https://search.freefind.com/find.html?si=36574848&pid=r&n=0&_charset_=UTF-8&bcd=÷&query=Chossudovsky 

ed il suo intervento alla nostra iniziativa di Bologna del 2019:

https://youtu.be/CjxZU-vDKvs?t=7266 ]

 

 

Nedelja, 16.03.2025.

RAZGOVOR NEDELjE: MIŠEL ČOSUDOVSKI, profesor Univerziteta u Otavi

Nikola Belić

Nemačka, Velika Britanija i Francuska žele da nastave rat u Ukrajini, jer imaju proksi režime, koji su povezani sa demokratskom strankom u SAD i predstavnicima Obamine i Bajdenove politike

 

To je bio prvi zvanični rat NATO-a protiv jedne suverene zemlje i vođen je u sprezi sa kriminalnim elementima iz tzv. oslobodilačke vojske Kosova, koja je sarađivala sa američkom i nemačkom obaveštajnom službom. Na ovaj način profesor ekonomije na Univerzitetu u Otavi i osnivač Centra za istraživanje globalizacije Mišel Čosudovski, uoči obeležavanja 26. godišnjice od početka agresije NATO-a na Srbiju i SR Jugoslaviju, u razgovoru za „Politiku” govori o tom događaju.

– Mediji su igrali veoma važnu ulogu, bili su saučesnici – naglašava Čosudovski, kojem je 2014. dodeljena Medalja za zasluge Republike Srbije, za radove o agresorskom ratu NATO-a protiv naše zemlje. Podseća da je u to vreme pisao za „Mond diplomatik”, ali da je tu saradnju prekinuo kada je redakcija odbila da objavi članak u kome se predstavljaju dokazi da Hašim Tači ima kriminalni dosije, kaže Čosudovski koji je u Srbiji gost Beogradskog foruma za svet ravnopravanih.

 

Kako iz današnje perspektive treba posmatrati ove događaje?

Napadali su Srbiju, odnosno SR Jugoslaviju, pod izgovorom humanitarne intervencije, uz jaku osudu i demonizaciju Slobodana Miloševića, ali i celog naroda. Počeo sam da se bavim Jugoslavijom ranije, u kontekstu onoga što se dešavalo sa njenom ekonomijom tokom osamdesetih. To je vodilo u ono što je nazvano građanskim ratom, ali oni to nisu bili. Bila su dva elementa za koje mislim da su ključni, jedan su zapadni mediji i to kako su oni lagali i prikrivali zločine koje su počinile snage NATO-a. Drugi element je tzv. levica, „progresivne” stranke, i u SAD, i u Zapadnoj Evropi. Oni su čak prikazivali pripadnike OVK kao „borce za slobodu”, išli su dotle da su citirali Marksa ili Lenjina u tom kontekstu. Čak su govorili da OVK jeste povezana sa organizovanim kriminalom, ali su pravdali da im je to potrebno da bi sproveli revoluciju. Propagandna mašinerija iza svega toga je bila odlično organizovana.

Da li je baš tada, krajem 20. i početkom ovog veka, dok se sve to dešavalo Srbiji, zapravo bio vrhunac moći te mašinerije i takvog Zapada?

 

Ako pogledate hronologiju događaja iz kasnih osamdesetih i ranih devedestih, odgovor je – da, bio je. I nije bio ograničen samo na kraj hladnog rata. Bilo je promena u sistemu Ujedinjenih nacija, da bi se prihvatio takav intervencionizam. Protiv Latinske Amerike usmerili su istu ekonomsku politiku kao i protiv Rusije, ili Ukrajine, na primer. I protiv Srbije, odnosno Jugoslavije. U Jugoslaviji je taj vrhunac ekonomske krize bio u januaru 1990, u Poljskoj 1989, u Peruu i Nikaragvi devedesetih. A o Peruu, na primer, ne govorimo često, jer je tamo navodno bila na vlasti demokratija, a ne vojna uprava. Ali bilo je daleko gore od ičega što se može zamisliti pod vojnom upravom. Cena goriva je povećana 31 put preko noći, što je izazvalo potpunu devastaciju ekonomije.

Svedoci smo uvoda u suštinske globalne promene, najavljene nakon pobede predsednika Donalda Trampa na izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, uz spremnost Vašingtona da pregovara sa Moskvom o postizanju mira u Ukrajini. Može li se reći da je svet danas bliži trećem svetskom ratu ili izlasku iz najteže krize još od završetka hladnog rata?

To nije lako pitanje. Postoji nekoliko pozitivnih aspekata, koji se tiču pregovora sa Rusijom. Ali takođe su uveli sankcije Rusiji, i činjenica je da odbijaju da se povuku sa ruske teritorije, mislim na Kursk. Druga dimenzija koju odbijaju da pomenu u medijima je da Ukrajinu vodi nacistička vlast. Sa Zelenskim kao ruskim jevrejinom, koji i ne govori ukrajinski, a podržava ga nacistički režim. Te protivrečnosti će morati da se reše u jednom trenutku, kao i činjenica da se desio državni udar 2014. godine. Iskusio sam dva državna udara i oni su bili mnogo blaži u odnosu na onaj od februara 2014. u Ukrajini. Takođe je činjenica da danas imamo mnogo više informacija o tome šta se desilo, znamo za poziv Viktorije Nuland američkom ambasadoru u Kijevu Džefriju Pajatu. Objavljen je taj razgovor. Ironija je da podržavaju najmanje dve partije iz Drugog svetskog rata, Slobodu i Desni sektor, koje su bile umešane u ubistva Jevreja, operacije u Ukrajini, uz Holokaust i koncentracione logore. Još jedan element pregovora koji nas vraća na početak je da Rusija neće dozvoliti širenje NATO-a toliko blizu njenih granica. Ali ono što sada imamo je kombinacija ekonomskog i oružanog sukoba. Jedna od prepreka, kao što ste sugerisali u vašem pitanju, jeste da Nemačka, Velika Britanija i Francuska sada žele da nastave rat.

Zbog čega?

To se zasniva na činjenici da ove tri zemlje imaju proksi režime, koje podržavaju i kontrolišu određeni finansijski interesi i korumpirani su. Važno je i da su se povezali sa onima koji su bili predstavnici Obamine i Bajdenove politike, koji su odbijali da prihvate povratak na diplomatske odnose sa Rusijom. Mislim da se oni nisu promenili, povezani su sa demokratskom partijom u SAD. Još uvek ih vode SAD, ali ne kroz politiku Donalda Trampa, već demokratske stranke. Cela Evropska unija je i dalje dolarizovana, i sama EU i članice pojedinačno. One su žrtve američke spoljne politike. Tri ličnosti su povezane sa moćnim finansijskim interesima. Kir Starmer, koji je vodio izbornu kampanju u švajcarskim Alpima, odnosno Davosu. Emanuel Makron je bivši zaposleni Rotšildovih. Pitanje Nemačke je ključno. Sva tri ova čoveka su izdajnici svojih zemalja. A Olaf Šolc je više od izdajnika, jer je dozvolio uništenje „Severnog toka 2”.

 

Poruke Džozefa Bajdena da više neće biti gasovoda „Severni tok 2” svojevremeno ste ocenili kao čin rata protiv Evrope?

To nije nikakva tajna operacija, najavili su je Bajden i Šolc u Beloj kući, ako Rusija interveniše. Pravno gledano, napad na „Severni tok” je čin rata. Ali sa strane Šolca je i izdaja. Drugi lideri su takođe radili protiv naroda Evrope. Odvijao se ekonomski rat, a ono što je razlika jeste da su saveznici iz drugih evropskih i zemalja NATO-a iskorišćeni da se osiromaši Evropa i uništi evropski identitet. Možda je zato predsednik Tramp malo zbunjen, jer mu je teško da shvati šta se to dešavalo u prethodnom periodu. I sada nakon pitanja „Severnog toka” tri zemlje su na putu da objave rat Rusiji. Sve to dok su žrtve ekonomskog rata protiv Evrope, čiji je cilj osiromašenje naroda. Čak je i u vojnom smislu napad na „Severni tok” čin rata, jer se on nalazi u teritorijalnim vodama nekoliko evropskih zemalja. A bio je namerni čin bivšeg predsednika SAD.

Onda nije samo Rusija na meti tog rata?

To je i rat protiv EU. Znamo i po dolarizaciji, čiji je eksponent Kristin Lagard, koja takođe ima kriminalni dosije, a vodi Evropsku centralnu banku. Iz SAD preferiraju ljude sa kriminalnim dosijeima jer se s njima mnogo lakše pregovara. Takvi su Netanjahu, Lagardova, ili Tači. Takav je general Majkl Džekson, što se retko pominje. On je bio glavnokomandujući tokom masakra krvave nedelje u Severnoj Irskoj tokom sedamdesetih, što se takođe ne pominje. Pravo pitanje je zašto angažuju osobu koja je ubijala civile i koja ima kriminalni dosije. Bio je aktivan i pre nego što je 1999. došao na Kosovo, bio je u BiH, kao i u Hrvatskoj. To se dešavalo pod komandom NATO-a, ali u nekim situacijama i UN.

Kada se sagledaju današnje prilike u svetu, kako ocenjujete nezavisnu i suverenu politiku koju Srbija vodi u poslednjoj deceniji? Izaziva li to nezadovoljstvo zapadnih sila i može li biti okidač za takozvanu obojenu revoluciju?

To je teško pitanje i ne bih da se mešam u unutrašnju politiku Srbije. Međutim, mislim da ljudi u Srbiji moraju da shvate istoriju i situaciju danas koja je veoma ozbiljna, posebno sa ekonomske tačke gledišta. Ljudi u Srbiji su osiromašavani, mlađe generacije ne pamte kako je izgledala Jugoslavija. Mnogi to ne razumeju, kao i ljudi generalno u Evropi. To je posledica neoliberalne agende, nametnute krajem osamdesetih. Zemlja je bila uništena i rascepkana namerno. Tada sam započeo sa analizama ekonomije Jugoslavije i razumeo koliko su posledice katastrofalne. Imao sam pristup unutrašnjem dokumentu Svetske banke koji opisuje šablon uništenja privrede i proizvodne ekonomije Jugoslavije za vrlo kratko vreme.

Na koji način?

Oko 600.000 ljudi je ostalo bez posla, socijalni sistem je uništen, a prethodno je Jugoslavija bila veoma progresivna država, iako nesvrstana. Ljudi to moraju da razumeju, kakav je problem siromaštva nastao, uz nedostatak medicinske zaštite i sve drugo... Šezdesetih sam kao student, sa kolegama sa današnjeg Univerziteta u Roterdamu, odlučio da posetimo zemlju i da ispitamo jugoslovenski model. Doživeo sam iskustvo koje mi je otvorilo oči, razboleo sam se i otišao kod lekara. Pitao sam ga koliko mu dugujem za usluge, a on je odgovorio – ništa, mi u Jugoslaviji obezbeđujemo zdravstvenu zaštitu ljudima koji posećuju našu zemlju. Danas država ne mora nužno da osigura ni zdravstvenu zaštitu sopstvenim građanima ili na nju mora da se čeka. Ako koristimo terminologiju neoliberala, postoji potreba za promenom režima. Ali ne pojedinca, nego u smislu sistema, onoga što se zasniva na MMF-u, Svetskoj banci...

Kakva je uloga nevladinih organizacija?

NVO manipulišu ljudima i to se finansira. Bilo koji protestni pokret protiv vlade u svetu se projektuje. Ne mislim tu da sudim o srpskoj politici, ali to se dešava svuda u svetu. Projektuju ga izvesne organizacije, pre svega one filantropske. Jedan od ključnih takvih pokreta bio je „Okupirajmo Volstrit”, a finansirao ga je upravo Volstrit. Ljudi koji učestvuju u protestima nisu svesni kakve NVO ih predvode i ko ih sve plaća, mnoge progresivne organizacije plaća Volstrit i Svetski socijalni forum. Sa takvom praksom počelo je u Brazilu 2000, a ta organizacija je isprva bila finansirana od strane organizacije Ford. To bismo mogli da nazovemo orkestriranim nemirima, što je u suprotnosti sa konceptom Noama Čomskog, koji se zove orkestrirani pristanak. Oni koji finansiraju te nemire imaju i kontrolu nad njima, a pokušaj da se to istraži rezultira cenzurom. Iz levičarske perspektive, možete da protestujete i protiv njih, ali da vam plate putne troškove.

Prilike u našem regionu nisu se do kraja stišale ni skoro tri decenije nakon ratova devedesetih. Nedavna presuda predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku koju su izrekle bošnjačke vlasti u Sarajevu jedan je od primera novog podizanja tenzija. Šta smatrate ključnim za bezbednost regiona?

Ne mogu da odgovorim na to pitanje a da ne kažem da je vaša zemlja od ranih dvehiljaditih pod neoliberalnom okupacijom. Cilj je bio da se osiromaši i privatizuje, a poreklo te strategije je s kraja osamdesetih. I jedini rast sada se svodi na dodatnu privatizaciju i strane investicije. Potrebna je debata o tome kako modifikovati ovaj ekonomske model. Ali to nije lak zadatak, jer strani kreditori koji donose odluke kreiraju politiku koja to sprečava. Koliko god ljudi da protestuju, trebalo bi da razumeju svoju istoriju. Ne mogu da se izražavam o unutrašnjoj politici, ali mislim da je preduslov za razvoj Srbije činjenica da počinjete od nule. Zemlja vam je uništena potpuno i namerno.

Mislite li da oni koji su uništavali Srbiju prave i tenzije u regionu?

To je mehanizam, jednom kad počnete da uvodite neoliberalnu agendu, sve se zasnuje na nasleđu kreditora koji su vam uništili zemlju. To pogađa monetarnu politiku i socijalnu politiku. Zemlja je i dalje pod tim uticajem. Ja sam siguran da predsednik Vučić razume tu logiku i da je zabrinut zbog toga. Veoma je važna i izjava koju je ranije dao o situaciji u Ukrajini. A kad je reč o protestnom pokretu, on ne mora da bude usmeren na individualne ličnosti u srpskom političkom sistemu u ovoj situaciji. Ali taj čin rata protiv Jugoslavije doveo je do posleratnog stanja. A u njemu su uspostavljani mehanizmi kontrole. Potrebno je da narod Srbije razume šta se dešava i da ne dozvoli NVO organizacijama da rade protiv zemlje. Poslednjih četvrt veka je posleratna era za Srbiju i nije pitanje ko je vodio rat na terenu, već ko kontroliše i ko je vukao konce, a oni su tu i danas. Ne možete obnoviti Jugoslaviju, ali možda možete da oporavite Srbiju na modelu koji je postojao pre osamdesetih. Drugim rečima, bio je Drugi svetski rat, a Srbima se desio i treći.

Napetosti se ne smiruju ni na Kosovu i Metohiji, gde se prištinski režim Albina Kurtija svakodnevno obračunava sa srpskim narodom. To čini i nakon izbora održanih 9. februara. To je teško zamislivo bez podrške pojedinih moćnih međunarodnih faktora?

Najpre ta teritorija nije država, to je pokrajina Srbije. Zaposednuta je od Majkla Džeksona, koji ima kriminalni dosije u Ujedinjenom Kraljevstvu i vodio ju je Hašim Tači, takođe s kriminalnim dosijeom, umešan u trgovinu drogom. A tek posle 20 godina je poslat u Hag. Mislim da je sada prilika, naročito pod Trampom, da se postavi pitanje zatvaranja Bondstila. To je suštinski baza SAD. Tramp hoće da smanji vojne troškove, a u pitanju je velika vojna baza, skupa za održavanje.

Problem je što je Zapad dao Prištini policiju, pa čak i lažnu vojsku. One su pretnja po bezbednost, a ostaće na terenu?

Nije nemoguće ukinuti ih. Potrebno je istaći i da su kosovski Albanci bili žrtve američkih zločina. Stvoren je antagonizam. To se ne odnosi na doba Jugoslavije, nego na prava srpske države kojoj pokrajina pripada. Kosovo je takođe bilo najviše bombardovano 1999. godine. Teško je da će neki budući predstavnici Kosova to priznati, ali to je potrebno. Da priznaju činjenice, kao što je ona da je mnogo dece sa Kosova dobilo rak nakon bombardovanja, ili da su počeci tzv. Kosova kao države jasno utemeljeni u kriminalu. Antrfile

SAD su uništavale kulturno nasleđe zemalja u kojima su ratovale

Pet godina nakon agresije NATO-a na Kosovu i Metohiji desio se pogrom, čija se 21. godišnjica navršava 17. marta. Koliko je, po vama, zapadna javnost uopšte upoznata sa ovim događajima i sa činjenicom da su Srbi i dve decenije kasnije suočeni sa konstantnim pretnjama?

Mogu da kažem iz poslova koje sam obavljao u više zemalja, da su Amerikanci napadali kulturno nasleđe u zemljama gde su ratovali. To su učinili u Iraku, Siriji, pa i Nemačkoj na kraju Drugog svetskog rata. I to je način da se izbriše identitet tog naroda i države i to je zločin protiv čovečnosti. Ako pogledate iz ugla međunarodnog prava, to je ratni zločin, uperen je protiv civila, ne protiv neke vojne baze. Problem je što zapadno javno mnjenje nije dovoljno obavešteno o istoriji. U Drugom svetskom ratu uništeno je 90 odsto Varšave, a onda i gradovi u Nemačkoj. Iako su Nemci uništili Varšavu, ideologija je ista. Ono što je zanimljivo jeste da je u Poljskoj sve obnovljeno, na osnovu planova koje su imali, slično se desilo u Berlinu, Drezdenu, imali su precizne planove i fotografije. Ponovna izgradnja uništenih spomenika je veoma važna, a Srbi su na Kosovu prisutni još od srednjeg veka.