Data: 06/05/2001 13:43
Da: J.Elsasser@...
Dear friends and collegues,
below you find my new article, a serbian translation for DANAS (issue
5/6 may
2001). The extended - german - version is on my website
www.juergen-elsaesser.de.
I hope you enjoy the piece - and would be glad to hear your opinion
about it.
Best wishes,
yours
J.E.
�Danas�, Vikend subota-nedelja, 5-6. maj 2001
Jirgen Elzeser
Nemacka vrsi pritisak za
sledeci krug nove podele
Balkana
Uz nemacku pomoc, izgleda da ce albanski separatisti
moci da ostvare uspehe na diplomatskom parketu, koji su im
- bar za pocetak - ostali uskraceni u vojnickim okrsajima
protiv Makedonije. Kada je 21. marta poceo da se ocrtava
poraz UCK terorista u brdima oko Tetova, nemacki ministar
inostranih poslova Fiser izjavio je, ono sto se dan posle
toga pojavilo na naslovnoj strani FAZ-a: "Albansko pitanje
je otvoreno." Da li to znaci da po Fiserovom iskazu preti
uklanjanje Makedonije i ponovno ujedinjenje Albanaca,
dakle stvaranje velike Albanije. Notorni optimisti mogli bi se
umiriti naknadnom Fiserovom recenicom: "Sa nasilnim
menjanjem granica se evropska zajednica drzava nece sloziti." Ali ako
pazljivo
citamo:
Fiser ne odbija reviziju granica kao takvu, vec samo �nasilnu�. Ali sta
ako do
revizije
granica dodje ne manifestujucom silom, vec pretnjom upotrebe sile - kao
sto je
1938.
kao posledica Minhenskog sporazuma doslo do razbijanja Cehoslovacke?
Sam Fiser preporucio je Albancima Kolov metod. "Medjunarodna zajednica
je na
Kosovu i na Balkanu, da bi pokazala, da se �albansko pitanje� po uzoru
na
�nemacko
pitanje� 1990. godine ne moze resiti bez saglasnosti suseda." Kako se
tada
postupilo
sa "saglasnoscu suseda" ne bi smelo da bude zaboravljeno u Pragu i
Varsavi - oni
nisu, naime, bili ukljuceni u pregovore 4+2. A kako su cak i London i
Pariz
prevedeni
zedni preko vode, moze se procitati u Memoarima Margaret Tacer i
Miteranovog
savetnika Zaka Atalija. U svakom slucaju: Ono sto Fiser preporucuje
Albancima je
da
se ugledaju na nemacki primer iz 1990, a to je pomeranje granica i
brisanje
drzava.
Pa ipak, nije samo Makedonija u opasnosti. Moralo bi se "razmisliti da
se
dodje do
celokupnog resenja - cinjenica je da pitanja oko BiH, Crne Gore,
Presevske
doline u
Juznoj Srbiji ili Makedoniji nisu jos resena", dao je sebi oduska Fiser
pred
saveznim
parlamentom 30. marta.
Fiserovo "celovito resenje"
Moze biti da su Amerikanci dobili rat - Nemci diktiraju mir. "Pakt za
stabilnost", koji
je u julu 1999. usvojen na medjunarodnoj konferenciji u Sarajevu,
sacinila je u
njegovim osnovnim crtama nemacka vlada u aprilu 1999 - dakle, jos za
vreme
bombardovanja - o njemu se govorilo kao o "Fiserovom planu". U
prvobitnoj
nemackoj verziji su kao prva tacka takvog plana navedena "neresena
teritorijalna
pitanja i prava manjina".
Zatim se dalje u njemu plediralo za "srastanje ostrva stabilnosti u
regionu
(Balkana)". Obe ove formulacije nedostaju u zavrsnoj verziji usvojenoj
u
Sarajevu -
ocigledno da ove formulacije cak i u okviru NATO-a nisu mogle da
prodju.
"Neresena
teritorijalna pitanja" se u tom dokumentu cak uopste ne pojavljuju, i
umesto o
�pravima
manjina", dakle prava nacionalnih grupa, govori se o "pravima za lica,
koja
pripadaju
nacionalnim manjinama", dakle o licnim (individualnim) pravima.
"Fiserov plan", medjutim, jos nije sklonjen sa dnevnog reda. Aktuelno
izdanje
casopisa Medjunarodna politika, koje izdaje "Nemacko drustvo za spoljnu
politiku"
(DGAP), najuticajniji Think Tank na nemacku vladu, posvecen je
centralnoj temi
"Balkan na ispitu".
U uvodniku je dozvoljeno bivsem ekspertu Frankfurter algemajne cajtunga
za
pitanja
Balkana, Viktoru Majeru da insistira na obnavljanju tradicionalne
politike
konfrontacije
prema Srbiji. "Novi predsednik Savezne Republike Jugoslavije, Vojislav
Kostunica,
predstavlja pre kontinuitet srpskog nacionalnog misljenja nego
promenu." Zapadni
saveznici su ostro kritikovani zbog svojih stidljivih naznaka za
kompromis sa
Kostunicom: "Nekriticna i bezuslovna euforija, sa kojom je Havijer
Solana,
visoki
predstavnik zajednicke spoljne i bezbednosne politike EZ, pod primerenim
rukovodstvom francuske spoljne politike, otvorio vrata �novoj� Srbiji u
medjunarodnu
zajednicu, bila je u posleratnoj istoriji Evrope bez premca.
Cak i donedavnom guverneru za Kosovo, Bernaru Kusneru, Majer ima sta da
prebaci: "Kusnerov princip je bio da preduzme sto je moguce manje toga
sto bi
moglo
da pomogne samostalnost Kosova, da potpuno odustane od ucestvovanja
albanskog
elementa i da po mogucstvu ne dozvoli nikakve vlastite kosovske
strukture." Ko
je u
stanju da tako nesto formulise, posto je Kusner uveo nemacku marku na
Kosovu,
instalirao prelaznu vladu pod vodjstvom UCK-sefa Hasima Tacija i
omogucio
pretvaranje UCK u kosovski zastitni korpus, taj je ili mentalno
poremecen - ili
zastupa
planove, koji po svojoj agresivnosti daleko nadmasuju dosadasnju
politiku NATO-a
prema Kosovu. U stvari Majer smatra "blokadu, kojom zapadna politika
vec dve
godine drzi u sahu evropski opredeljeno stanovnistvo" za "mrlju srama".
Nota
bene:
napaceno "evropski opredeljeno stanovnistvo" Kosova za Majera nije
srpsko, vec
albansko.
Majerovi predlozi su pojedinacno navedeni:
Kosovo: "Na kraju krajeva Kosovu se ne moze osporiti nezavisnost ili
nesto
tome
slicno, mozda po cenu razdvajanja od Mitrovice."
Juzna Srbija: "Bilo je ... rizicno i krajnje jednostrano, da je
Solana ...
navrat-nanos
zatrazio od Albanaca da poloze oruzje."
Bosna i Hercegovina: "Ocigledno..., da je srpska strana na osnovu plana
o
podeli
zakljucenog u Dejtonu... sa 49 procenata teritorije... dobila previse."
Crna Gora: "U Crnoj Gori su stvorene vec mnoge konacne cinjenice u
pravcu
nezavisnosti; samostalnost Crne Gore je uostalom stara i tradicionalna,
starija
od one
Sjedinjenih Drzava."
Zaduzbina Konrad Adenauer, bliska stranci Hriscansko-demokratske unije
(CDU),
vec je pre pola godine, dok je u Makedoniji jos vladao mir, trazila da
se na
vladu u
Skoplju izvrsi pritisak: "Sve dok jos uvek vecinsko makedonsko
stanovnistvo
ustavno
ne prizna kao ravnopravne gradjane Makedonije, one koji govore
albanski,
zajednicki
zivot nece biti moguc." A "Fridrih-Ebert zaduzbina" Socijaldemokratske
partije
Nemacke nije se dala omesti da u martu pozove Ibrahima Rugovu na jedan
niz
predavanja, mada je on kao covek koji je bio protiv nasilja stojicki je
odbijao
(i to je
ovom prilikom objavio) da se distancira od terorista nove UCK, koja je
u isto
vreme
opsedala Tetovo. Vec krajem februara zaduzbina Fridrih-Ebert je bila
suorganizator
jedne konferencije u Briselu, na kojoj je crnogorski predsednik Milo
Djukanovic
pledirao za otcepljenje od Jugoslavije.
Nesto pre toga je vlada SAD uskratila Djukanovicu audijenciju.
Vasington popusta
U makedonskoj krizi Amerikanci se uopste nisu javljali, Evropljani su
davali
ton.
Koliko EZ sledi nemacke zamisli, pokazuje ponasanje "ministra za
spoljne
poslove" EZ
Havijera Solane. Dok je na konferenciji za stampu u Skoplju 20. marta
odbio bilo
kakve
pregovore sa teroristima, na veceri koja je potom usledila kod
makedonskog
predsednika Trajkovskog zalozio se da se ofanziva protiv UCK obustavi -
jasna
protivurecnost prema poziciji generalnog sekretara NATO Dzordza
Robertsona. Dva
dana ranije je Berlinska sluzba za inostrane poslove izbacila devizu,
da "obema
stranama" mora biti jasno predoceno, da se moraju uzdrzavati. Novine
Dnevnik iz
Skoplja su komentarisale: "Albanski ekstremisti ce pokusati da bitku
izgubljenu
na
bojnom polju dobiju za pregovarackim stolom, uz snaznu podrsku
inostranog
faktora.
Jucerasnji dogadjaji (poseta Solane, prim.
Konkret) i pre dva dana (berlinska izjava, prim. Konkret) jasno
pokazuju, da
smo
svedoci zavere .. Plan predvidja pregovore sa teroristima uz
posrednistvo
medjunarodne zajednice."
Plan se nije ostvario, jer ruski predsednik Vladimir Putin svom kolegi
Trajkovskom
nije preporucio "cecensko resenje", vec mu je i za to dao sredstva:
Deset
helikoptera,
koje je on kratkorocno ustupio inace slabo opremljenoj makedonskoj
armiji, bili
su
dzoker u akciji roll-back protiv pozicija terorista oko Tetova. Krajem
marta
oluja je bila
prosla - za pocetak.
Nastavlja se rovarenje EZ. "Sporazum o pomoci i asociranju" sa
Makedonijom
je
poklon - otrov:
Za smesni iznos od 120 miliona eura i za smelo obecanje
o �potencijalnom�
ucescu u
pristupnim pregovorima sa EZ, od Skoplja je dobijena saglasnost da sa
Albancima
otpocnu dijalog "o svim zahtevima nacionalnih manjina." Ne sme
biti "nijedna
tema...
iskljucena"(FAZ). Ministar za inostrane poslove Fiser rekao je, koga bi
to
zacudilo, o
"istorijskom cinu" sa znacenjem "ne samo za Makedoniju, vec i za
celokupni
krizni
region."
---
Questa lista e' provvisoriamente curata da componenti della
ASSEMBLEA ANTIMPERIALISTA (ex Coord. Naz. "La Jugoslavia Vivra'"):
> http://www.tuttinlotta.org
I documenti distribuiti non rispecchiano necessariamente le
opinioni delle realta' che compongono questa struttura, ma
vengono fatti circolare per il loro contenuto informativo al
solo scopo di segnalazione e commento ("for fair use only").
Archivio:
> http://www.domeus.it/circles/jugoinfo oppure:
> http://groups.yahoo.com/group/crj-mailinglist/messages
Per iscriversi al bollettino: <jugoinfo-subscribe@...>
Per cancellarsi: <jugoinfo-unsubscribe@...>
Per inviare materiali e commenti: <jugocoord@...>
Sito WEB (non aggiornato):
> http://digilander.iol.it/lajugoslaviavivra
----------------------------------------------------------------------
Vuoi comprare - ma anche vendere - on line?
da oggi hai una piazza tutta per te, 24 ore su 24.
fatti un giro e vedrai che non te ne pentirai.
http://www.domeus.it/ad1667520/domeus.bid.it
Se vuoi cancellarti da questo gruppo, clicca qui: http://www.domeus.it/info/unsubscribe
Da: J.Elsasser@...
Dear friends and collegues,
below you find my new article, a serbian translation for DANAS (issue
5/6 may
2001). The extended - german - version is on my website
www.juergen-elsaesser.de.
I hope you enjoy the piece - and would be glad to hear your opinion
about it.
Best wishes,
yours
J.E.
�Danas�, Vikend subota-nedelja, 5-6. maj 2001
Jirgen Elzeser
Nemacka vrsi pritisak za
sledeci krug nove podele
Balkana
Uz nemacku pomoc, izgleda da ce albanski separatisti
moci da ostvare uspehe na diplomatskom parketu, koji su im
- bar za pocetak - ostali uskraceni u vojnickim okrsajima
protiv Makedonije. Kada je 21. marta poceo da se ocrtava
poraz UCK terorista u brdima oko Tetova, nemacki ministar
inostranih poslova Fiser izjavio je, ono sto se dan posle
toga pojavilo na naslovnoj strani FAZ-a: "Albansko pitanje
je otvoreno." Da li to znaci da po Fiserovom iskazu preti
uklanjanje Makedonije i ponovno ujedinjenje Albanaca,
dakle stvaranje velike Albanije. Notorni optimisti mogli bi se
umiriti naknadnom Fiserovom recenicom: "Sa nasilnim
menjanjem granica se evropska zajednica drzava nece sloziti." Ali ako
pazljivo
citamo:
Fiser ne odbija reviziju granica kao takvu, vec samo �nasilnu�. Ali sta
ako do
revizije
granica dodje ne manifestujucom silom, vec pretnjom upotrebe sile - kao
sto je
1938.
kao posledica Minhenskog sporazuma doslo do razbijanja Cehoslovacke?
Sam Fiser preporucio je Albancima Kolov metod. "Medjunarodna zajednica
je na
Kosovu i na Balkanu, da bi pokazala, da se �albansko pitanje� po uzoru
na
�nemacko
pitanje� 1990. godine ne moze resiti bez saglasnosti suseda." Kako se
tada
postupilo
sa "saglasnoscu suseda" ne bi smelo da bude zaboravljeno u Pragu i
Varsavi - oni
nisu, naime, bili ukljuceni u pregovore 4+2. A kako su cak i London i
Pariz
prevedeni
zedni preko vode, moze se procitati u Memoarima Margaret Tacer i
Miteranovog
savetnika Zaka Atalija. U svakom slucaju: Ono sto Fiser preporucuje
Albancima je
da
se ugledaju na nemacki primer iz 1990, a to je pomeranje granica i
brisanje
drzava.
Pa ipak, nije samo Makedonija u opasnosti. Moralo bi se "razmisliti da
se
dodje do
celokupnog resenja - cinjenica je da pitanja oko BiH, Crne Gore,
Presevske
doline u
Juznoj Srbiji ili Makedoniji nisu jos resena", dao je sebi oduska Fiser
pred
saveznim
parlamentom 30. marta.
Fiserovo "celovito resenje"
Moze biti da su Amerikanci dobili rat - Nemci diktiraju mir. "Pakt za
stabilnost", koji
je u julu 1999. usvojen na medjunarodnoj konferenciji u Sarajevu,
sacinila je u
njegovim osnovnim crtama nemacka vlada u aprilu 1999 - dakle, jos za
vreme
bombardovanja - o njemu se govorilo kao o "Fiserovom planu". U
prvobitnoj
nemackoj verziji su kao prva tacka takvog plana navedena "neresena
teritorijalna
pitanja i prava manjina".
Zatim se dalje u njemu plediralo za "srastanje ostrva stabilnosti u
regionu
(Balkana)". Obe ove formulacije nedostaju u zavrsnoj verziji usvojenoj
u
Sarajevu -
ocigledno da ove formulacije cak i u okviru NATO-a nisu mogle da
prodju.
"Neresena
teritorijalna pitanja" se u tom dokumentu cak uopste ne pojavljuju, i
umesto o
�pravima
manjina", dakle prava nacionalnih grupa, govori se o "pravima za lica,
koja
pripadaju
nacionalnim manjinama", dakle o licnim (individualnim) pravima.
"Fiserov plan", medjutim, jos nije sklonjen sa dnevnog reda. Aktuelno
izdanje
casopisa Medjunarodna politika, koje izdaje "Nemacko drustvo za spoljnu
politiku"
(DGAP), najuticajniji Think Tank na nemacku vladu, posvecen je
centralnoj temi
"Balkan na ispitu".
U uvodniku je dozvoljeno bivsem ekspertu Frankfurter algemajne cajtunga
za
pitanja
Balkana, Viktoru Majeru da insistira na obnavljanju tradicionalne
politike
konfrontacije
prema Srbiji. "Novi predsednik Savezne Republike Jugoslavije, Vojislav
Kostunica,
predstavlja pre kontinuitet srpskog nacionalnog misljenja nego
promenu." Zapadni
saveznici su ostro kritikovani zbog svojih stidljivih naznaka za
kompromis sa
Kostunicom: "Nekriticna i bezuslovna euforija, sa kojom je Havijer
Solana,
visoki
predstavnik zajednicke spoljne i bezbednosne politike EZ, pod primerenim
rukovodstvom francuske spoljne politike, otvorio vrata �novoj� Srbiji u
medjunarodnu
zajednicu, bila je u posleratnoj istoriji Evrope bez premca.
Cak i donedavnom guverneru za Kosovo, Bernaru Kusneru, Majer ima sta da
prebaci: "Kusnerov princip je bio da preduzme sto je moguce manje toga
sto bi
moglo
da pomogne samostalnost Kosova, da potpuno odustane od ucestvovanja
albanskog
elementa i da po mogucstvu ne dozvoli nikakve vlastite kosovske
strukture." Ko
je u
stanju da tako nesto formulise, posto je Kusner uveo nemacku marku na
Kosovu,
instalirao prelaznu vladu pod vodjstvom UCK-sefa Hasima Tacija i
omogucio
pretvaranje UCK u kosovski zastitni korpus, taj je ili mentalno
poremecen - ili
zastupa
planove, koji po svojoj agresivnosti daleko nadmasuju dosadasnju
politiku NATO-a
prema Kosovu. U stvari Majer smatra "blokadu, kojom zapadna politika
vec dve
godine drzi u sahu evropski opredeljeno stanovnistvo" za "mrlju srama".
Nota
bene:
napaceno "evropski opredeljeno stanovnistvo" Kosova za Majera nije
srpsko, vec
albansko.
Majerovi predlozi su pojedinacno navedeni:
Kosovo: "Na kraju krajeva Kosovu se ne moze osporiti nezavisnost ili
nesto
tome
slicno, mozda po cenu razdvajanja od Mitrovice."
Juzna Srbija: "Bilo je ... rizicno i krajnje jednostrano, da je
Solana ...
navrat-nanos
zatrazio od Albanaca da poloze oruzje."
Bosna i Hercegovina: "Ocigledno..., da je srpska strana na osnovu plana
o
podeli
zakljucenog u Dejtonu... sa 49 procenata teritorije... dobila previse."
Crna Gora: "U Crnoj Gori su stvorene vec mnoge konacne cinjenice u
pravcu
nezavisnosti; samostalnost Crne Gore je uostalom stara i tradicionalna,
starija
od one
Sjedinjenih Drzava."
Zaduzbina Konrad Adenauer, bliska stranci Hriscansko-demokratske unije
(CDU),
vec je pre pola godine, dok je u Makedoniji jos vladao mir, trazila da
se na
vladu u
Skoplju izvrsi pritisak: "Sve dok jos uvek vecinsko makedonsko
stanovnistvo
ustavno
ne prizna kao ravnopravne gradjane Makedonije, one koji govore
albanski,
zajednicki
zivot nece biti moguc." A "Fridrih-Ebert zaduzbina" Socijaldemokratske
partije
Nemacke nije se dala omesti da u martu pozove Ibrahima Rugovu na jedan
niz
predavanja, mada je on kao covek koji je bio protiv nasilja stojicki je
odbijao
(i to je
ovom prilikom objavio) da se distancira od terorista nove UCK, koja je
u isto
vreme
opsedala Tetovo. Vec krajem februara zaduzbina Fridrih-Ebert je bila
suorganizator
jedne konferencije u Briselu, na kojoj je crnogorski predsednik Milo
Djukanovic
pledirao za otcepljenje od Jugoslavije.
Nesto pre toga je vlada SAD uskratila Djukanovicu audijenciju.
Vasington popusta
U makedonskoj krizi Amerikanci se uopste nisu javljali, Evropljani su
davali
ton.
Koliko EZ sledi nemacke zamisli, pokazuje ponasanje "ministra za
spoljne
poslove" EZ
Havijera Solane. Dok je na konferenciji za stampu u Skoplju 20. marta
odbio bilo
kakve
pregovore sa teroristima, na veceri koja je potom usledila kod
makedonskog
predsednika Trajkovskog zalozio se da se ofanziva protiv UCK obustavi -
jasna
protivurecnost prema poziciji generalnog sekretara NATO Dzordza
Robertsona. Dva
dana ranije je Berlinska sluzba za inostrane poslove izbacila devizu,
da "obema
stranama" mora biti jasno predoceno, da se moraju uzdrzavati. Novine
Dnevnik iz
Skoplja su komentarisale: "Albanski ekstremisti ce pokusati da bitku
izgubljenu
na
bojnom polju dobiju za pregovarackim stolom, uz snaznu podrsku
inostranog
faktora.
Jucerasnji dogadjaji (poseta Solane, prim.
Konkret) i pre dva dana (berlinska izjava, prim. Konkret) jasno
pokazuju, da
smo
svedoci zavere .. Plan predvidja pregovore sa teroristima uz
posrednistvo
medjunarodne zajednice."
Plan se nije ostvario, jer ruski predsednik Vladimir Putin svom kolegi
Trajkovskom
nije preporucio "cecensko resenje", vec mu je i za to dao sredstva:
Deset
helikoptera,
koje je on kratkorocno ustupio inace slabo opremljenoj makedonskoj
armiji, bili
su
dzoker u akciji roll-back protiv pozicija terorista oko Tetova. Krajem
marta
oluja je bila
prosla - za pocetak.
Nastavlja se rovarenje EZ. "Sporazum o pomoci i asociranju" sa
Makedonijom
je
poklon - otrov:
Za smesni iznos od 120 miliona eura i za smelo obecanje
o �potencijalnom�
ucescu u
pristupnim pregovorima sa EZ, od Skoplja je dobijena saglasnost da sa
Albancima
otpocnu dijalog "o svim zahtevima nacionalnih manjina." Ne sme
biti "nijedna
tema...
iskljucena"(FAZ). Ministar za inostrane poslove Fiser rekao je, koga bi
to
zacudilo, o
"istorijskom cinu" sa znacenjem "ne samo za Makedoniju, vec i za
celokupni
krizni
region."
---
Questa lista e' provvisoriamente curata da componenti della
ASSEMBLEA ANTIMPERIALISTA (ex Coord. Naz. "La Jugoslavia Vivra'"):
> http://www.tuttinlotta.org
I documenti distribuiti non rispecchiano necessariamente le
opinioni delle realta' che compongono questa struttura, ma
vengono fatti circolare per il loro contenuto informativo al
solo scopo di segnalazione e commento ("for fair use only").
Archivio:
> http://www.domeus.it/circles/jugoinfo oppure:
> http://groups.yahoo.com/group/crj-mailinglist/messages
Per iscriversi al bollettino: <jugoinfo-subscribe@...>
Per cancellarsi: <jugoinfo-unsubscribe@...>
Per inviare materiali e commenti: <jugocoord@...>
Sito WEB (non aggiornato):
> http://digilander.iol.it/lajugoslaviavivra
----------------------------------------------------------------------
Vuoi comprare - ma anche vendere - on line?
da oggi hai una piazza tutta per te, 24 ore su 24.
fatti un giro e vedrai che non te ne pentirai.
http://www.domeus.it/ad1667520/domeus.bid.it
Se vuoi cancellarti da questo gruppo, clicca qui: http://www.domeus.it/info/unsubscribe