Cultura
| Fonte: pagina FB di Olga Danalena Handjal, 6.5.2026. La mia traduzione dal serbo e adattamento poetico. [Olga Handjal]
SERBIA - Oskar Davičo
Io conosco ogni tuo volto, quel che vuole, quel che reca,
ho guardato tutti i tuoi occhi, ne intendo il grido e il segreto.
Penso il tuo pensiero dietro la fronte, tra i capelli,
so la tua bocca cosa bacia e cosa beve.
Ehi, beve di angoscia, di sudore e tormento,
di notti e di saggina dura da macinare.
Io ero nel mulino, tra il fragore
della pietra, e ho udito ogni tua brama
e ogni tua cura,
oj, Serbia tra i canti e tra i susini,
oj, Serbia tra la gente nei campi,
oj, Serbia tra i canti e tra le greggi,
oj, Serbia, canto tra le genti.
Canto dolente, sei una tenera carezza
che piange come sangue d'uva, come lacrima di mosto,
come quel bacio, quel profumo di piume che intreccia
nel suo tubare la tortora.
Oj, dolcezza mite, sei il grido dell'anatra selvatica
sull'arsura da cui germoglia
il carbone ardente del sole
in ogni chicco di spiga,
ma, canto scalzo di un muto lamento,
quando tacciono i canti e iniziano le bestemmie?
Mano affamata, cieco pianto,
quando esploderà da te il ribelle della rivolta?
Bestemmie su bestemmie, ehi, alla salute di chi
invano l'aratro, invano il raccolto?
Maledizioni su maledizioni, per il ventre di quale vacca
è gonfia la Mačva, e tumido Pomoravlje,
tempeste e rivolte, per quali denti leonini
fuma di latte la pecora e fuma la montagna,
se la Mačva non è sazia, se la Mačva non è sazia?
Tra le mute catene dei giorni la pelle s'inaridisce.
L'hanno squarciata i solchi fondi delle rughe.
Dalla guerra di trincea, dalla terra si fa livida
e il volto s'incrosta sulla fame – come scorza;
quel volto che non è volto, quei giorni che non son giorni,
giorni dai visi feriti, visi duri come piante di piedi;
le spine nulla possono e nulla — i colpi...
E ognuno per la tristezza in un giorno invecchia d’un secolo
e si raggrinza, oj, Serbia tra le rivolte e i susini,
oj, Serbia tra la gente nei campi,
oj, Serbia tra i canti e tra le vette,
oj, Serbia,
canto tra le genti.
Canto dolente, vecchia madre mia,
nostro fratello ha trascinato dalla città sul carro
una lapide di pietra, dal dinaro di pietra,
per il miele del nostro sudore, il vino del nostro lavoro.
E crescono i figli in poveri stracci, sotto la falce,
nel fango, tra i maiali e le anatre,
li nutri, Serbia, compagna, più di miglio e di digiuno,
più di fiabe e ninne nanne, più di vecchi incantesimi,
e li copri con un buio che così pesante cade
che l'ira per intere notti divampa fino alle nubi
con la rivolta dalle capanne, dai campi, dai vigneti,
cantando col cuore che non ha pietà di sé
dall'ultimo foro del più povero flauto,
oj, Serbia tra le rivolte e i susini,
oj, Serbia tra la gente nei campi,
oj, Serbia tra i canti nel petto,
oj, Serbia,
rivolta tra le genti.
|
Izvor: https://rkrsmanovi.blogspot.com/2026/05/blog-post_6.html
Ја знам сва твоја лица, свако шта хоће, шта носи,
гледао сам све твоје очи, разумем шта кажу,
шта крију.
Ја мислим твоју мисао за челом ти у коси,
ја знам твоја уста шта љубе, шта пију.
Еј, пију од туге, од зноја, од муке,
од ноћи, од сијерка који се тешко меље.
Ја сам у млину, сред буке
жрвња, чуо све твоје жеље
и бриге твоје,
ој, Србијо међу песмама, међу шљивама,
ој, Србијо међу људима на њивама,
ој, Србијо међу песмама, међу стадима,
ој, Србијо, песмо међу народима.
Песмо тужна, мека си милошта
што плаче као крв грожђа, као суза мошта,
као онај пољубац, онај мирис перја што утка
у гугутање своје гугутка.
Ој милошто мека, клик си дивље пловке
над јаром из које стаса
црвени угаљ сунца
у зрну сваког класа,
али боса песмо глуве жалопојке,
кад престају песме, кад почињу псовке?
Гладна руко, слепе јадиковке,
кад ће хајдук буне из тебе да груне?
Псовке и псовке, еј, у чије здравље
залуд је орање, залуд је летина?
Клетве и клетве, за чије је трупло кравље
набрекла Мачва од жита, отекло Поморавље,
буре и буне, за чије се зубе лавље
дими од млека овца и дими планина,
кад Мачва није сита, кад Мачва није сита?
Кроз мукле ланце дана кожа сувоњави.
Сву су је продерали дубоки ровови бора.
Од рововског рата, од земље поплави
и скори се лице преко глади – кора;
то лице што није лице, ти дани што нису дани,
ти дани рањених лица, та лица као табани;
трње им не може ништа и ништа — удари...
А свако од туге за дан као век читав остари
и збрчка се, ој, Србијо међу бунама, међу шљивама,
ој, Србијо међу људима на њивама,
ој, Србијо међу песмама, међу брдима,
ој, Србијо,
песмо међу народима.
Тужна песмо, мајко моја стара,
брат нам је у таљигама довукао из града
камену плочу, каменог динара,
за мед нашег зноја, вино нашег рада.
А ђикају деца у лажигаћама, под косом,
у блату, међу свињама, међу паткама,
храниш их, Србијо, друже, више просом, више постом,
више бајкама, успаванкама, више гаткама,
и покриваш их мраком што тако тешко
пада
да гнев по целе ноћи до облака пали
буном из колиба, поља, винограда,
певајући срцем што себе не жали
низ седму рупу на крајњој свирали,
ој, Србијо међу бунама, међу шљивама,
ој, Србијо међу људима на њивама,
ој, Србијо међу песмама у грудима,
ој, Србијо,
буно међу народима.
|
Di seguito il calendario del corso ON LINE estivo intensivo BASE + (A1-A2) a cura di Jugocoord: si tratta della sesta edizione dei nostri corsi di lingua!
[Aggiornamento 9/9/2022: per ragioni organizzative i nuovi corsi non partiranno prima di GENNAIO 2023. Per maggiori informazioni contattare direttamente la docente: valentinasileo(a)gmail.com ] È in procinto di partire la sesta edizione dei nostri corsi di lingua!
MARZO 2022: sono in partenza i nuovi moduli di lingua serbocroata!
Il corso BASE sarà mantenuto al sabato mattina h 9.30- 11.00
Gli orari dei corsi intermedio e avanzato saranno definiti sulla base delle adesioni raccolte.
Prenota la tua lezione di prova! Iscriviti!!
