NON CEDERE ALLE PRESSIONI / НЕ ПОДЛЕЋИ ПРИТИСЦИМА / NOT TO GIVE IN TO PRESSURES (4.3.2022.)
https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=339270444910193&id=100064817193735
https://nkpj.org.rs/2022/03/25/slava-zrtvama-nato-imperijalista/
SLAVA ŽRTVAMA NATO IMPERIJALISTA
25/03/2022
Delegacija NKPJ i SKOJ-a je povodom 23. godišnjice zločinačke NATO agresije na našu zemlju, odala poštu nevinim žrtvama polaganjem venca kod spomenika Večna vatra u Beogradu.
Nikad nećemo prestati da se sećamo svih stradalih, preko 100 milijardi dolara materijalne štete nanete našoj zemlji od strane natovske soldateske. Kukavički napadi NATO-a iz vazduha naneli su veliku štetu zemlji, ali i snažno ujedinili narod u rešenosti da pruži herojski otpor i prkos. To nas obavezuje da nikada ne dozvolimo da Srbija postane deo ovog agresivnog vojnog saveza koji ne prestaje da seje ratove, smrt i razaranja širom sveta.
Ne zaboravljamo!
Ne opraštamo!
Ne u NATO!
Sekretarijat NKPJ,
Sekretarijat SKOJ-a,
24.03.2022.
*** Il programma delle iniziative svolte nel 23.mo Anniversario di quella aggressione è disponibile alla nostra pagina:
https://www.cnj.it/home/it/informazione/jugoinfo/9489-9282-verso-l-anniversario-della-aggressione-nato-sulla-rf-di-jugoslavia.html
Kremlin calls out US bombing of Yugoslavia in 1999 as culprit for torpedoing world order
It was then that an erosion of all foundations of the world order began, which led to the European security crisis, Kremlin spokesman Dmitry Peskov pointed out
"Back then, these bombs, in addition to killing civilians, started destroying the system of international relations. It was exactly then that NATO (and when we say ‘NATO’, we mean ‘Americans’) started to bomb the foundation of the world order. It was then that an erosion of all foundations of the world order began, which led to the European security crisis, which we are living through today," the spokesman underscored.
Peskov pointed out that this crisis primarily involves the European continent - Russia and other states located there, most of which are currently unfriendly towards Moscow.
"The very Americans, who instigated all this, they suffer from this crisis much less, we must understand it well," he added.
Meanwhile, when asked whether there is "light at the end of the tunnel" in this situation, the spokesman noted that "every tunnel ends with light."
Inoltre, ha ricordato che "ventitré anni fa, il 24 marzo 1999, la NATO ha lanciato attacchi contro l'ex Jugoslavia, sparando circa 2.300 missili, 14.000 proiettili, compresi quelli a grappolo e quelli contenenti uranio impoverito".
La portavoce ha aggiunto che "a seguito degli attacchi della NATO in Jugoslavia, più di 2.000 civili sono stati uccisi, migliaia sono rimasti feriti e più di 200.000 hanno perso la casa".
"Gli Stati Uniti e la NATO devono anche scusarsi e risarcire i danni e le sofferenze che hanno causato al popolo dell'Iraq, della Siria e dell'Afghanistan", ha concluso.
Србија је данас одала пошту свима који су пали и за чију смрт одговорност сноси НАТО и наредбодавци водећих чланица.
Агресија НАТО представља први рат на тлу Европе после 2. светског рата, рат у коме је Западна Европа учествовала против Европе, њеног мира, стабилности и њене будућности која је данашња стварност.
НАТО је поставио себе изван међународно-правног система а изнад СБ УН као најодговорнијег органа за мир и безбедност. На тај начин НАТО је грубо прекршио повељу УН, надлежност СБ УН, финални акт ОЕБС-а из Хелсинкија, Нирнбершке принципе, резолуцију ГС УН о дефиницији и забрани агресије и многе друге међународно-правне конвенције и акте.
Бомбе и ракете НАТО су нештедимице сејане изнад Србије (СРЈ) али су, сејући разарање и смрт у Србији, разориле Европски и светски правни и безбедносни поредак.
НАТО је одговоран за коришћење недозвољеног оружја као што су пројектили са осиромашеним уранијумом, касетне бомбе (на пијаци у Нишу), отровне материје и гасова из бомбардованих рафинерија, трафо-станица и сличних постројења својим смртоносним походом. НАТО је само почео бомбардовањем војних циљева, али је током читаве агресије, нарочито у њеном завршном делу са предумишљајем разарао цивилне објекте, укључујући станове, болнице, обданишта, школе, електро-мрежу. Бомбардујући централу РТС-а убијено је 16 медијских новинара и разрушио је близу 30 радио и ТВ релеја.
Лидери НАТО су априла 2000. године у Братислави напад на Србију (СРЈ) прогласили за преседан који ће користити „увек када затреба“. Тужба против агресорских земаља и њихових лидера, упућена Међународном суду правде у Хагу, одбијена је јер се судпрогласио ненадлежним. Тако су злочини против мира и човечности остали су до данашњег дана, без правне осуде.
Тадашњи лидери 5 водећих земаља чланица НАТО, осуђени су на казне затврора пресудом Окружног суда у Београду коју су лидери нових „демократских“ власти у Београду укинули после преврата октобра 2000.
Код споменика деци жртвама агресије НАТО у парку „Ташмајдан“ и код споменика
„Вечна ватра“, у парку „Ушће“, на Новом Београду, венце и цвеће данас су положиле многобројне делегације и грађани међу којима делегација Владе Србије, града Београда, СУБНОР-а Београдског форума за свет равнорпавних, Клуба генерала и адмирала Србије, српске дијаспоре, СО Нови Београд, студентских организација Правног Факулета и Факултета политичких наука у Београду, делегација Извиђача Нови Београд и друге.
Венце су положили и амбасадори Руске федерације, његова екселенција Александар Боцан-Харченко, Белорусије, његова екселенција Валериј Бриљов, Палестине, његова екселенција Мохамед Набхан.
Обраћајући се присутнима код споменика Вечна ватра, генерал у пензији Лука Кастратовић, председник Извршног одбора Клуба генерала и адмирала Србије, поред осталог је рекао: „Срби су кроз историју научили да је навећа вредност слобода и независност – поштујемо све али не прихватамо туђе, непријатељске налоге. Иако слободољубиве државе и покрети у свету осуђују агресију САД; НАТО и њихови сателити, стално понављају да је агресија била оправдана. Због тога смо обавезни иако је све јасо и познато, да стално подсећамо на истину.“
Агресија НАТО је била и остала злочин против мира и човечности.
Београд, 24. март 2022.
Децу не могу да праштам.
Б.Ђорђевић
Данас је дан сећања. Данас је дан незаборава.
Сабрали смо се, као и протеклих година и деценија да одамо пошту жртвама злочиначке НАТО агресије.
У наредних 78 дана широм Србије, припадници војске, полиције, родбина, пријатељи, грађани, окупиће се код споменика и спомен обележја у Ваљеву и Власотинцу, Нишу и Београду, Новом Саду и Звечану, Варварину и Рашкој, Бујановцу и Прешеву, Алексинцу и Краљеву, Бору, Шиду, Чачку, Сремској Митровици, Грачаници и Косовској Митровици, Пожаревцу, Крагујевцу, Прокупљу, Сомбору, Горњем Милановцу, Лесковцу, Куршумлији, Рашкој и многим другим градовима да положе цвеће и венце и одају почаст жртвама агресије, као што ми то чинимо овде, код Споменика деци-жртвама агресије.
И овај непотпуни списак показује да нема града у Србији који током 11 недеља није био мета НАТО агресора.
Споменици чувају трагична сећања на НАТО агресију и његове жртве. Споменици нас подсећају и опомињу да жртве нису колатерална штета. Они су жртве ратног злочина, злочина против мира и злочина против човечности. Агресија је припремана дуго и темељно, педантно и плански, свестрано, више месеци, па и година. Зато је тај злочин још већи и још стравичнији.
Нелегална агресија била је усмерена на оне који нису могли да се бране: на децу, обичне грађане, болнице, школе, мостове, пијаце, стамбене и јавне зграде, телевизијске станице, амбасаде, топлане, трафо-станице, рафинерије. Јасна је намера и она се данас боље види него пре 23 године: да се разори Србија и уништи српски народ.
НАТО је током агресије извршио 2.300 ваздушних удара, ангажовано је 1.150 авиона. Лансирано је 420 000 пројектила укупне масе од 22 милиона килограма, укључујући ту и муницију са осиромашеним уранијумом, касетне бомбе и друга међународним конвенцијама строго забрањена оружја и муницију.
Страдало је око 4000 људи, од тога око 3000 цивила и 1031 припадник војске и полиције. Убијено је 89 деце. Теже и лакше је рањено више од 12.000 лица, од чега око 6.000 цивила, 2.700 деце и 5.173 војника и полицајаца.
И данас са овог места, прилика је да поручимо да је обавеза државе да именом и презименом утврди и попише све цивилне жртве агресије. На многим споменицима уклесана су њихова имена. Да смо сваки дан бележили по једно име, давно би ту моралну обавезу испунили. Држава то може. Србија то мора да уради!
Са многих скупова у Србији, Европи и свету, заједно са Светским саветом за мир и бројним мировним организацијама и покретима упућивали смо поруку да НАТО као злочиначку, агресивну, војну организацију, одговорну за бројне ратове и милионе жртава у Европи и свету, треба укинути. Тај захтев и данас стоји. Али НАТО се шири и постаје највећа претња миру у свету. Пре 23 године имао је 19 чланова, а данас готово 30. Такође, и данас поручујемо, Србија неће и не сме бити члан НАТО пакта. Жртви није место међу џелатима! На то нас обавезују и хероји одбране: и они са Кошара и хиљаду њих који су дали своје животе.
Агресија се наставља и траје свих ових година. Чак се и појачава. Њено трајање и последице нису временски ограничене. Осиромашени уранијум свих ових година односи животе чак и најмлађих. Четврт милиона прогнаника не може да се врати у своје домове на Косову и Метохији. Неки традиционални српски савезници и осведочени српски непријатељи су се ујединили у жестоким притисцима на Србију зарад својих интереса и циљева.
Милица би данас имала 26 година а убијена је у породичној кући Ракића у Батајници. Марко Симић би данас имао 25 година и он је најмлађа жртва агресије. Убијен је у стамбеној згради у Новом Пазару где је живео са својим родитељима.
Али уз нас су многобројни пријатељи. Добили смо бројне поруке подршке и солидарности од мировних организација, покрета, појединаца, глобалних акција, из Рима, Болоње, Цириха, Лондона, Ирске, Кине. Порука је јединствена: „МИ СМО УВЕК СА ВАМА.“
И ове године није изостала снажна подршка српске дијаспоре.
Заборав и праштање нису пут ка срећној будућности и вишем животном стандарду.
НИКО НИЈЕ ЗАБОРАВЉЕН.
НИШТА НИЈЕ ЗАБОРАВЉНО.
Нема заборава. Нема праштања. Децу не можемо да опростимо. Злочинци ће кад-тад бити приведени правди, јер ратни злочини не застаревају. Долазе генерације које ће злочинце привести правди.
Нека је вечна слава деци жртвама агресије!
Драгутин Брчин,
Директор Београдског форума
Прва жртва стратегије експанзије НАТО на Исток био је српски народ и Србија. Методе санкција, сатанизације и изолације коришћене 90-их година против Србије и српског народа користе се данас против Русије и руског народа.
Центри моћи који су својевремено спречили примену Плана за мир у БиХ, који трже ревизију Дејтона, резолуције СБ 1244, данас спречавају примену Споразума из Минска о миру у Украјини, одбијају преговоре о једнакој безбедности и не одустају од експанзије и војног заокруживања Русије.
Србија и Русија, српки и руски народ су вековни пријатељи, савезници и стратешки партнери. Русија даје незаменљиву подршку Србији у очувању суверенитета и територијалног интегритета и мирном решавау питања Косова и Метохије на основу међународног права, резолуције СБ 1244 и Устава. Као стална чланица СБ УН Русија је заштитила Србију од неосноване оптужбе Запада за наводни геноцид. Разуме се да таквом пријатељу и партнеру као што је Русија, Србија не сме да уводи никакве мере и санкције, нити да га оптужује под притисцима оних који сносе највећу одговорност за најгрубља кршења Повеље УН и међународног права уопште, за криминалну агресију НАТО 1999. и илегалну сецесију Приштине. Уколико су времена тежа, турбулентнија и неизвеснија, утолико је и морална обавеза поштовања проверених пријатеља и савезника већа.
Јавна нагађања да би могло доћи до искључења Русије из Уједињених нација нису умесна. Према Повељи УН, свака иницијатива морала би претходно да обезбеди сагласност сталних чланица СБ. У том органу свакако би наишла на вето Русије, уколико не и Кине. То значи да СБ УН не би био у стању да Генералној скупштини упути валидан предлог. Русија је постала стална чланица СБ УН актом о оснивању светске организације као земља са највећим људским жртвама и доприносом победи савезника у Другом светском рату, па се, сходно томе, не може лишити тог статуса. Све друго, водило би да ОУН доживи судбину Друштва народа. Какав би то увод био, сувишно је подсећати.
Јавна нагађања о судбини резолуције СБ УН 1244 све до помињања могућности да НР Кина, под хипотетичким притиском Запада, одустане од подршке овом општеобавезујућем правном документу, никоме не користе, најмање Србији. За Србију резолуција СБ 1244 треба да остане незаменљив опште-обавезујући правни докуменат трајног значаја, до његовог доследног и потпуног спровођења.
Информативна служба
Београдског форум а за свет равноравних
Le cause profonde e l'escalation della crisi ucraina derivano e si basano sulla strategia di espansione militare ad est della NATO guidata dagli Stati Uniti e di minaccia alla sicurezza della Russia, che l'Occidente ha definito come nemico nelle sue strategie.
Le prime vittime della strategia di espansione verso est della NATO furono il popolo serbo e la Serbia.Le sanzioni, la demonizzazione e l'isolamento applicati durante gli anni '90 contro la Serbia e i serbi, sono ora applicati nuovamente contro la Russia e il popolo russo.
I centri di potere che, in passato, hanno impedito l'attuazione del Piano di pace in Bosnia-Erzegovina e attualmente chiedono la revisione degli accordi di Dayton e della risoluzione 1244 del Consiglio di sicurezza dell’ONU, stanno ora impedendo l'attuazione dell'accordo di pace di Minsk in Ucraina, rifiutando i negoziati sulla parità di sicurezza e spingendo fermamente per un'ulteriore espansione e, infine, per l'accerchiamento militare della Russia.
La Serbia e la Russia, il popolo serbo e quello russo sono amici, alleati e partner strategici secolari. La Russia fornisce un supporto inestimabile alla Serbia nel preservare la propria sovranità e integrità territoriale, e anche negli sforzi per risolvere pacificamente le questioni relative al Kosovo e Metohija, il tutto in linea con il Diritto internazionale, la risoluzione 1244 del Consiglio di sicurezza delle Nazioni Unite e la costituzione serba.
In qualità di membro permanente del Consiglio di sicurezza dell'ONU, la Russia ha sempre protetto la Serbia da accuse infondate per presunto genocidio, provenienti dall'Occidente. Va da sé che la Serbia non deve accusare, né imporre misure e sanzioni nei confronti di un amico e partner come è la Russia, cedendo alle pressioni provenienti da quegli stessi soggetti che hanno la maggiore responsabilità delle più gravi violazioni della Carta delle Nazioni Unite e delle leggi internazionali in generale, per l'aggressione criminale della NATO nel 1999 e per la secessione illegale di Pristina. Più i tempi sono duri, turbolenti e instabili, maggiore è l'obbligo morale di rispettare amici e alleati fidati.
La speculazione pubblica sull'eventuale esclusione della Russia dalle Nazioni Unite non è ben valutata. In base alla Carta delle Nazioni Unite, qualsiasi iniziativa dovrebbe preventivamente ottenere il consenso dei membri permanenti del Consiglio di sicurezza. Qualsiasi tentativo del genere in quell'organismo, troverebbe sicuramente il veto della Russia e anche alla Cina.
In altre parole, il Consiglio di sicurezza dell'Onu non sarebbe in grado di deferire all'Assemblea generale una proposta valida. La Russia è diventata un membro permanente del Consiglio di sicurezza dell'ONU in virtù dell'atto che istituisce l'organizzazione mondiale, come il paese che ha contribuito maggiormente e che ha posto il più grande sacrificio umano sull'altare della vittoria degli Alleati nella seconda guerra mondiale e , di conseguenza, questo è lo status di cui non può essere privata.
Qualsiasi linea di condotta contraria, porterebbe solo l'ONU a condividere il destino della
Società delle Nazioni.
Inutile dire che tutti sono consapevoli a cosa potrebbe aprire la strada.
Non giovano a nessuno le speculazioni pubbliche sul destino della risoluzione 1244 del Consiglio di sicurezza dell'ONU, che arrivano al punto di menzionare una possibilità che la Repubblica Popolare cinese ritiri il suo sostegno a questo documento legale universalmente vincolante, soccombendo a un'ipotetica pressione dell'Occidente, meno di tutti la Serbia.
Per la Serbia, la risoluzione 1244 del Consiglio di sicurezza delle Nazioni Unite è, e deve rimanere un documento legale generalmente vincolante, insostituibile di importanza duratura, fino alla sua coerente e piena attuazione.
Forum di Belgrado per un Mondo di Eguali