COORDINAMENTO NAZIONALE PER LA JUGOSLAVIA - ONLUS
ITALIJANSKA KOORDINACIJA ZA JUGOSLAVIJU

Sahrana jednog ratnog zločinca

 
(„Slobodan Jovanovic sahranjen u otadžbini“ –  11.12)

Kakav si “dasa” vidi se u teškim danima . Blistav um, visoki intelektualac, proslavljeni pravnik i istoričar , pisac, kritičar itd.itd. S.Jovanović je svojim pisanjem i govorima oduševljavao srpsku elitu u Beogradu sve do 1941. Ostavio je “brdo knjiga” iza sebe. Ali, od svega toga mala vajda za naš narod i zemlju. U njihovom životu to “brdo” ništa nije promenilo .Društvena sredina bila je i dalje zaostala – ni polovina njenih članova ( žene ) nije imala pravo glasa . Dobile su ga , jurišima tokom NOB, tek 1945.

U danima II SR , kada je na delu trebalo pokazati  svoju ideološku i moralnu čvrstoću, videće se  pravo lice S.Jovanovića : kao potpredsednik u vladi generala Milana Simovića S.Jovanović je  “klisnuo” u Englesku, ostavljajući narod na cedilu.

             Kao  predsednik izbegličke vlade  S.Jovanović promoviše Dražu Mihailovića za ministra vojnog i Načelnika štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini (JVuO) i vođu otpora Nemcima. Nikakve borbe četnika protiv okupatora nije bilo  sem ,u početku,  zajedno s partizanima. I to samo do 1.11.41. a onda  je Draža zabranio i to. Nemci koje su oni ubili ili zarobili posle toga mogu stati u jednog “Fiću” .To nije  smetalo  S.Jovanoviću da veliča svoje trupe u zemlji. Svi pokušaji Čerčila da vlada i Kralj , koji je bio i pilot, odu u zemlji i stave se na čelo narodnog otpora, nisu uspeli. Nisu hteli da napuste svoje fotelje do kraja rata pravdajući se starošću.To je bila bruka za našu zemlju pred Britancima koji su se hrabro borili  na život i smrt sa Hitlerom.  V.Nazor, hrvatski pesnik, iako star , 1942.odlazi u partizane . I Sutjesku je prešao pod borbom na brdskom konjiću! A Čerčil je poslao   u Jugoslaviju svoga sina , svoje ofcicire i generale da bi imao uvid u stanje na terenu i slao pomoć borcima protiv Nemaca.  

Iako se deklarisao kao tolerantni  demokrat , S.Jovanović je bio okoreli antikomunist i protivnik  saradnje četnika i partizana. Sjajne zajedničke pobede kod Krupnja, Kraljeva itd. on je prekinuo i usmerio četnike  na borbu protiv  partizana,.Zbog toga će biti proliveno mnogo bratske krvi. Politički cilj  izbegličke vlade i S.Jovanovića bila je obnova Jugoslavije kao federalne drzave u kojoj bi srpska federalna jedinica bila  etnicki čista. D.Mihailović je počeo da je čisti od nacionalnih manjina. Kako je to radio vidi se iz izveštaja četničkog komandanta  Pavla Djurišića u C.Gori  upućenog Draži 11.1.1943. u kome piše   da je operacija protiv Muslimana u bjelopoljskom kraju uspela :”.. spaljeno 33 sela, ubijeno 400 naoružanih ljudi i 1000 žena i dece .Sopstveni gubici : 14 poginulih i 26 ranjenih,  od čega dve žene …”.   

Zato S.Jovanović nije primer na koga bi se mogla ugledati mlada Srbija. Rehabilitacija njegovih rasističkih i nacionalističkih ideja tokom devedesetih godina prošlog veka dovešće do novih bratoubilačkih sukoba i žrtava.Opet imamo ratne zločine i zločince. Isti kao oni koji su klali Muslimane u dolini Lima 1943. Ovi to rade  u Srebrenici 1995. Nisu sva imena otkrivena. Oni   najodgovorniji, poput nekada S.Jovanovića,  još uvek rade svoj zločinački posao u salonima akademija nauka, univerziteta i  udruženja knjizevnika itd. te  mračnim i  hladnim crkvenim hramovima!

Sahrana  posmrtnih ostataka S.Jovanovića u zemlji je privatna, porodična stvar. Previše se mrtvih i živih “junaka” vraća u Srbiju u poslednje vreme  i mi im se klanjamo. A gde su bili “kada je grmelo”i kada se obnavljala i gradila zaostala i porušena zemlja? Tada nam je  trebala njihova snaga i um? Njihovi grobovi su kolevka novih generacija rasista,šovinista i nacionalista..Pravo mesto za njihove grobove , pa  i grob za S.Jovanovića, su  Lim i Drina gde su četnici bacali ubijene Muslimane i komuniste tokom NOB i gradjanskog rata 1991. - 1995..

 
Stevan Mirković, general u penziji, počasni predsednik Centra Tito


8.12.2011

LIČNI STAV

Autor: Stevan Mirković
Dnevne novine “Danas" 19/12/2011

Adolf i Pavle

Naša i svetska istorija je saradnike okupatora u Drugom svetskom ratu locirala za vekove na svoje crne stranice. Pokušaji njihovih naslednika, nekih političara, istoričara i advokata da ih rehabilituju je Sizifov posao, što je slučaj i sa knezom Pavlom Karađorđevićem. Knez, inače, ne zavređuje da se o njemu mnogo piše ali taj slučaj upozorava srpsku javnost na sledeće: i danas su naši „knezovi“ u situaciji da učine sličan izdajnički korak i spanđaju se sa NATO, čiji je cilj, kao i Hitlerov, komadanje Srbije. To se može sprečiti.

Da se podsetimo. Knez Pavle je na tajnom sastanku sa Hitlerom 4. marta 1941. u Berhtesgadenu (sastanak je trajao pet časova) odlučio da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu, što je bio uvod u nestajanje Srbije kao samostalne države. Hitler nas je raskomadao „ko Panta pitu“: Nemci su uzeli Banat, Mađari Bačku, ustaše Srem, Albanija Kosovo, a Bugarska bosilegradski i pirotski okrug. Narod je mislio drukčije. Njegov odgovor je bio „Bolje rat nego pakt“. Počela je NOB.

Da nije bilo NOB svet danas ne bi ni znao da postoji Srbija. NOB je onemogućila nemački plan o formiranju posebne nemačke podunavske države („Donaustaat“, „Donauschwabenland“, „Prinz Eugen - Gau“...) sa Beogradom kao nemačkom nacionalnom tvrđavom i etničko potiskivanje i progon Srba na prostor pretkumanovske Srbije. Ovo pokazuje da Treći Rajh u svom konceptu Nove Evrope nije imao Srbiju kao državu, što je još jedan argument da je potpisivanje Trojnog pakta 25.3.1941. bio štetan i anacionalni potez izdajničke vlade Cvetković - Maček. To je pouka i za današnju situaciju jer u novom svetskom poretku, koga kreiraju SAD, nema današnje Srbije već neke pretkumanovske i slično, a u svakom slučaju bez KiM, Vojvodine i Sandžaka. NOB je Srbiju vinuo u sam svetski vrh među 50 zemalja sveta, koji su sačinjavale prvi saziv OUN u San Francisku aprila 1945. godine. Knez Pavle je sramota Srbije. Zbog pobune vojske i naroda 27. marta 1941. Hitler je mučki napao i pokorio Jugoslaviju. Naravno, Pavle nije čekao Nemce već je“uhvatio maglu“ u Grčku i dalje, zajedno sa porodicom, a za njim i cela dinastija. Zar se među tolikim prinčevima, koji su godinama dembelisali na grbači naroda, ne nađe nijedan junak i stavi na čelo naroda u tim teškim trenucima? Ne, vremena su se promenila. U staro doba srpski knezovi i kraljevi išli su u borbu protiv napadača na čelu narodne vojske i zajedno sa vojnicima stupali u borbu, deleći s njima i dobro i zlo na bojištu. Priča da je knez, pristupajući Trojnom paktu 25. marta 1941. učinio jedini pravi i mogući izbor u to vreme i spasao zemlju od veće katastrofe je sramotna. Zar je mogla biti veća katastrofa od njenog komadanja samo nekoliko nedelja posle tog potpisivanja? Nije bilo drugog izbora, kažu. Kako smo mi, skoro deca, sa 16, 17 godina imali izbor. Pa mi smo, zajedno da starim partizanskim borcima, najurili nemačke horde iz Srbije, opkolili i zarobili stotine hiljada Švaba u Sloveniji maja 1945. Ne treba za to biti knez već imati srce i ljubav za zemlju i narod. To Pavle nije imao. On je čuvao svoju kožu, kao i svi slični njemu, koji ga danas slave i veličaju. Ne brane oni samo Pavla već i svoj kukavičluk danas, a verujem i sutra, ako ih zemlja pozove da je brane. Niko pametan ne voli rat. Nismo ga ni mi voleli 1941-1945, ali postoje trenuci i vreme kada se mora ratovati i onda moraš biti čovek ili si gad! Pa, biraj - izbor je tvoj. Nemoj samo govoriti da nema izbora!

Na kraju, pišući ovo ne želim ni na koji način da povredim osećanja potomaka kneza Pavla. Želja je svakoga od nas da ima slavne pretke. Deca ne odgovaraju za postupke svojih roditelja, bili oni dobri ili loši.


Autor je general u penziji i bivši borac X krajiške brigade NOV i POJ

Coordinamento Nazionale per la Jugoslavia - onlus
 
sito internet: https://www.cnj.it/
posta elettronica: jugocoord(a)tiscali.it
notiziario telematico JUGOINFO:
http://groups.yahoo.com/group/crj-mailinglist/messages