зло које јој се наноси.
РТС је, ипак, само неколико сати касније,м наставио да емитује програм са других локација, доказујући да истина увек нађе нечин да дође до онога ко жели да је чује.

После 5. октобра 2000. г., након насилног рушења власти у Србији, и њеног преузимања од НАТО послушника, генерални директор Драгољуб Милановић РТС, медијске установе која је била кост у грлу НАТО злочинаца, .морао је бити кажњен као пример за све оне Србе који се опиру окупацији и окупатору. На дан 5. октобра је линчован испред зграде РТС коју су похарале НАТО шристалице а, након тога,  у процесу који није имао везе са правом, правдом и законом, осуђен је на десет година затвора због“тешког дела против опште сигурности“. Крив је био што људе који су те ноћи погинули од НАТО бомбардовања није преместио на неко „безбедније“ место. Смисао оптужбе и пресуде је био кажњавање онога и оних који су окупаторској сили пружили отпор, бранили своју земљу и свој народ, а циљ да се онима који би то у некој будућности можда поновили запрети да на то и не помишљају јер ће проћи као Драгољуб Милановић. НАТО злочинци су помиловани а осуђен је онај који им се супротставио.

НАТО интереси, сила и логика не треба да нас чуде, то су класичне методе насилника и свих окупатора, али пресуда нашег суда и наших судија мора. Јер, пресуда Драгољубу Милановићу је пресуда и свим оним храбрим сународницима који су бранили границе своје земље и за то погинули. Вероватно су и њих њихови официри и старешине требали да склоне на нека безбеднија места, на пример у затвор, подрум или слично, како би они лако и мирно ушетали у нашу земљу и покорили је. На њихову несрећу и на наш понос, наш народ је своју храброст и одлучност исказивао када год је то било најтеже и најпотрребније па су они своју авантуру 1999. г. скупо платили. Ни преврат 2000. г. није им донео коначну победу и безусловну окупацију земље јер се и даље рву са нама а ми и даље, колико толико, бранимо своје интересе и своје границе.
Поред судија и суда, за сваку осуду је и већина интелектуалаца и медија који, ако се тада нису придружили осудама Драгољуба Милановића, онда су „мудро“ ћутали. Можда тада нису схватили да је Милановић персонификација осуде свих нас који смо бранили своју земљу и свој народ, мада је очито да 16 радника РТС није убио Милановић већ НАТО. Можда би данас била прилика за извињење и исправљање неправде.

 
---
 
REPORTAGE: NATO-BOMBARDIERUNG 1999 – DIE „HUMANITÄRE INTERVENTION“ IN JUGOSLAWIEN [DFP 24] (Der Fehlende Part, 24 mar 2019)
 
Der Fehlende Part – Spezialreportage aus Belgrad – Der europäische Kontinent ist von Jahrhunderten des Krieges gekennzeichnet. Die Narben der beiden Weltkriege kreischen noch bis heute durch die Nationen Europas. Es wird angenommen, dass diese als mahnende Erinnerung ausreichen sollten, um kriegerischen Handlungen den Rücken zu kehren. 
Jedoch vor 20 Jahren erachtete das Nord-Atlantische Sicherheitsbündnis (NATO) es als notwendig, die damalige Bundesrepublik Jugoslawien ohne Mandat des UNO-Sicherheitsrates anzugreifen. Die Bombardierung dauerte 78 Tage und genoss eine wohlgeplante Unterstützung der damaligen Massenmedien mit tatkräftiger Unterstützung US-amerikanischer PR-Firmen.
Jasmin Kosubek nahm für den Fehlenden Part das Balkan-Abenteuer auf sich und besuchte das heutige Serbien – auf der Suche nach Zeitzeugen und deren Erinnerungen. Wie hat sich Serbien 20 Jahre nach der NATO-Bombardierung entwickelt? Warum wurden gezielt chemische Anlagen in bestimmten Städten bombardiert? Wie wirkt sich das und der, zunächst geleugnete, Einsatz von Uranmunition auf die Bevölkerung aus?
Der ehemalige Außenminister Jugoslawiens, Živadin Jovanović, übt Kritik am militärischen Interventionismus der NATO, der sein Land schlussendlich zersplittern ließ. Der Regierungsvertreter unterstreicht, dass das Völkerrecht damals mit Füßen getreten wurde. Er unterstützt allerdings die Bestrebung einer EU-Mitgliedschaft für Serbien. 
Außerdem stand uns der bekannte serbisch-kanadische Filmemacher Boris Malagurski Rede und Antwort. Bekannt wurde der Regisseur 2011 mit seinem Dokumentarfilm "Das Gewicht der Ketten", der den Zerfall Jugoslawiens untersucht. Er kritisiert vor allem den Einsatz von Uranmunition, aber auch die Zerstörung der wirtschaftlichen Infrastruktur an gewissen Industriestandorten in Ex-Jugoslawien.
Auch Jochen Scholz, Oberstleutnant a.D., steht uns mit Insider-Informationen Rede und Antwort. Er war damals im Verteidigungsministerium beschäftigt und verglich die Lageberichte seiner Kameraden mit den Berichten der Medien. Schon damals versuchte er eine Gegenöffentlichkeit aufzubauen um die Lügen aufzuklären. Im Gespräch meint er sogar, dass der Krieg hätte verhindert werden können. 
Weitere Experten, die bei uns zu Wort kommen: Der Strahlenmediziner, Dr. Radomir Kovačević, der damals die kontaminierten Gebiete untersuchte und sich kritisch mit den verheerenden Folgen der eingesetzten NATO-Uranmunition auseinandersetzt. Außerdem, der Rechtsanwalt Srđan Aleksić, der viele seiner Verwandten auf diese Weise verloren hat. Er bereitet aktuell, mit Hilfe eines internationalen Anwalt-Teams, eine Klage gegen die NATO vor. Aleksić erklärte uns, dass die Zahl der Erkrankten bei 30.000 liegt. 22.000 Menschen seien bisher an Krebs verstorben.
Auch einen serbischen YouTube-Kollegen haben wir vor die Kamera bekommen: Teša Tešanović. Er ist mit seinem Kanal „Balkan-Info“ sehr erfolgreich und wird überall erkannt. Wir trafen ihn in Belgrad, damit er uns erklärt, wie er die Zeit der NATO-Bombardierung erlebt hat und wie sie auf den gesellschaftlichen Zusammenhalt Einfluss nahm.
 
---
 
Da: "28. Jun" <Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.>
Oggetto: Govor koji je uzdrmao Ujediniene Nacije
Data: 20 marzo 2019 20:52:00 CET

Potpredsednik 28. Juna Milo Dubak održao je danas govor u Ujedinjenim Nacijama u Ženevi gde je oštro osudio protivzakonito NATO bombardovanje Jugoslavije jednu nedelju pre dvadesetogodišnjice ove tragedije. Na 40. zasedanju saveta za ljudska prava gde se razgovaralo o rasizmu, diskriminaciji i ksenofobiji, govor gospodina Dubaka izazvao je burne reakcije nakon što je istakao apsurdnu poziciju Crne Gore pri NATO savezu rekavši: "Razlikujem se ovde danas po tome što sam jedini govornik koji dolazi iz zemlje koja je faktički samu sebe bombardovala". Nastavak svog govora iskoristio je kako bi istakao štetno delovanje osiromašenog uranijuma koji je doneo "decenije patnje". 
 
Zaključio je govor rekavši da će 28. Jun iskoristiti svoj specijalni konsultatitvni status pri Ujedinjenim Nacijama kako bi započeo ambiciozan projekat koji će se fokusirati na tri glavna principa i osigurati put napred: pravdu, pomirenje i prevenciju. Multietnički i multireligiozni projekat trajaće nekoliko meseci i istraživaće posledice bombardovanja i njene efekte na region danas. Ovaj podvig traži podršku međunarodne zajednice a kulminiraće specijalnom sednicom koju će predvoditi 28. Jun u Ženevi i Njujorku. 
 
Ceo govor možete pročitati ovde: 
 
Poštovana predsedavajuća, 
 
Velika mi je čast da danas budem ovde kao predstavnik 28. Juna i podelim naše analize o tome kako se boriti protiv mnogih vidova verske diskriminacije na Zapadnom Balkanu. 
 
Kao prvo i najvažnije, region mora da se pomiri sa prošlošću pre nego što hrabro zakorači u zajedničku budućnost. Ove nedelje, 24. marta, predstavlja 20 godina od NATO bombardovanja Jugoslavije - dan koji je zacrtan u mom sećanju.. Bio sam učenik četvrtog razreda osnovne škole kada je raketa sa osiromašenim uranijumom pogodila moj rodni grad Berane u Crnoj Gori. Sirene su zvonile dok su moji drugari i ja pokušavali da se sakrijemo od stakla koje je pucalo na prozorima učionice, čekajući da nas roditelji pokupe iz škole. 
 
Danas je Crna Gora deo NATO pakta a ja mogu slobodno da saopštim da sam ovde jedini govornik iz zemlje koja je bombardovala samu sebe. Generalni Sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nedavno je saopštio da smo bombardovani "za naše dobro" kao i da je članstvo u alijansi koja je bombardovala moju školu u našem interesu. 
 
Štagod da je razlog, jedna stvar je sigurna, da bi Zapadni Balkan išao napred, internacionalna zajednica mora podržati i predvoditi multietnička rešenja. 
 
Moja organizacija namerava da pokrene projekte koji će trajati nekoliko meseci, u kojima ćemo koristiti naš specijalni konsultativni status pri savetu za ekonomska i socijalna pitanja, kako bi se fokusirali na tri bitna principa koji će osigurati zajednički put napred: Istina, Pomirenje, Prevencija. Nadamo se da će nas u tome maksimalno podržati Internacionalna Zajednica.
 
Na kraju, želim još jednom da se osvrnem mom detinjstvu. F16 Falkoni koji su bombardovali moju osnovnu školu mogu dostići impresivne visine od 15 000 metara, i odatle bez savesti i konsekvenca mogu bombardovati zemlju ispod ne mareći za potencijalni bol i ptanju koju će izazvati u generacijama koje nadolaze. Međutim, Pravoslavci, Katolici i Muslimani će se složiti u jednoj stvari, čak i dostigavši najviše visine, avion i dalje leti daleko ispod Boga i još dalje od pravde. Danas, 20 godina nakon ove tragedije, moramo uraditi mnogo bolje. 
 
Hvala Vam,
 
 
Govor koji je uzdrmao Ujediniene Nacije 
 
 
Vice President of 28 June Movement Milo Dubak Addresses United Nations Human Rights Council

Video: The Illegal NATO Bombing of Yugoslavia
By Milo Dubak – Global Research, March 21, 2019
 

28. Jun Vice President Milo Dubak delivered a blistering speech at the United Nations in Geneva today strongly condemning the illegal NATO bombing of Yugoslavia one week before the 20th anniversary of the tragedy. At the 40th Session of the Human Rights Council dealing with racism, racial discrimination and xenophobia, Mr. Dubak’s speech drew gasps and shocked stares as he highlighted the absurdity of Montenegro’s NATO membership stating “I have the distinction of being the only speaker here who hails from a country which bombed itself”. He went on to denounce the use of depleted uranium and “decades of subsequent suffering” inflicted by the bombing.

He concluded by stating that 28. Jun would use its Special Consultative Status with the United Nations to undertake an ambitious project which will focus on three key principles to ensure a unified path forward; Truth, Reconciliation and Prevention. The multi-ethnic and interfaith project is to span several months and will examine at the consequences of the bombing and their effect on the region today. The endeavor seeks the support of the international community and will culminate with special sessions at the United Nations in New York and Geneva to be chaired by 28. Jun.

Full text of the speech is below.
 

Mr. President,

It is an honor to be with you all as a representative of 28. Jun to share our analysis on how to best combat the many faces of religious discrimination in the Western Balkans.

First and foremost, the region must come to terms with its past before boldly stepping into a shared future. This Sunday, March 24th, will mark the passing of 20 years since the illegal NATO bombing of Yugoslavia — the day is vividly etched in my memory. I was in the 4th grade when cruise missiles laced with depleted uranium slammed into my hometown of Berane, Montenegro. The sirens wailed as my classmates and I hid, waiting for our parents to take us home.

Today Montenegro is a member of NATO and I have the distinction of being the only speaker here who hails from a country which bombed itself. NATO Secretary General Stoltenberg recently told us we were bombed for our own good and that joining the very same alliance which tested new weapon systems on our beloved country was in our interest.

Whatever the case, in order for the Western Balkans to move forward the international community must champion multi-ethnic solutions.

My organization intends to undertake an ambitious project, in which we will utilize our Consultative Status to focus on three key principles which will ensure a unified path forward; Truth, Reconciliation and Prevention. We sincerely hope the international community will back us in this endeavor.

In closing I will again reminisce to my childhood. The F-16 which bombed my country can reach altitudes of 15,000 m, an impressive feat, impersonal to the killing and decades of subsequent suffering it was to inflict below. However — Orthodox, Catholic and Muslim alike will all agree on one thing; even at its peak, the plane still flew well below God and far short of justice. Now, 20 years removed from the tragedy, we must do better.

Thank you.

The original source of this article is Novosti.rs – Copyright © Milo Dubak, Novosti.rs, 2019

 
---
 
[Il video del funerale della piccola Milica Rakić]
 
YUGOSLAVIA: FUNERAL OF 3 YEAR OLD KOSOVO CRISIS VICTIM (AP Archive, 21 lug 2015)
 
Hundreds of mourners have flocked to the funeral of a three year old girl allegedly killed during airstrikes on Belgrade. 
 
Milica Rakic was apparently  hit by shrapnel following the NATO  bombing of the suburb of Batajnica on Saturday night. 
Milica's father Zarko, mother Dusica, and brother Aleksa  were inconsolable as scores of people filed past the small coffin to pay their last respects. 
In a reading at the funeral, the young girl's kindergarten teacher said the child was an accidental victim and claimed that NATO would be lying when it said it was sorry that the  child was killed.
The conflict in Yugoslavia has been full of tales of horror and sadness.
Today was no different.
Hundreds of mourners turned out in Batajnica, a suburb of the Yugoslav capital, for the funeral of a three year old girl, Milica Rakic. 
She was allegedly killed by shrapnel during a NATO bombing raid on Belgrade Sunday night.
Relatives and friends paid their final respects, standing in silence outside the small chapel where the service was held.
Milica's parents and her older brother were inconsolable - mother Dusica breaking down in grief over the loss of her child.
The young girl's grandmother clutched one of Milicia's favourite dolls, a tragic reminder of the victim's tender years.
The harshest words came from Milica's kindergarten teacher, who blamed NATO forces for the death of the little girl. 
She said they didn't care what happened to the people of Belgrade.
 
SOUNDBITE: (Serbo-Croat) 
"For them (NATO) you were just an  accidental victim and ironically they will say they are sorry.  But they are lying when they say that - they are not sorry."
SUPER CAPTION:  Milicia's Kindergarten teacher 
 
Local men from the suburb where the family lives carried flags and banners at the head of the funeral procession through the streets of her home town.
 
 
=== 2 ===
 
 
СЕЋАЊЕ НА КИНЕСКЕ НОВИНАРЕ ЖРТВЕ АГРЕСИЈЕ НАТО
понедељак, 18 мај 2020
 
Дан сећања на страдање кинеских новинара током агресије НАТО постаје и симбол заједништва и пријатељства два народа, кинеског и српског. У тој илегалној оружаној агресији 7. маја 1999. године почињен је злочин против мира и човечности бомбардована је, не случајно, Амбасада НР Кине од авиона САД. Погинули су кинески новинари Хи Хиши, Ђу Ђинг и  Сао Ђинхуан. Уписали су се у наше трајно сећање и памће.

Наши народи су током своје дуге, слободарске историје били на удару истих империјалних сила које су у 19 и 20. веку кројиле политичку мапу света како на Истоку Азије, тако и на Балкану.. Током Другог светског рата нашли  смо се на удару сила Осовине – Тројног пакта: ми на удару сила Осовине предвођених нацистичком Немачком и фашистичком Италијом и њиховим сателитима; Кина на удару јапанског милитаризма.

Каснио је мир на крају Другог светског рата, као што све касни на Балкану. За нас је рат завршен тек 15. маја 1945. На Далеком Истоку рат је завршен тек 2. септембра 1945, када је и званично капитулирао Јапан.

Двадесети век памте наши народи по великим жртвама. Чувамо сећање на голготу Србије у Првом светском рату,  геноцид почињен над Србима у Другом светском рату, страдње народа у СССР-у ─ 27 милона  жртава, холокауст упамћен по 6 милиона убијених Јевреја. Памтимо страдње преко 25 милиона Кинеза страдалих од руке јапанских завојевача. Прошли и овај век је и у знаку борбе за очувања територијалног интегритета обе пријатељске државе.
 
Страдање кинеских новинара само је део историје злочина светских завојевача. Сећање на овај злочин лековито је за освежавање памћења на односенаши народа. Ми памтимо помоћ НР Кине током до тада невиђених санкција тзв. међународне заједнице када смо добили изузетну помоћ кроз кредите и бартер аранжмане исказане у стотинама милиона долара. Памтимо и на сваком кораку дожиљавамо принципијелну подршку НР Кине на међународној политичкој сцени, посебно у Уједињеним нацијама. Зато је Дан сећања на кинеске новинаре  више од сећања на страдалнике током агресије НАТО. То је историјско памћење, историјско размеђе када се препознају истински пријатељи који су се и у овој години обележеној вирусом Ковид 19 потврдили: ваздушни мост са медицинском опремом и лекарском екипом успоставила је Кина. Кина и Русија били су часни изузеци у време када човечанство није показало људски ниво солидарности у сузбијању пошасти, посебно онај технолошки и привредно најразвијениоји део.

Све су то истински, људски разлози којима се руководе Удружење боравца НОР-а Нови Београд и Удружење „Стара Бежанија“ да се на трајан начин чува сећање на страдале кинеске новинаре као метафору вековне историјске судбине и потврђеног челичног пријатељства два народа. Од тог кобног 7. маја 1999. године кинески новинари су  део наше историје и, посебно, памћења Новог Београда. Прошле године одали смо им почаст полагањем венаца и приређивањем  вечери у Храму културе „Стара Бежанија“ када су, уз учешће акредитованих новинара кинеских редакција у Београду приређене изложба и пројекција документарног филма о бомбардовању Амбасаде НР Кине. Имали смо подршку Удружења новинара Србије, Београдског форума за свет равноправних, Клуба генерала и адмирала Србије. У настајању је лепа страница прошлости јер нас је све више који успостављамо однос према времену исписаном жртвама, борбом и солидарношћу непокореног света.

Овогодишњи програм обележавања Дана сећања на погинуле кинеске новинаре обележићемо на интернет порталима и полагањем цвећа на спомен обележје код некадашње бомбардоване зграде Амбасаде НР Кине. Део нашег Програма 75 година од победе над фашизмом биће остварен 2. септембра у Храму културе: у Соби сећања отворићемо сталну поставку фотографија и документа како о страдању кинеских новинара, тако и борби кинеског народа током Другог светског рата – све до коначне победе и успостављања НР Кине.
 
Сећање на страдале кинеске новинаре велико је сидро које нам омогућује поуздану, историјски проверену тачку ослонца у овом турбулентном времену, одредница је без које нису  могући историјско сазнање и путоказ за неку будућу историју и неко будуће сећање и памћење.

Од тог кобног 7. маја 1999. године Син Синг, и Ђи Ђинг, дописници дневног листа Гуангминг жибао, и Сао Јунхуан,  дописник Новинске агенције Синхуа, недељиви су део историје кинеског и српског народа. Трагедија кинеских новинара заувек нас је спојила.

Слава погинулим кинеским новинарима!

Ранко Р. Спалевић, 
књижевник, члан Београдског форума - аутор пројекта „Култура сећања Новобеограђана“
 
 
=== 3 ===
 
 
Aggressione alla Jugoslavia, 1999: affermazione del potere planetario degli Stati Uniti
15 Aprile 2019
 
di Gustavo Carneiro

da avante.pt

Traduzione di Mauro Gemma per Marx21.it

"Giustificata" con pretesti "umanitari", l'aggressione contro la Jugoslavia nel marzo 1999 è stata un elemento centrale nella strategia per l'affermazione degli Stati Uniti come potenza egemonica mondiale, inaugurando il rinnovato concetto strategico della NATO, che ha consacrato nella dottrina ufficiale la propria natura apertamente aggressiva e il suo ruolo di intervento globale.

L'aggressione della NATO contro la Jugoslavia alla fine del ventesimo secolo è esemplare per molte ragioni, dal momento che ha inaugurato, insieme alla Guerra del Golfo, il "mondo unipolare" post-Guerra Fredda, disegnandolo con il fuoco e il sangue. Ma anche perché è in Jugoslavia che molte delle strategie ricorrenti oggi nelle azioni dell'imperialismo contro i popoli - in Venezuela, Siria, Libia, Iraq o Afghanistan - sono state applicate per la prima volta, in modo completo.

Nei Balcani, come negli altri esempi, l'aggressione militare (aperta o mascherata) è stata inquadrata in un piano più ampio di interferenze, ricatti, destabilizzazione interna, blocco economico, pressione diplomatica, strumentalizzazione da parte di organizzazioni internazionali e provocazione. Anche qui, le campagne di manipolazione e menzogna sistematica dei grandi mezzi di comunicazione sociale - dominati dall'imperialismo e, come tali, al suo servizio - hanno svolto un ruolo di primo piano nella "giustificazione" della guerra attraverso la "difesa dei diritti umani", come avrebbe fatto in seguito con la "lotta al terrorismo" o la "protezione contro le armi di distruzione di massa". Anne Morelli denuncia il ruolo dei media nella promozione della guerra e presenta la Jugoslavia come un caso esemplare nel libro Principi Elementari della Propaganda di Guerra.

Come avviene in Venezuela oggi, l'aggressione contro la Jugoslavia è stata "giustificata" con pretesti "umanitari". Per quanto riguarda gli attacchi della NATO, ci è stato detto che erano "chirurgici". La verità, tuttavia, è che durante 78 giorni di attacchi aerei (dal 24 marzo al 10 giugno), quattromila persone sono morte e molte altre sono rimaste ferite; quartieri residenziali, vie di comunicazione e strutture sociali come scuole e ospedali sono stati distrutti, così come il palazzo della televisione statale jugoslava e l'ambasciata cinese.

Massacri silenziosi

Le morti sono continuate anche dopo la cessazione del fuoco. Molti serbi, montenegrini e kosovari si sono ammalati di malattie oncologiche a causa dell'utilizzo su larga scala da parte delle forze della NATO di munizioni all'uranio impoverito, i cui effetti sull'ambiente - e, di conseguenza, sulla salute delle popolazioni si faranno sentire per secoli (AAVV, Armas de Urânio – Destruição sem Regresso, Edições Avante!, 2001).

Ma l'uranio impoverito - utilizzato non solo in Jugoslavia ma anche in Iraq, Afghanistan e Libia - ha ucciso pure soldati statunitensi e della NATO (Bob Nichols, 11,000 US soldiers dead from DU poisoning, Global Research, 25.02.2005). I risultati dell'autopsia sul soldato portoghese Hugo Paulino, morto nel 2000 dopo aver prestato servizio nei Balcani, avvalorano l'ipotesi di una relazione tra morte e contaminazione radioattiva (Público, 5.1.2001).. Le autorità portoghesi, anche se non hanno mai ammesso formalmente alcuna connessione, alla fine hanno risarcito la famiglia ammettendo che la morte del militare era conseguenza di una "malattia acquisita in servizio" (Avante!, 5.8.2004).

Verità e narrazione

La storia ufficiale secondo cui fu il rifiuto del Presidente Slobodan Milosevic di firmare il celebre Accordo di Rambouillet a chiudere le porte a qualsiasi soluzione politica e diplomatica dal conflitto che opponeva le autorità jugoslave ai terroristi dell'Esercito di Liberazione del Kosovo (UCK), rendendo quindi "inevitabile" l'opzione militare. Di fatto, ciò che le autorità jugoslave non accettavano era il famigerato allegato B dell'accordo, che non era stato nemmeno discusso nel corso dei negoziati.

La sua formulazione era intenzionalmente inaccettabile, poiché il proposito statunitense non era di negoziare ma di attaccare militarmente la Repubblica Federale di Jugoslavia. Ciò fu persino riconosciuto da Henry Kissinger, il sinistro Segretario di Stato di Nixon: "Il documento di Rambouillet è stato formulato in modo tale che nessun serbo potesse accettarlo" (Daily Telegraph, 27.06.99).

Analogamente a quanto accade oggi nei confronti del Venezuela, la narrazione sul Kosovo è stata fin dall'inizio presentata in modo tendenzioso e incompleta dall'imperialismo e dai media al suo servizio. Il "massacro" di Racak, che costituì la “goccia che fa traboccare il vaso” per l'intervento della NATO, non esisteva, come confermarono la coordinatrice dell'autopsia delle vittime, Helena Ranta, e il generale tedesco Heinz Loquai. Anche i "racconti" del conflitto sono stati presentati da un punto di vista unilaterale e considerevolmente esagerati, sempre in una prospettiva anti-jugoslava.

Il quotidiano britannico The Guardian, ad esempio, pur non avendo mai abbandonato la linea filo-interventista, ha riconosciuto queste dissonanze più di una volta. Anche il Tribunale Penale Internazionale per l'ex Jugoslavia, istituzione imperialista per imporre la sua "giustizia", ha finito per scagionare posteriormente dalle accuse di "crimini contro l'umanità" l'ex presidente jugoslavo Slobodan Milosevic, che è morto in carcere lentamente assassinato (Avante!, 18.1.18).

L'UCK assunse in questo scenario il ruolo che i "ribelli" siriani e l'"opposizione democratica" venezuelana avrebbero svolto in seguito. "Ripulito" della sua vera natura terrorista e fascista, è stato presentato all'opinione pubblica mondiale come un esercito liberatore. È ancora il Guardian (14.12.2010) a denunciare che nel suo curriculum si contano, oltre al terrorismo contro le popolazioni civili, crimini come il traffico di organi umani, che hanno coinvolto lo stesso Hashim Thaçi, capo del movimento e attuale "presidente" del Kosovo. Come le sue controparti di altre latitudini, anche l'UCK è stato armato, addestrato e finanziato dall'estero (Avante !, 27.05.1999).

Obiettivi politici, economici e geo-strategici

Con la fine dell'Unione Sovietica e del campo socialista in Europa, gli Stati Uniti hanno cercato di affermarsi davanti al mondo come l'unica "superpotenza" incontrastata (Gerard Baudson, The New World Order and Yugoslavia, 1996). La disintegrazione della Jugoslavia è stata, fin dall'inizio, l'obiettivo principale dell'imperialismo per la regione, allo scopo di includere i fragili Balcani nella sua zona di influenza, estesa fino ai confini della Russia.

A distanza di due decenni, questo è chiaramente visibile: la maggior parte dei paesi che sono risultati dalla frammentazione della Jugoslavia oggi fanno parte della NATO e dell'Unione Europea, e molti di essi ospitano basi e strutture militari statunitensi. La base di Bondsteel in Kosovo è una delle più grandi delle centinaia che gli Stati Uniti possiedono al di fuori del proprio territorio.

L'aggressione contro la Repubblica Federale di Jugoslavia ha offerto copertura a un'operazione che da molto tempo si andava preparando: la revisione del concetto strategico della NATO in un senso apertamente aggressivo e globale, completata all'inizio di aprile 1999 in un vertice a Washington.

Rivelatrice degli scopi geo-strategici della guerra è la "confessione" di Willy Wimmer, un deputato tedesco che nel 2000 era vicepresidente dell'Assemblea parlamentare dell'OSCE. In un messaggio al primo ministro Gerard Schroeder, affermò che era stata scatenata per consentire alle truppe statunitensi di stazionare nella regione, in modo da correggere quello che era considerato un errore compiuto mezzo secolo prima dal generale Eisenhower.

Per quanto riguarda le motivazioni economiche, si presti attenzione alla confessione del comandante delle forze NATO nella regione, Mike Jackson: "Resteremo qui [nei Balcani] per molto tempo per garantire la sicurezza dei corridoi energetici che attraversano la Macedonia" (citato in: Michel Collon, Monopoly, L’OTAN à la conquête du monde, 2000).

Il vero volto dell'imperialismo

L'aggressione alla Jugoslavia iniziò molto prima che le bombe iniziassero a cadere su Belgrado. Dall'inizio degli anni '90, la Germania, gli Stati Uniti e altre potenze occidentali si erano impegnate nelle guerre che hanno fatto a pezzi la federazione socialista costruita nella lotta contro il nazifascismo. Sebbene abbiano radici storiche e culturali, i conflitti balcanici sono stati alimentati dall'esterno per servire obiettivi estranei ai popoli della Jugoslavia. Per raggiungerli, l'imperialismo ha dovuto piegare i serbi, i principali difensori dello stato federale..

La demonizzazione mediatica di questo popolo e dei suoi leader ha raggiunto proporzioni senza precedenti (Diana Johnstone, Crusada de Cegos, 2006) e sul terreno l'azione delle potenze occidentali è andata nella stessa direzione. Nel 1994, il CPPC (Centro Portoghese per la Pace e la Cooperazione, NdT) aveva denunciato i bombardamenti aerei della NATO contro posizioni serbe in Bosnia e Croazia e la "vergognosa copertura" del Consiglio di Sicurezza dell'ONU (CPPC, Décadas de Luta pela Paz, 2017). Tre anni prima aveva condannato il riconoscimento tedesco dell'indipendenza della Slovenia e della Croazia, senza che i diritti delle minoranze nazionali venissero negoziati e garantiti (ibid.).

Nel tentativo di indebolire i serbi e smantellare la Jugoslavia, l'imperialismo fece ricorso a ogni tipo di alleati. L'UCK, pur essendo paradigmatico, è ben lungi dall'essere l'unico. Il maggiore generale Carlos Branco, autore di A Guerra dos Balcãs – Jihadismo, Geopolítica e Desinformação, ricorda che la leadership del partito bosniaco, guidata da Alija Izetbegovic, era "estremista e sosteneva la creazione di uno stato islamico teocratico" ricorrendo al "supporto di al-Qaeda e dei paesi che sostenevano il proselitismo religioso radicale" (Diário de Notícias, 23/11/16). Non sarà un caso se, a fianco dei vari gruppi terroristici islamici, nessun paese europeo ha in proporzione più combattenti in Siria che la Bosnia (www.bbc.com/news/world-europe-33345618).

Nella Croazia di Franjo Tudjman i riferimenti erano altri, ugualmente rivelatori: dalla simbologia alla narrazione e alla pratica politica, il potere croato faceva riferimento al movimento Ustascia, che durante l'occupazione hitleriana era stato responsabile del massacro di centinaia di migliaia di serbi, ebrei e zingari (Carlos Santos Pereira, Da Jugoslávia à Jugoslávia, 1995). E' in questo territorio, per inciso, che, secondo Carlos Branco e Carlos Santos Pereira, si verificò l'unico caso di genocidio nei conflitti jugoslavi, nell'agosto del 1995, contro le popolazioni serbe della Krajina.

Posizione ferma a cui la storia ha dato ragione

(...) Il PCP sottolinea che ciò che è in corso è un'azione unilaterale della "polizia" statunitense, che usa la NATO per i suoi fini imperialisti, con arrogante mancanza di rispetto per le più elementari norme del diritto internazionale.

Comunicato della Commmissione Politica, 18.10.1998

Il PCP ritiene che l'ordine degli attacchi militari della NATO contro la Jugoslavia sia della massima gravità per la pace nei Balcani e in Europa, a cui il governo portoghese ha già dato un consenso esplicito. (…)

Il PCP mette in guardia sulla straordinaria ondata di disinformazione e manipolazione dell'opinione pubblica in atto per coprire l'aggressione contro la Jugoslavia e gli obiettivi militaristi ed espansionistici degli Stati Uniti così come della Germania e di altre importanti potenze della NATO. (...)

Comunicato della Segreteria, 24.3.1999

(...) La NATO proclama l'abbandono del limite dell'area della sua azione iniziale e si comporta come un'organizzazione dedita ad intervenire in ogni angolo del mondo, anche ai margini dell'ONU e del diritto internazionale. I suoi interventi in Jugoslavia sono esempi paradigmatici della sua nuova filosofia interventista (...).

Comunicato della Commissione politica, 5.4.1999