[Il Nuovo Anno per l'Associazione Partigiani della Serbia non sarà certo meno impegnativo e problematico del precedente. Come in tutti i paesi europei soggetti al riorientamento in senso revisionista-revanscista favorito da Bruxelles, anche in Serbia gli ex combattenti del Movimento di Liberazione e chi tutela la loro memoria dovranno duramente lottare per evitare l'emarginazione e l'oblio. In Serbia in particolare, è all'ordine del giorno addirittura la "riabilitazione per legge" della figura di Milan Nedić, noto collaborazionista dei nazisti... Sul tema si vedano anche:
http://www.subnor.org.rs/svilajnacСвилајнац – Објављено под Актуелно | 24. децембра 2015.
РЕСАВЦИ ПРОТИВ КВИСЛИНГА
Потомци учесника НОР-а из Кушиљева, Црквенца и Свилајнца оштро су негодовали поводом покушаја рехабилитације председника квислиншке владе Србије током Другог светског рата Милана Недића. Припадници његове „државне страже“ су у центру Свилајнца обесили мртвог хероја Ресавског краја Лазара Стојановића, рођеног у селу Кушиљеву над којим су се претходно иживљавали пошто је био тешко рањен у борби са њима. Недићевци су га два пута стављали мртвог на вешала како би се додворили немачким газдама којима су служили.
Због свега тога како су истакли припадници СУБНОР-а, потомци бораца НОР-а, руководство СУБНОР-а Свилајнац на челу са председником Милетом Тошићем, дижу глас против срамних рехабилитација и дају безрезервну подршку СУБНОР-у Србије и његовом руководству у борби за очување антифашизма, патриотизма и љубави према Србији.
„Потомци славног војводе Синђелића, који је својим херојским чином показао како се воли своја земља на Чегру, потомци Ресаваца са Цера, Колубаре и албанске голготе, потомци бораца Ресавске партизанске чете, ресавских слободара оштро се противимо овом и сличним поступцима рехабилитације оних који су издавали, злостављали, прогонили и убијали свој народ као што су чинили Недић, Љотић, Бећаревић и други издајници српског народа“ – закључак је скупа.
Иначе у сали Културног центра у Свилајнцу, у организацији СУБНОР-а, Културног центра и МЗ „Кушиљево“, промовисана је књига „Кушиљево – село крај Мораве“ Милана Љубишиног Илића – Жеже, својеврсна хроника овог познатог села добрих домаћина, ратара али и ратника из свих ослободилачких ратова српског народа од Кочине крајине па до 1999. године. О књизи су говорили аутор, рецензент проф. пук. Жељко В. Зиројевић као и проф. Милорад Миловановић и Микица Микић, заменик председника општине Свилајнац.
---
http://www.subnor.org.rs/negotin-377
Неготин – Објављено под Актуелно | 24. децембра 2015.
ИЗДРЖАЋЕМО СВЕ УДАРЕИнтонирањем државне и химне СУБНОР-а Србије “По шумама и горама”, отворена је, у сали Дома “Станко Пауновић” у Неготину свечана академија посвећена Дану формирања Прве оперативне јединице НОВЈ.
На дане када је у жару борбе стасала славна југословенска армија, беседом је подсетила председница Секције потомака и поштоваоца професор Лидија Милосављевић.
Дан формирања Прве пролетерске бригаде јесте дан када је почела да стасава једна од највећих армија међу победницима. Од десетак партизанских одреда нарасла је армија која је у строју имала 800.000. прекаљених бораца.
Председник СУБНОР-а Неготин Драгољуб Филиповић рекао је: “СУБНОР траје и постојано опстаје на ветрометини бројних насртаја квази историчара и потомака квислинга и колаборациониста. Чврсто стојимо на темељима антифашизма и НОБ-а, коју је верификовао читав прогресивни и мирољубиви свет. Знамо ми, а уверени смо да и цео слободни свет зна, ко је с ким био под руку, зато нам нико не може продавати маглу.
Појединци, кратког сећања и памћења, задњих година успевају да у школске уџбенике прогурају неистине, да трују младе. Вајна “демократска” власт је у Србији од 2000. године успела да СУБНОР стрпа у исти кош с неким невладиним организацијама и потпуно све патриотске организације потисне са јавне сцене. Истрајношћу чланства са СУБНОР-ом то нису успели. Потврда томе јесу и наши скупови. Нема веће среће од чињенице да у једној оваквој свечаности учествује и млада генерација”.
Свечаној академији претходило је полагње венаца и цвећа на смомен обележју погинулим борцима .
Поред чланова СУБНОР- а свечаности су присуствовали и директори градских јавних установа, ученици средњих и основних школа и многобројни грађани.
---
http://www.subnor.org.rs/tradicija-1411
Традиција – Објављено под Актуелно | 23. децембра 2015.
ДЕЛО СИЈА СВОМ СНАГОМСекција бораца, потомака и поштовалаца Прве пролетерске посетила је Рудо поводом 74 година од оснивања бригаде. Делегацију је предводио председник Секције пуковник авијације Зденко Дупланчић.
Окупиле су се бројне делегације из Србије, Федерације БиХ, Републике Српске. На Тргу слободе скуп је отворио организатор проф. Благоје Церовић.
Делегације су положиле венце и цвеће на споменик Првој пролетерској и на партизанском гробљу. Међу њима и Зденко Дупланчић, председник, Драгољуб Николић, председник Комисије за традиције и најмлађи члан Секције и СУБНОР-а Савски венац Север Трифуновић.
О борбеном путу Прве пролетерске бригаде говорио је Зденко Дупланчић. А затражио и да се главној улици у Рудом врати првобитни назив Прва пролетерска НОУ бригада уместо имена Драже Михаиловића. Тим пре што се идуће године обележава 75 година од формирања бригаде родоначелнице победоносне ЈНА у Другом светском рату где је место Рудо ушло у историју НОБ и антифашистичке борбе.
Председник Секције Зденко Дупланчић уручио је „Медаљу борца“ Благоју Церовићу којим га је Републички одбор СУБНОР-а Србије наградио поводом 70 година победе над фашизмом због заслуга на неговању и промовисању традиција НОБ.
---
http://www.subnor.org.rs/vojvodina-1265
Војводина – Објављено под Актуелно | 22. децембра 2015.
СЛАВНИ ПУТ ПРОЛЕТЕРА
У организацији СУБНОР-а АП Војводине обележена је 74. годишњица формирања Прве пролетерске народноослободилачке ударне бригаде У Другом светском рату.
Свечаној академији су присуствовали бројни борци НОБ, међу којима и Перка Ђурчијански, носилац „Партизанске споменице 1941.“, припадници Војске Србије на челу са командантом Прве бригаде КоВ бригадним генералом Жељком Петровићем, председник Резервних војних старешина Бошко Пилиповић, председник војних пензионера Милорад Орељ. Посебно 40 ђака Основне школе „Jожеф Атила“ из Новог Сада, на челу са директором школе.
Поздрављајући борце, њихове потомке и госте у име СУБНОР-а Србије и Војводине, председник СУБНОР-а АП Војводине Светомир Атанацковић истакао је: „Бригаду је формирао и постројио Врховни командант НОВ И ПОЈ Јосип Броз Тито. Први командант прослављене Прве пролетерске бригаде био је Коча Поповић, а политички комесар Филип Фића Кљајић. Ратни пут бригаде био је дуг више од 20.000 километара, у њој се борило 22.000 бораца, од којих је трећина дала животе за слободу и сламање нацифашизма. Посебно је важно истаћи да је Прва пролетерска извела три по тешкоћама чувена марша. Посебно онај Игмански марш. Ратовала на Неретви, Сутјесци, посебно преласком у Србију, где учествује у Београдској операцији, ослобођењу Војводине и у пробоју Сремског фронта и даље кроз Славонију и Барању, све до Загреба у који улази 9. маја 1945. године.
Данас, пронацистичке колаборационистичке и квислиншке снаге спроводе намере и завет издаје. Све ово доказује и пре само неколико дана покренуто питање рехабилитације Милана Недића. Промотери желе пре свега да се домогну имовине. Заборављају жртве и заборавља се холокауст“.
Свечану академију увеличали су ђаци основне школе „Јожеф Атила“ и КУД „Вила“ играма из Војводине и Шумадије. Програм је водила глумица Српског народног позоришта Гордана Ђурђевић Димић.
---
http://www.subnor.org.rs/novogodisnji-razgovor
Новогодишњи разговор – Објављено под Актуелно | 19. децембра 2015.
НЕ ИСПУШТАМО СТЕГ СЛОБОДЕ
Душан Чукић, председник СУБНОР-а Србије, о протеклом периоду и даљим задацима организације
Ни за педаљ не одступамо од славне народноослободилачке партизанске антифашистичке борбе, али се морамо преусмерити и на нове обавезе наметнуте временом које у много чему није наклоњено.
Ево, на крају још једне године и с почетка нове, прилика је да се ”укњижи учинак” и прозбори о плановима и програму за време што предстоји.
У прошлом броју гласила наше организације написали смо да је покренут замајац за нове акције, па се и због тога обраћамо Душану Чукићу, председнику СУБНОР-а Србије, са питањем о основним правцима досадашњег и будућег рада.
БОРАЦ: Није лако ни мањима, а како је тек организацији са преко 100.000 чланова и одборима у сваком месту Србије. Тим пре што клима, она политичка, нарочито због слепе идеолошке острашћености, захваљујући упорним фалсификаторима историје, можда разумљивог порива наследника колабораната у Другом светском рату, није често, и даље, наклоњена народноослободилачкој борби и антифашизму?
Душан Чукић: СУБНОР траје и издржаће налете без обзира на то са које стране долазе. Ни за педаљ не одступамо од славне традиције, дубоко смо програмски у темељима свугде и у свету признате партизанске победе над фашизмом, те странице историје су са разлогом и због истине одавно склопљене и нико и нигде не може међу разумним продавати рог за свећу. У слободним народима зна се ко је с ким био под руку, а још више су познати слободари из редова антихитлеровске коалиције.
Ко је још неук и није упућен шта су у Техерану рекли Рузвелт, Черчил и Стаљин, због тога се и млађани Петар одрекао из Лондона ”горских царева” и наложио поклоницама да пређу у партизанске редове, многи су то и учинили и сваки борац, без хипотеке недела, изједначен са онима што су се од првих јулских дана 1941. жртвовали за слободу и против окупаторске чизме.
Код нас су појединци, кад им треба, кратког памћења, успевају задњих година да и у школске уџбенике прогурају новопечене неистине, трују младу генерацију недоказивим причицама о непостојећој улози својих предака у сламању хитлеризма. Томе је штедро доприносила вајна демократска власт, чак је и законима хтела да елиминише са српског пространства традиционално патриотске организације попут субноровске и успела да је напросто угура у мање више измишљени невладин сектор и изједначи са низом неприкладних удружења са којима се, што народ каже, никад чорбе не би помешале.
Ту скоро, да и то испричам, био сам на неком скупу где ми угледни државни функционер рече, без и једне, сигуран сам, ружне примисли, како је СУБНОР Србије, по закону, исто што и тамо нека лидерка из окружења милог свима него ли нашем живљу. Шта сам одговорио? Камо среће да јесмо у тим тимовима, добијали бисмо и по 100 хиљда евра месечно из белог света и да нас бог види! А, нисмо, нећемо никад , СУБНОР ће и даље високо носити стег слободе и бити, као и наши оснивачи, узори новим генерацијама којих је све више, широм Србије, сваким даном, довољно да охрабри за будућност и узнемири измишљене и стварне мрзитеље.
УСЛОВИ ЗА СВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ
Б: Очигледно се и у нашим редовима осећа та традиционална борбеност. У чланству су стари ратници, њихови потомци, поштоваоци, сви људи, како имате обичај да кажете, добре воље, антифашисти на чијој се идеологији заснивају и принципи удруживања у Европи. Због тога се морају стварати услови за разне генерације, зар не?
Д.Ч: То је тачно. У обавези смо, не помодно већ стратешки неопходно, да због чланства, то тражи, прилагођавамо рад времену и условима у којим делујемо. Свака средина има и своје специфичности, локалне самоуправе су биране на слободним изборима и понашају се према нахођењу странака, наше није да се тиме бавимо, аплаудирамо или поричемо вољу гласача, али морамо да датим оквирима бранимо интересе нашег чланства и обезбеђујемо услове за несметано постојање по нашем програму. То није увек и свугде могуће, па има одбора који тешком муком опстају, поједине локалне средине се оглушују и о законске нормативе, намећу баснословне кирије за коришћење просторија, свесно заборављују датуме што се нико не одриче, има и директора школа који не дозвољавају да се реч прозбори међу њиховим зидовима ни о народном хероју чије име носе.
Знамо, с друге стране, доста градова и општина где је сарадња са СУБНОР-ом изванредна и у обостраном интересу и поред тога што нема, бар са наше стране, ни примисли о разликама јер је, то потенцирам, нама бољитак Србије посебно драгоцен, који се може остваривати уз јединство и, дакако, поштовање сопствених темељних принципа који се, понављам, не могу и неће мењати.
С тим у вези поменуо бих и неке детаље. Раније руководство је бар двапут, на пример, писменим путем тражило од Тадића, узгред сина носиоца Партизанске споменице 41, да разговара са представницама СУБНОР-а. Није им ни, реда ради, одговорио. А садашњи Председник Републике је самоиницијативно понудио састанак и делегација је имала занимљив и по нашу организацију користан сусрет, термин је, случајно или намерно изабрао домаћин, између Дана борца и Дана устанка. И још нешто. Не памти се да је и на скуп Републичког одбора дошао неки представник Владе, а ресорни министар Александар Вулин је на седници нашег Председништва говорио, никад нико тако из власти у задњој деценији и више дана, речима о значају СУБНОР-а и за будућност Србије.
То су само неки потези који нас, иначе, не уљушкују у уверењу да се општа клима мења поштовањем прошлости. Тим пре што још нема опипљивих доказа да ће се и законима регулисати положај овакве оганизације као што је наша и увести, као кад су синдикати у питању, принцип репрезентативности који су свесно укинули ранији политички састави да би стварањем конгломерата удружења основну полугу онемогућили у раду који се њима очигледно није из идеолошких разлога допадао и успели су да ”све из прошлости” уклоне.
Сада се говори да се репрезентативност и за борачку популацију може мењати кроз прописе о удружењима, али због чега онда не стигне такав предлог из власти која указује да у овој нашој области има око 850 разних организација и није, поред осталог, могуће да се успостави потребна координација.
СУБНОР Србије због тога из најбољих намера предлаже Влади Србији да иницира и у интересу баш Србије донесе пропис који ће и толико важну област, као у многим државама широм света, регулисати на тачан и правичан начин.
Наша намера је, свесни потреба времена и, према томе, нашег бројног чланства различитог узраста, да и новим програмским пројектом и измењеним статутарним одредбама, који ће, верујем, ступити на снагу с почетком 2016, допринесемо још већој компактности и ширини организовања. Ми смо отворени за сарадњу и већ у чланству имамо низ респектабилних колективних чланова, међу којима су и Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије, низ сталешких ранијих војних и цивилних удружења. Са нама су и борци који су бранили интегритет и целовитост раније државе, браниоци од натовске агресије, зашто не би под истим кровом били заједно и остали не губећи самосталност и евентуалне специфичности.
МУКЕ СА ФИНАСИЈАМА
Б: Познато је да сви имају муке са финасијама. Од општинских до Републичког одбора. Ни држава нема новца, буџет се креше, општа је стиска. Како даље?
Д.Ч: И нама приговарају да нам не мањка ”буџетска свест”. Није да и тога нема, али је истина да смо у, да тако кажем, централи, у Београду, максимално штедљиви, морамо да правдамо сваки динар који смо, на основу пројеката, добили од ресорног министарства. Свака ставка је под лупом, а неке делатности су посве избрисане. Немамо више могућности да шаљемо борце на лечење, обично би то била Сокобања чији смо оснивач. У Републичком одбору је само један стално запослен, право је чудо како завршавамо низ неопходних и захтевних послова. Максимално су ограничена плаћања за комуналије, нису одобрена средства за одржавање састанака, нема дневница за пут, одавно смо без аутомобила, пројекти не предвиђају ни међународну сарадњу…
По садашњим прописима, то ми стално истичу где год се буним, да удружења попут нашег рачуна на овакве и таквим редовима приходе: 1. из чланарине, 2. од прилога, 3. од донација, 4. захваљујући усвојеним пројектима.
Својевремено је Републички одбор донео одлуку да чланарина остаје свакој средини, а и то нису износи извесни и довољни. Са прилозима и донацијама знамо како ствари стоје. Остају пројекти. Бара је мала, каже пословица, а рефлектаната на буџет много. Због тога и тражимо ону фамозну репрезентативност да се утврди ко стварно постоји и шта значи у Србији.
При таквим садашњим околностима је право чудо како Председништво посебно успева да одржи темпо. Не жалим се, наравно, јер знам да ни одборима широм Србије није лако, често се јављају из разних места и питају за помоћ. Шта да одговорим?
Сви смо ми волонтери, на местима нас држи ентузијазам, истрајаћемо због прошлости којој смо привржени и убеђења да су нам старији и заслужнији другови напросто оставили у аманет да сачувамо славни СУБНОР за будућност у којој ће нове генерације имати боље услове да штафету предају својим наследницима.
Због тога сам и сигуран да ћемо издражати и поред, што да кријем, има доста и оних који би да нам виде крај. Сувише смо јаки да се то може догодити, разграната и монолитна организација је орах који нико не поломи. Нећемо се, будите сигурни, задовољити поновним високим протоколарним местом и учешћем, заједно са Владом Србије, у организовању државних свечаности. Претензије су јасне и у општем интересу, имамо памети и снаге, довољно младих, да остајемо на бранику часног имена нашег слободасрког народа.
Наше место у друштву, не само кад је у питању традиција, тешко може ко да надомести и у социјалној и здравственој бризи о борцима и уопште ветеранима којима је управо ових дана власт одредила и 4.децембар као свечани дан. О томе се посебно брине комисија у Председништву са групом прворазредних стручњака, крстаре Србијом и изналазе методе да се снаге уједине и пронађу нове путеве за неопходну и заслужену помоћ и заштиту.
ХВАЛА, СРБИЈО!
Б: Сведоци смо да СУБНОР има велики, како се то помодно вели, рејтинг у свету?
Д.Ч: И то је већ традиција! Србија је и у ветеранским организацијама широм планете одржала, слободан сам да устврдим, примат вредан изузетног поштовања. У Светској организација ветерана ФМАК (седиште је у Паризу), имамо своје представнике, такође и у Међународној асоцијацији покрета отпора ФИР из Берлина. На оба места смо цењени не само због тога што смо и оснивачи. Наши ставови су свугде радо прихваћени и због угледа земље и народа који је не само у Другом светском рату био на правој страни.
У првом реду смо увек где треба.Тако је и у Москви било приликом прославе седме деценије победе над фашизмом, на великом скупу преко 70 држава председнику СУБНОР-а Србије је дата реч одмах после поздрава изасланика покровитеља, председника Руске Федерације Путина. У монументалном комплексу музеја Поклонаја гора изнад Москве награђивани су средњошколци, студенти и полазници војних универзитета за неговање патриотизма.
Домаћин, председник Организације руских ветерана генерал армије Мојсејев, предложио је да уручим одличја кадетима чувене академије ”Суворов”. Младићи у парадним униформама прилазили су одсечним кораком, рапортирали чин и презиме, а потом сви скупа, из звуке маршева, свечано прошли поред нас поздрављајући из све гласа ”Хвала, Србијо”.
Било је то емотивно узбудљиво признање нашој земљи и нашем СУБНОР-у за традиционалну истрајност, частан пут, изградњу пријатељства и сарадње на равноправној основи разумевања. Неки месец позније, у Београду, на свечаности у Амбасади Руске Федерације, у присуству Председника Републике Србије Николића, изасланик Председника РФ Путина, амбасадор Чепурин, уручио је висока одликовања нашим борцима, а СУБНОР- у Србије Спомен плакету за заслуге у победи над фашизмом у Другом светском рату.
Иначе, готово да нема земље у Европи, много је и ван нашег континента, са којом нисмо у пријатељском контакту. Руководимо се паролом да нико као борци, наши преци, не знају шта су страхоте ратовања, сваки и климав мир бољи је од надметања оружјем којим човечанство и у данашње време угрожавају. Само разговори и поштовање других, макар колико стварно или привидно јесу слабији, одустајање од наметања воље и мешања у унутрашње ствари других држава, ширења побуна и мењање власти које одбијају туђе наредбе, јесу основни постулати у међународним односима којих се придржава и пропагира, преко пријатељских организација, СУБНОР Србије.
Добре намере, јединство и разумевање су окосница деловања сваког нашег одбора и на унутрашњој сцени. Због тога сам сигуран да ћемо и у 2016. години, као и досад, високо и поносно носити стег наше слободе и независности, држећи се за руке чврсто, ако треба, као што су то чинили и наши преци увек кад је у питању интерес отаџбине – рекао је Душан Чукић, председник СУБНОР-а Србије, у новогодишњем разговору за лист наше многобројне организације.
Иван Матовић
КАКО УЋИ У МЕДИЈЕ
Б: Водили сте својевремено више познатих и признатих друштвених организација, били указни амбасадор СРЈ, објавили неколико запажених књига, али и директоровали медијским кућама као што је Телевизија Србије и Вечерње новости. У СУБНОР-у председавате и Комисијом за информисање и Издавачким саветом ”Борца”. Због тога и постављам питање због чега се вести о нама тешко пробијају у јавност?
Д.Ч: Одговор није компликован. У ”демократским променама” је инаугурисано правило да све пре њих треба уништити. Променити камен на камену, идеолошки реваншизам је и борачку организацију уврстио у блок са којим се обавезно морају обрачунати. Нису могли да је ликвидирају, али су ревносни уредници, посебно у београдским медијима, одлучили да ни на који начин не пуштају чак ни вестицу у којој би се СУБНОР помињао.
То је тактика, чак до данашњих дана, да се није десило оно што није објављено. Због тога нема помена ни о свечаностима које, последњих годиница, организујемо са Владом Србије, не може ни случајно да се зна да је говорио и наш представник. Без обзира на то што многим збивањима, попут Сремског фронта или Седмог јула у Белој Цркви или обележавању Пријепољске битке, присуствују хиљаде људи који су занимљиви, ако ништа друго, као потенцијални читаоци или гледаоци.
Ретко кад се смилостиве, опет ти београдски професионалци, да неку реч пропусте из наших саопштења, али су дрчно објављивали неутемељене нападе на нашу организацију и опет невољно пуштали одговоре без обзира на то што смо се ”бранили” уљудно и аргументовано.
Републичком одбору и Председништву је остало као могућност да се оглашава путем ”Борца” чије је излажење ограничено, на жалост, недостатком средстава.
Ту је, међутим, портал СУБНОР-а на интернетској мрежи који је и наш велики продор у информативни свет. Свакодневно се, речју и слкиком, види богата лепеза дешавања у борачкој организацији и руководству.
Комплетну нашу разуђену активност је у кратком року видело ево већ ускоро 700 хиљада људи, а посебно радује што је забележено чак близу један милион и деветсто хиљада прегледа текстова. Број се, наравно, свакодневно увећава и доказује да је интересовање за СУБНОР Србије достојно сваке пажње. Зна се, у исто време, да су корисници интернетског информисања углавном, бар код нас, млађи људи, што опет, само по себи, потврђује колико се у задње време на укупној сцени неке ствари, без обзира на укупно ”слободно новинарство”, враћају захваљујући ни мало наивном интернету у нормалу.
Нашем порталу се све више прилагођавају многи одбори широм Србије и одмах по завршеном догађају шаљу текст и фотосе да се у широком кругу чује и види њихова делатност. То је у општем интересу и због тога и овим путем охрабрујем да им и портал СУБНОР-а буде обавеза.
Што се тиче информисања у локалним медијима, скреће пажњу да у разним местима нема тешкоћа. Утиска сам да је то заслуга професионалаца у редакцијама, али и доброј организованости наших руководстава на терену – тамо где схватају свакодневне контакте са редакцијама, ту је и заступљеност у медијским изворима на задовољавајућем нивоу.
---
