?Nezavisimaja gazeta?, Moskva, 26.01.2002.<?xml:namespace prefix = o ns
= "urn:schemas-microsoft-com:office:office" />
Larisa Kritskaja, Svetlana Ccernjak
REMZI KLARK: ?POSSTOVATI ZAKONE PRAVOSUDJA?
Bivssi drzzavni tuzzilac SAD odbacuje
americcku politiku sile
Dobiti intervju od Remzija Klarka nije nissta
laksse nego od predsednika: svaki minut njegovog
vremena je rasporedjen. I to za dan, nedelju, mesec, godinu
dana unapred. Plus nepredvidjeni dogadjaji i
okolnosti. Rodio se u Dalasu 1927. godine. Ratovao je u Koreji.
Potom - univerzitet u Teksasu, Ccikagu,
posao pravnika. Sa 34 godine je pomoccnik drzzavnog tuzzioca u
Kenedijevoj administraciji, sa 40 -
drzavni tuzilac u Dzonsonovoj administraciji. Dao je ostavku u
znak protesta protiv rata u Vijetnamu u koji
je otissao radi prikupljanja dokumenata o americckim
bombardovanjima i civilnim zzrtvama. Ono ssto je
tamo video toliko ga je potreslo da je od tada Klarkov zzivot -
neprekidan niz procesa, protesta i nastupa u
zasstitu prava. Remzi Klark je bio u Iraku, Jugoslaviji,
Palestini, Istoccnom Timoru, Nikaragvi, Panami, kod
ustanika u Kolumbiji. Tokom 70-ih godina je istupao s
optuzzbama protiv Pinocceovog rezzima u Ccileu.
Pokrenuo je organizaciju ?Medicina za Irak?. U Njujorku je
otvarao tribunal ?Anti-NATO? za istrazzivanje
zloccina vlade SAD i njenih saveznika protiv iracckog naroda.
Bio je u Jugoslaviji u dane bombardovanja -
dokumentujucci njihove posledice. Delegacija Medjunarodnog
akcionog centra koji je organizovao
dopremala je u Jugoslaviju lekove, bavila se prikupljanjem
ccinjenica i dokumenata koji su potom ussli u
knjigu ?NATO na Balkanu?. Kasnije, u danima izruccivanja
predsednika Jugoslavije Milossevicca
Hasskom tribunalu, Klark je istupao pred narodom na trgu u
Beogradu, pokussavajucci da omete
sklapanje posla izmedju SAD i nove vlade Jugoslavije. Remzi
Klark je sada pravni konsultant
Milossevicca.
- Ssta se dessavalo u Jugoslaviji tokom
bombardovanja, ssta vam se najvisse urezalo u seccanje.
- Ljudi su stajali na mostovima izazivajucci vatru
na sebe. Na hiljade ljudi su se okupljale na trgovima i
pevale: ?Bombardujte!.. Ako smete!?
Onda je Jugoslavija, dovedena do krajnje
iscrpljenosti, kapitulirala....
Optimista sam. Ali, saznavssi za izruccenje
predsednika Milossevicca Hasskom tribunalu, po prvi put
u ccitavom svom zzivotu osetio sam da gubim optimizam.
Medjutim, kada sam video desetine hiljada gnevnih
demonstranata sa zastavama, moj optimizam je vaskrsao i
pomislio sam: ?Ovi ljudi cce i to prevazicci!?
Kosstunica mi je rekao da cce ?jednom svakako
napisati knjigu o nezakonitosti Hasskog tribunala?.
Nisam ga odgovarao. Poccutavssi, dodao je: ?Mi pokussavamo da
prezzivimo... nekako?. - ?Da prezzivite?
Fiziolosski je to sasvim mogucce. Ali, valjda shvatate da nema
visse ni Jugoslavije ni Srbije?? - rekao sam.
?Slazzem se sa vama, - odgovorio je Kosstunica. - Za to je
potrebna... ccast?.
- Sad se vecc retko kad govori o Milosseviccu, o
Hasskom tribunalu. Onoliko dogadjaja: 11.
septembar, Avganistan, Pakistan i Indija... Ali, sudjenje u
Hagu cce se ipak odrzzati. Ono nije ni zamissljeno
kao jednokratna akcija. Zar ne?
- Vassington je taj tribunal formirao u jeku rata u
Jugoslaviji. To je postalo realna pretnja pravosudju.
Tada sam, 1992. godine, napisao protest koji je possto ga je
federalni sud odbacio, podnet Vrhovnom sudu
Sjedinjenih Drzzava na razmatranje. Protest je bio motivisan
krssenjem normi Ustava SAD o podeli vlasti:
zakon zabranjuje sudsko razmatranje predmeta koji se ticcu
politicckih razmimoilazzenja.
Vlada SAD je, stvarajucci tribunal u Hagu,
ignorisala ne samo sopstveni Ustav, vecc i Povelju
Organizacije Ujedinjenih Nacija. U njoj nigde neccete nacci ni
recci o dopustivosti formiranja bilo kakvog
?medjunarodnog kriviccnog suda? kao rezultat politicckog
konflikta ili, ssto je joss gore, kao rezultat rata.
Zato je tribunal u Hagu nezakonit. I pokussaj njegovog
poredjenja s Nirnbersskim procesom nad
nacisticckom Nemacckom nije nissta drugo do propaganda.
Statut Nirnbersskog tribunala donet je 25. oktobra
1945. godine, mesec dana pre stupanja na snagu
Povelje OUN. Zemlje koje su se ujedinjavale u Organizaciju
Ujedinjenih Nacija tada su postavile uslov: ?Statut
buducceg Tribunala postoji samostalno i necce biti ni u kakvoj
vezi s Poveljom Organizacije Ujedinjenih
Nacija?. Dakle, Nirnbersski vojni tribunal je delovao nezavisno
i bez moguccnosti pritiska politicckih sila
spolja na njegove odluke. To je prvo.
Drugo. Nirnbersski sud je predstavljao inicijativu
ccetiri nacije, dok je u formiranju tribunala u Hagu
uccestvovala jedna jedina zemlja - Sjedinjene Americcke
Drzzave.
Ccinjenica funkcionisanja Hasskog tribunala
stvorenog uz uccesscce OUN otvara joss vecce
moguccnosti za SAD u sprovodjenju bilo kog zakona sile, bez
obzira na bilo kakve medjunarodne norme
pravosudja. To su shvatali i Generalna skupsstina OUN i Savet
bezbednosti, ali niti su imali niti imaju kako
odvazznosti, tako i dovoljne nezavisnosti za to da ustanu
protiv toga.
Za SAD nema nicceg neobiccnog u unisstavanju
nepozzeljnih predsednika. Svet je dobio Mobutua
zato ssto smo ubili Lumumbu, i svet je dobio Pinoccea possto
smo ubili Aljendea. I tako dalje. Taj scenarijum
je svetu odavno poznat. Ali zato prodaje predsednika za novac
da bi se dobile namirnice - takvog presedana
u istoriji joss nije bilo.
Tokom rata je bilo nekoliko pokussaja da se
predsednik Jugoslavije ubije. Ne sumnjajte u to: liccno
sam video njegovu kuccu sravnjenu sa zemljom posle direktnog
pogotka ?pametne? bombe. Dve njegove
kancelarije unisstene su na isti naccin. Onda su pokussali da
iznajme ubicu obeccavssi 5 miliona dolara za
Milosseviccevu glavu. Nije im uspelo. Onda - sud u Hagu.
Dugi niz godina zloupotrebe sopstvene snage doveo
nas je do potpunog razaranja ccitavog sudskog
sistema. I sada moramo opet da se uccimo posstovanju zakona.
Zloccini SAD u ratu s Jugoslavijom su
dokumentovani tako da ima nade da cce se pojaviti pravi
medjunarodni organ pravosudja i da cce vlada
SAD biti pozvana na odgovornost i osudjena u skladu s
medjunarodnim zakonom. Unisstili smo Jugoslaviju
samo zato ssto je bila poslednje ostrvo socijalizma u Evropi.
Godinama smo bin Ladena snabdevali oruzzjem
i novcem - sve do pada Sovjetskog Saveza. Sada znamo ssta da se
radi s Dagestanom i ssest bivssih
sovjetskih republika u kojima zzive muslimani, u sluccaju
konflikta s Rusijom.
Ako smo postigli uspeh u Bosni, zassto nam ne bi
posslo za rukom i sa Cceccenijom? Strategija je
ista: muslimani protiv Slovena...
Danas nam govore o dva izvora pretnje bezbednosti
SAD. Prvi je ono ssto je preostalo od dva rata
(Drugog svetskog i hladnog): Kuba, Severna Koreja i - donedavno
- Jugoslavija. Drugi su ?islamski
fundamentalisti?. SSta su to ?fundamentalisti?, niko ne zna.
Sloveni su najbrojnija etniccka grupa u Evropi: ima
ih 300 miliona, dok muslimana na ccitavoj
zemaljskoj kugli nema visse od milijardu i po. Deo nasse
strategije je da se tako izvede da te ?pretnje nassoj
bezbednosti? medjusobno ratuju sve dok se medjusobno ne
istrebe. Tako sada na Kosovu svakodnevno
imamo napade muslimana na Srbe. Joss jedno, novo zzarisste rata
je Makedonija.
Izlaz iz tog bezumlja vidim samo u narodnom
jedinstvu, jer smo u suprotnom svi mi osudjeni na
?prezzivljavanje?. Verujem u narod. U svom jedinstvu to je
nesavladiva snaga.
Sada se odvija konsolidacija i naoruzzavanje
Evropske unije. (Otvoreno ccu recci da nissta ne mozze
biti gore od NATO-a!) Stvaranje evropske armije mozze barem
doprineti uspostavljanju kakve-takve
ravnotezze. NATO je pesnica americcke ekonomije. Evropske banke
i korporacije necce visse da se mire s
tim. Sada cce i one imati svoju pesnicu - nezavisnu evropsku
armiju. A tu vecc poccinje ?takmiccenje?.
Mozzda je to poccetak bezumlja, ali uzdam se u njihovo umecce u
postizanju kompromisa.
- Kad smo vecc kod bezumlja, mislite li da je
pretnja Iraku realna?
- Veliki je rizik udara na Irak. Kongres
Sjedinjenih Drzzava je vecc predsedniku na njegov zahtev
izglasao ovlassccenja za ssirenje vojne akcije protiv Iraka:
392 - ?za? i 12 - ?protiv?. Tako da rat s Irakom
postaje sasvim realan.
- 11. decembra 2001. godine ste povodom Iraka
uputili pismo ambasadorima i ministrima inostranih
poslova zemalja koje ulaze u sastav Sveta bezbednosti OUN. Da
li biste nassim ccitaocima izneli njegov
osnovni sadrzzaj?
- Hvala vam na tom pitanju. Ljudi u svetu moraju
znati ssta se dessava i ne smeju ccutati. Na Irak je od
17. januara do 28. februara 19991. godine, po priznanju
Pentagona, bacceno 88.500 tona bombi.
Bombardovani su objekti od zzivotne vazznosti: vodni
rezervoari, skladissta namirnica, industrijski kompleksi,
verski centri i prosvetne ustanove.
Irak je zbog ekonomskih sankcija izgubio preko 1,5
miliona svojih gradjana. Preko polovinu njih ccine
deca koja nisu dozzivela peti rodjendan. Te sankcije - koje je
Savet bezbednosti OUN bio prinudjen da
donese pod pritiskom vlade SAD - direktno su krssenje
konvencije ?O genocidu? jer vode svesnom
unisstavanju civilnog stanovnisstva Iraka.
Sve komisije koje su po mandatu OUN poseccivale
Irak u poslednjih deset godina svedoccile su o
neljudskim patnjama naroda. Najodvazzniji eksperti tih komisija
otvoreno su protestovali protiv politike
sankcija i inspekcija koju su Sjedinjene Drzzave nametnule
Iraku. Vlada SAD ccak i program ?Nafta za
hranu? koji su OUN donele tek krajem 1996. godine, posle
medjunarodnog protesta protiv unisstavanja
naroda putem ekonomskog gussenja, koristi za svoje politiccke
manipulacije.
Stav Sjedinjenih Drzzava ozbiljno je kompromitovao
organizaciju kao ssto je OUN. Savet bezbednosti
OUN je, premda i pod prinudom, uccestvovao u zloccinima SAD
protiv mira i ccoveccanstva. Premda i pod
prinudom, ali kriv je za genocid.
Sada SAD bombarduju Irak kad god im se prohte.
Pritom su prinudjene da putem neprekidne
propagande satanizuju kako Sadama Huseina, tako i ccitav
iraccki narod, koristecci za to sredstva javnog
informisanja potpuno zavisna od vlade SAD.
Americcka propaganda je propaganda rasizma,
propaganda mrzznje i lazzi. Jucce je to bila
antisrpska kampanja, danas je antimuslimanska i tako dalje.
Nabrojaccu zemlje u kojima je politika SAD posle
Drugog svetskog rata dovela do destabilizacije:
Koreja, Vijetnam, Kambo?a, Nikaragva, Dominikanska Republika,
Filipini, Liberija, Kuba, Gvatemala,
Granada, Palestina, Liban, Iran, Somalija, Sudan, Haiti,
Salvador, Honduras, Angola, Hrvatska, Jugoslavija,
Sijera Leone, Irak, Indonezija, Avganistan. Ko je sledecci?
Glasila razmatraju mogucce kandidature.
Medjutim, imamo li ijednu ccinjenicu koja dokazuje krivicu
Iraka za bilo kakav zloccin protiv ccoveccanstva
tokom ccitave poslednje decenije? Mozzemo li izneti issta ssto
bi iole bilo nalik na zloccine Sjedinjenih
Drzzava protiv te zemlje? Cilj americcke politike je
uspostavljanje kontrole i vladavine na Bliskom Istoku, u
Persijskom zalivu i Centralnoj Aziji.
Mislim da bi bilo izuzetno vazzno kada bi Rusija
protestovala. I to ne samo na diplomatskom nivou ili u
sstampi, nego putem Saveta bezbednosti i Generalne skupsstine
OUN. Rusija je jedina zemlja koja mozze
stati na put SAD koje danas igraju ulogu narkomana opijenog
sopstvenim ?uspesima?.
- Ssta mislite o predsedniku Rusije Vladimiru
Putinu?
- Nama je ovde u Americi neverovatno slozzeno da
analiziramo radnje ruskog predsednika i tim pre
da izvlaccimo bilo kakve zakljuccke: mi nemamo verodostojnih
informacija niti ih mozzemo imati.
- Zassto? Kako to objassnjavate?
- Mislim da je stvar u tome ssto Sjedinjene Drzzave
ne zzele da ccuju nissta pozitivno o vassoj zemlji.
Kod nas ccuju samo one u Rusiji koji i dalje insistiraju na
takozvanim ?reformama? usmerenim, kao ssto je
poznato, na nass sopstveni procvat i genocid ruskog naroda. Sve
ostale informacije se blokiraju, iako se
ccuvaju u sefovima za aktivno misleccu agenturu s visokim
ekonomskim obrazovanjem.
Medjutim, ono ssto sam u stanju da analiziram
svedocci o tome da u najvazznijim pitanjima
predsednik Putin deluje onako kako mora delovati snazzan lider
koji brani interese svoje zemlje i svog
naroda. U spoljnoj politici, u najbitnijem za SAD pitanju novog
americckog sistema PRO, on afirmisse
nezavisnost Rusije. To govori da Rusija i dalje stoji na
stanovisstvu zasstite mira na Zemlji.
Po mom missljenju, delovanje predsednika Putina u
medjunarodnoj politici je najbolji i jedini mogucci
izbor u okolnostima u koje je njegova zemlja dovedena. Ccini mi
se da mu i u unutrassnjoj politici, premda uz
velike potesskocce, uspeva da postepeno blokira vecc reklo bi
se nekontrolisanu pljaccku zemlje i zaustavi
osiromassenje ruskog naroda. On mora da u najtezzim okolnostima
donosi odluke i deluje. I u tim
okolnostima on se nedvosmisleno ponassa kao snazzan i pouzdan
lider.
On ima vrlo pametan stav po pitanju NATO-a,
proglassavajucci tu gangstersku massinu za ?saborca i
druga? Rusije i samim tim neutralissucci NATO makar za izvesno
vreme. Rusiji je potrebno vreme da se
digne na noge i orijentisse u onome ssto se dessava.
- A savez sa Sjedinjenim Drzzavama u ?novom ratu s
terorizmom?? Mislite da je i to pametna igra,
dobitak za Rusiju?
- Ne, ne mislim. Brine me stav predsednika Ruske
Federacije po tom pitanju, possto vidim da je tu
upao u postavljenu klopku: shvatanje i otklanjanje pravih
uzroka katastrofe koju Rusija dozzivljava odlazze se
zbog medjunacionalnih ratova unutar zemlje, a sada i van njenih
granica. To je izum rasisticcke zemlje kao
ssto su SAD a za zemlje sa vissenacionalnim stanovnisstvom, na
primer, Jugoslaviju i Rusiju. Jer, to je
zvaniccan stav Vassingtona: ?Neka se sami potamane?. ?Etniccka
ccissccenja? - tragedija Jugoslavije -
sada su se okrenula protiv njenog slovenskog stanovnisstva.
Sjedinjenim Drzzavama je posslo za rukom da
od Rusije otkinu ssest bivssih republika Sovjetskog Saveza sa
svim njihovim prirodnim bogatstvima. Ta
politika nacionalne mrzznje imala je za rezultat to da je pod
udar dospeo ogroman broj Rusa koji zzive na
teritoriji tih bivssih republika.
Ruska Federacija je sada saveznik SAD i zajedno s
njima cce ratovati ?protiv islama?. Medjutim,
saveznisstvo sa SAD predstavlja izuzetno veliku opasnost za
Rusku Federaciju. Ono mozze dovesti do
konfrontacije zzitelja Rusije s okolnim muslimanskim zemljama i
sa muslimanima koji zzive u samoj Rusiji. To
potvrdjuje ?ispravnost? politike Vassingtona (?neka se sami
potamane?) i pruzzicce neprocenjivu pomocc
SAD u njihovoj geopoliticckoj agresiji.
Zato mi se ccini da Rusija sada treba da ulozzi
neverovatne napore da bi povratila prijateljstvo i
poverenje muslimana.
- Ssta mislite, hocce li Rusija saccuvati
suverenitet i nezavisnost?
- Verujem da hocce. Mozzda bi bolje bilo recci:
nadam se... Bio sam mnogo puta u Rusiji. Ruski narod
poseduje veliku snagu. I njegova volja za nezavisnost nema
analoga u istoriji ccoveccanstva.
... Ovih dana sam bio na probi Kirovskog baleta u
karnegi-holu. Ruska muzika! Ruski muziccari!..
Koliku snagu ti ljudi imaju! Treba slussati rusku muziku da bi
se shvatilo koliko je taj narod velik. Jako volim
rusku muziku. Zato i govorim o snazi tog naroda...
Tessko da ljudi na Zapadu shvataju do kolike bede i
ponizzenja je taj narod doveden. To bi u nama
moralo izazvati uzzasavanje, a ne likovanje povodom ?uspeha?
nasse hajke protiv Rusije joss od poccetka
prosslog veka!
Ali, narod cce se dicci. Ja to posmatram s velikom
radossccu. Vidim prozrenje, zapazzam rastucce
kretanje u smeru stvaranja vecce federacije - to jest obnove
onoga ssto je tako neodgovorno bilo srusseno.
Zemlja postepeno prevazilazi stanje defetizma u kom je toliko
ranjiva.
Strani kapital, ekonomska agresija nijednoj zemlji
nisu doneli nissta osim postepenog i potpunog
osiromassenja, potpune zavisnosti od tog kapitala.
Smatram da cce period ekonomske recesije koji sada
u medjunarodnim razmerama napreduje,
nesumnjivo pomocci Rusiji da opet pronadje sebe. Zassto? Pa
zato ssto ekonomija Rusije ne zavisi od onih
vesstacckih ccinilaca na kojima se temelji ekonomija SAD ili
Japana, na primer. A obnova unisstene
ekonomije Rusije zalog je njenog preporoda u koji, kao ssto
rekoh, verujem. Ili - hoccu da se nadam...
- Kada su SAD bombardovale Srbiju ccesto se moglo
ccuti: ?Rusija je sledecca!? Da li je rat izmedju
SAD i Rusije mogucc?
- Mislim da nije. Ali, mogucce su stotine
takozvanih ?malih ratova? koji cce nas drzzati pod stalnom
pretnjom onog nuklearnog. Karakter rata se menja posle pojave
vazduhoplovne super-sile. Ubijanje iz
vazduha bespomoccnog stanovnisstva ili naoruzzanog protivnika
(koji je, ispostavlja se, u doticcnom sluccaju
isto toliko bespomoccan) - to je ono ?novo lice? rata kojim se
SAD danas toliko ponose. Niko se u
Sjedinjenim Drzzavama ne optereccuje brojanjem civilnog
stanovnisstva ubijenog u takvim bombardovanjima.
I armija SAD ratuje ?bez gubitaka?... To je sramota, ali se
zato ?isplati?!
Mislim da je svetu danas veoma potrebna jaka i
nezavisna Rusija, possto je ruski narod jedini u stanju
da zaustavi tu opijenost ubijanjem koja u SAD traje od trenutka
zavrssetka hladnog rata. Hladni rat nije bio
Vassingtonu smetnja za monstruozne zloccine protiv
ccoveccanstva, ali je snazzan Sovjetski Savez
spreccavao SAD od agresivnih ccinova krupnih razmera. A sada se
sve ?mozze?: smenjivati nepozzeljne
vlade, organizovati atentate na predsednike, mozze se
bombardovati sve ssto se krecce, mozze se
naoruzzavati Izrael da unisstava Palestince i optuzzivati
Arafat za ?terorizam?...
Rusija je jedina nacija sposobna da sprecci razvoj
genocidnog scenarijuma. Narod Kine nije u stanju
da odigra tu ulogu. Kineski narod je dospeo u drugu klopku -
takmiccenja za ekonomsku mocc. To - ako bude
srecce - vodi ka snu o super-sili. To cce, sa svoje strane,
nastaviti politiku Sjedinjenih Drzzava uperenu na
unisstavanje malih i bespomoccnih nacija a u cilju njihove
eksploatacije.
Zato liccno ja verujem (ili hoccu da se nadam) da
cce narod Rusije - zbog svog internacionalnog
naccina missljenja i istorijske prosslosti - nassavssi sebe,
uspeti da postane centar odvraccanja za SAD i to
cce se blagotvorno odraziti na stanje ccitavog sveta.
- Da dotaknemo temu globalizma i antiglobalista.
- Sigurno je da je u toku napad na globalizaciju.
Ljudi su pocceli da shvataju da je globalizacija
smrtonosna za njihove kulture. I oni ne zzele da sve ssto je
ccoveccanstvo milenijumima stvaralo zamene za
uliccna kolica s hamburgerima.
Nedavno sam ccuo od jednog komentatora koji je
branio ideju eksploatacije nafte na Aljasci:
?Nazivajucci taj proces ?istrazzivanje?, dajete mi na znanje da
ste njegov pristalica, a ako govorite o
?pravljenju naftnih bussotina? - jasno je da ste protiv?. Kako
da Sjedinjene Drzzave, kojima pripada 75 %
sredstava MMF i STO, drugaccije nazovu ekonomski napad na tudje
zemlje i narode koji joss nisu uspeli da
sasvim prekopaju i unakaze svoje zemlje bogate prirodnim
resursima? Stari termin ?kolonizacija? mozzda se
necce svideti, pogotovo onim narodima koji su vecc u nekoliko
navrata ?globalizovani? u cilju usavrssavanja
civilizacije. Globalizacija je eufemizam i nissta drugo. Morao
bi se dicci protest protiv lazzi koja stoji iza njega.
I - na zaprepassccenje umornog sveta - demonstracije protiv
globalizacije izvele su na ulice na hiljade
uglavnom mladih. Raduje me njihova masovna pojava: to govori o
zdravoj prirodi ccoveka.
Globalizacija nema nikakvu drugu motivaciju osim
profita. Danas, u uslovima pada ekonomskih
pokazatelja u SAD, rat, i to po moguccstvu veccih razmera,
postaje sve potrebniji poljuljanoj americckoj
ekonomiji. A za to se ne mozze smisliti nissta bolje od ?borbe
s terorizmom?. To je jedna strana medalje.
S druge strane, dok taj rat nije zavrssen, recesija
kocci globalizaciju. A da ne govorim o tome da cce
Sjedinjene Drzzave morati da terorissu ne samo spoljnog
neprijatelja, nego i sopstveno stanovnisstvo,
gradjane Amerike. Nedavno je ?Njujork-Tajms? objavio cclanak
pod naslovom ?Zemlji su potrebni zatvori?.
Ispostavlja se da nam nisu potrebne ni sskole, ni bolnice. Ali
cce zato broj zatvorenika premassiti sadassnji
broj od dva miliona... A sve to u situaciji kada kod nas pre
recesije 48 % gradjana nije imalo pristup
medicinskim uslugama, a odredjeni procenat svrssenih djaka
nassih sskola ne ume, kako se pokazalo, ni da
ccita ni da pisse.
Nass zadatak je da ljudima objasnimo ssta je to u
stvari globalizacija. To je odricanje od nacionalne
nezavisnosti. To je odricanje naroda od svojih milenijumima
formiranih kultura. To je uskraccivanje nassoj
deci moguccnosti da grade svoj zzivot na nivou ekonomske
dovoljnosti. I ako svet to joss nije shvatio na
primeru svih zemalja Latinske Amerike, Afrike, malih i velikih
ostrva Zapadne i Istoccne polulopte cciji narodi
ginu u borbi protiv stogodissnje globalizacije njihovih zemalja
i kultura; ako napad na slovensko stanovnisstvo
Balkana i na muslimanski narod Iraka, bombardovanje iraccke
dece i glad dece Avganistana u vama joss
uvek ne izazivaju zdravi gnev, onda i treba da nas zgaze zbog
nasse potpune gradjanske neodgovornosti. Ali,
ja sam optimista. I vidim da protiv globalizacije sve visse
protestuju zasstitnici ccovekove okoline, farmeri,
verski lideri, studenti, djaci, radniccki odbori, drusstvene
organizacije... To je ustanak.
- Verujete li da taj ustanak necce biti najsurovije
ugussen? ?Zemlji su potrebni zatvori?...
- Zasad ne mogu recci da je pokret protiv
globalizacije stekao snagu sposobnu da se odupre
surovosti apologeta globalizma. Ali sam uveren da je on vecc
izmakao kontroli i da cce se u povoljnom sticaju
okolnosti, kao ssto je kriza na trzzisstima, konsolidovati.
To join or help this struggle, visit:
http://www.sps.org.yu/ (official SPS website)
http://www.belgrade-forum.org/ (forum for the world of equals)
http://www.icdsm.org/ (the international committee to defend
Slobodan Milosevic)
http://www.jutarnje.co.yu/ ('morning news' the only Serbian
newspaper advocating liberation)
= "urn:schemas-microsoft-com:office:office" />
Larisa Kritskaja, Svetlana Ccernjak
REMZI KLARK: ?POSSTOVATI ZAKONE PRAVOSUDJA?
Bivssi drzzavni tuzzilac SAD odbacuje
americcku politiku sile
Dobiti intervju od Remzija Klarka nije nissta
laksse nego od predsednika: svaki minut njegovog
vremena je rasporedjen. I to za dan, nedelju, mesec, godinu
dana unapred. Plus nepredvidjeni dogadjaji i
okolnosti. Rodio se u Dalasu 1927. godine. Ratovao je u Koreji.
Potom - univerzitet u Teksasu, Ccikagu,
posao pravnika. Sa 34 godine je pomoccnik drzzavnog tuzzioca u
Kenedijevoj administraciji, sa 40 -
drzavni tuzilac u Dzonsonovoj administraciji. Dao je ostavku u
znak protesta protiv rata u Vijetnamu u koji
je otissao radi prikupljanja dokumenata o americckim
bombardovanjima i civilnim zzrtvama. Ono ssto je
tamo video toliko ga je potreslo da je od tada Klarkov zzivot -
neprekidan niz procesa, protesta i nastupa u
zasstitu prava. Remzi Klark je bio u Iraku, Jugoslaviji,
Palestini, Istoccnom Timoru, Nikaragvi, Panami, kod
ustanika u Kolumbiji. Tokom 70-ih godina je istupao s
optuzzbama protiv Pinocceovog rezzima u Ccileu.
Pokrenuo je organizaciju ?Medicina za Irak?. U Njujorku je
otvarao tribunal ?Anti-NATO? za istrazzivanje
zloccina vlade SAD i njenih saveznika protiv iracckog naroda.
Bio je u Jugoslaviji u dane bombardovanja -
dokumentujucci njihove posledice. Delegacija Medjunarodnog
akcionog centra koji je organizovao
dopremala je u Jugoslaviju lekove, bavila se prikupljanjem
ccinjenica i dokumenata koji su potom ussli u
knjigu ?NATO na Balkanu?. Kasnije, u danima izruccivanja
predsednika Jugoslavije Milossevicca
Hasskom tribunalu, Klark je istupao pred narodom na trgu u
Beogradu, pokussavajucci da omete
sklapanje posla izmedju SAD i nove vlade Jugoslavije. Remzi
Klark je sada pravni konsultant
Milossevicca.
- Ssta se dessavalo u Jugoslaviji tokom
bombardovanja, ssta vam se najvisse urezalo u seccanje.
- Ljudi su stajali na mostovima izazivajucci vatru
na sebe. Na hiljade ljudi su se okupljale na trgovima i
pevale: ?Bombardujte!.. Ako smete!?
Onda je Jugoslavija, dovedena do krajnje
iscrpljenosti, kapitulirala....
Optimista sam. Ali, saznavssi za izruccenje
predsednika Milossevicca Hasskom tribunalu, po prvi put
u ccitavom svom zzivotu osetio sam da gubim optimizam.
Medjutim, kada sam video desetine hiljada gnevnih
demonstranata sa zastavama, moj optimizam je vaskrsao i
pomislio sam: ?Ovi ljudi cce i to prevazicci!?
Kosstunica mi je rekao da cce ?jednom svakako
napisati knjigu o nezakonitosti Hasskog tribunala?.
Nisam ga odgovarao. Poccutavssi, dodao je: ?Mi pokussavamo da
prezzivimo... nekako?. - ?Da prezzivite?
Fiziolosski je to sasvim mogucce. Ali, valjda shvatate da nema
visse ni Jugoslavije ni Srbije?? - rekao sam.
?Slazzem se sa vama, - odgovorio je Kosstunica. - Za to je
potrebna... ccast?.
- Sad se vecc retko kad govori o Milosseviccu, o
Hasskom tribunalu. Onoliko dogadjaja: 11.
septembar, Avganistan, Pakistan i Indija... Ali, sudjenje u
Hagu cce se ipak odrzzati. Ono nije ni zamissljeno
kao jednokratna akcija. Zar ne?
- Vassington je taj tribunal formirao u jeku rata u
Jugoslaviji. To je postalo realna pretnja pravosudju.
Tada sam, 1992. godine, napisao protest koji je possto ga je
federalni sud odbacio, podnet Vrhovnom sudu
Sjedinjenih Drzzava na razmatranje. Protest je bio motivisan
krssenjem normi Ustava SAD o podeli vlasti:
zakon zabranjuje sudsko razmatranje predmeta koji se ticcu
politicckih razmimoilazzenja.
Vlada SAD je, stvarajucci tribunal u Hagu,
ignorisala ne samo sopstveni Ustav, vecc i Povelju
Organizacije Ujedinjenih Nacija. U njoj nigde neccete nacci ni
recci o dopustivosti formiranja bilo kakvog
?medjunarodnog kriviccnog suda? kao rezultat politicckog
konflikta ili, ssto je joss gore, kao rezultat rata.
Zato je tribunal u Hagu nezakonit. I pokussaj njegovog
poredjenja s Nirnbersskim procesom nad
nacisticckom Nemacckom nije nissta drugo do propaganda.
Statut Nirnbersskog tribunala donet je 25. oktobra
1945. godine, mesec dana pre stupanja na snagu
Povelje OUN. Zemlje koje su se ujedinjavale u Organizaciju
Ujedinjenih Nacija tada su postavile uslov: ?Statut
buducceg Tribunala postoji samostalno i necce biti ni u kakvoj
vezi s Poveljom Organizacije Ujedinjenih
Nacija?. Dakle, Nirnbersski vojni tribunal je delovao nezavisno
i bez moguccnosti pritiska politicckih sila
spolja na njegove odluke. To je prvo.
Drugo. Nirnbersski sud je predstavljao inicijativu
ccetiri nacije, dok je u formiranju tribunala u Hagu
uccestvovala jedna jedina zemlja - Sjedinjene Americcke
Drzzave.
Ccinjenica funkcionisanja Hasskog tribunala
stvorenog uz uccesscce OUN otvara joss vecce
moguccnosti za SAD u sprovodjenju bilo kog zakona sile, bez
obzira na bilo kakve medjunarodne norme
pravosudja. To su shvatali i Generalna skupsstina OUN i Savet
bezbednosti, ali niti su imali niti imaju kako
odvazznosti, tako i dovoljne nezavisnosti za to da ustanu
protiv toga.
Za SAD nema nicceg neobiccnog u unisstavanju
nepozzeljnih predsednika. Svet je dobio Mobutua
zato ssto smo ubili Lumumbu, i svet je dobio Pinoccea possto
smo ubili Aljendea. I tako dalje. Taj scenarijum
je svetu odavno poznat. Ali zato prodaje predsednika za novac
da bi se dobile namirnice - takvog presedana
u istoriji joss nije bilo.
Tokom rata je bilo nekoliko pokussaja da se
predsednik Jugoslavije ubije. Ne sumnjajte u to: liccno
sam video njegovu kuccu sravnjenu sa zemljom posle direktnog
pogotka ?pametne? bombe. Dve njegove
kancelarije unisstene su na isti naccin. Onda su pokussali da
iznajme ubicu obeccavssi 5 miliona dolara za
Milosseviccevu glavu. Nije im uspelo. Onda - sud u Hagu.
Dugi niz godina zloupotrebe sopstvene snage doveo
nas je do potpunog razaranja ccitavog sudskog
sistema. I sada moramo opet da se uccimo posstovanju zakona.
Zloccini SAD u ratu s Jugoslavijom su
dokumentovani tako da ima nade da cce se pojaviti pravi
medjunarodni organ pravosudja i da cce vlada
SAD biti pozvana na odgovornost i osudjena u skladu s
medjunarodnim zakonom. Unisstili smo Jugoslaviju
samo zato ssto je bila poslednje ostrvo socijalizma u Evropi.
Godinama smo bin Ladena snabdevali oruzzjem
i novcem - sve do pada Sovjetskog Saveza. Sada znamo ssta da se
radi s Dagestanom i ssest bivssih
sovjetskih republika u kojima zzive muslimani, u sluccaju
konflikta s Rusijom.
Ako smo postigli uspeh u Bosni, zassto nam ne bi
posslo za rukom i sa Cceccenijom? Strategija je
ista: muslimani protiv Slovena...
Danas nam govore o dva izvora pretnje bezbednosti
SAD. Prvi je ono ssto je preostalo od dva rata
(Drugog svetskog i hladnog): Kuba, Severna Koreja i - donedavno
- Jugoslavija. Drugi su ?islamski
fundamentalisti?. SSta su to ?fundamentalisti?, niko ne zna.
Sloveni su najbrojnija etniccka grupa u Evropi: ima
ih 300 miliona, dok muslimana na ccitavoj
zemaljskoj kugli nema visse od milijardu i po. Deo nasse
strategije je da se tako izvede da te ?pretnje nassoj
bezbednosti? medjusobno ratuju sve dok se medjusobno ne
istrebe. Tako sada na Kosovu svakodnevno
imamo napade muslimana na Srbe. Joss jedno, novo zzarisste rata
je Makedonija.
Izlaz iz tog bezumlja vidim samo u narodnom
jedinstvu, jer smo u suprotnom svi mi osudjeni na
?prezzivljavanje?. Verujem u narod. U svom jedinstvu to je
nesavladiva snaga.
Sada se odvija konsolidacija i naoruzzavanje
Evropske unije. (Otvoreno ccu recci da nissta ne mozze
biti gore od NATO-a!) Stvaranje evropske armije mozze barem
doprineti uspostavljanju kakve-takve
ravnotezze. NATO je pesnica americcke ekonomije. Evropske banke
i korporacije necce visse da se mire s
tim. Sada cce i one imati svoju pesnicu - nezavisnu evropsku
armiju. A tu vecc poccinje ?takmiccenje?.
Mozzda je to poccetak bezumlja, ali uzdam se u njihovo umecce u
postizanju kompromisa.
- Kad smo vecc kod bezumlja, mislite li da je
pretnja Iraku realna?
- Veliki je rizik udara na Irak. Kongres
Sjedinjenih Drzzava je vecc predsedniku na njegov zahtev
izglasao ovlassccenja za ssirenje vojne akcije protiv Iraka:
392 - ?za? i 12 - ?protiv?. Tako da rat s Irakom
postaje sasvim realan.
- 11. decembra 2001. godine ste povodom Iraka
uputili pismo ambasadorima i ministrima inostranih
poslova zemalja koje ulaze u sastav Sveta bezbednosti OUN. Da
li biste nassim ccitaocima izneli njegov
osnovni sadrzzaj?
- Hvala vam na tom pitanju. Ljudi u svetu moraju
znati ssta se dessava i ne smeju ccutati. Na Irak je od
17. januara do 28. februara 19991. godine, po priznanju
Pentagona, bacceno 88.500 tona bombi.
Bombardovani su objekti od zzivotne vazznosti: vodni
rezervoari, skladissta namirnica, industrijski kompleksi,
verski centri i prosvetne ustanove.
Irak je zbog ekonomskih sankcija izgubio preko 1,5
miliona svojih gradjana. Preko polovinu njih ccine
deca koja nisu dozzivela peti rodjendan. Te sankcije - koje je
Savet bezbednosti OUN bio prinudjen da
donese pod pritiskom vlade SAD - direktno su krssenje
konvencije ?O genocidu? jer vode svesnom
unisstavanju civilnog stanovnisstva Iraka.
Sve komisije koje su po mandatu OUN poseccivale
Irak u poslednjih deset godina svedoccile su o
neljudskim patnjama naroda. Najodvazzniji eksperti tih komisija
otvoreno su protestovali protiv politike
sankcija i inspekcija koju su Sjedinjene Drzzave nametnule
Iraku. Vlada SAD ccak i program ?Nafta za
hranu? koji su OUN donele tek krajem 1996. godine, posle
medjunarodnog protesta protiv unisstavanja
naroda putem ekonomskog gussenja, koristi za svoje politiccke
manipulacije.
Stav Sjedinjenih Drzzava ozbiljno je kompromitovao
organizaciju kao ssto je OUN. Savet bezbednosti
OUN je, premda i pod prinudom, uccestvovao u zloccinima SAD
protiv mira i ccoveccanstva. Premda i pod
prinudom, ali kriv je za genocid.
Sada SAD bombarduju Irak kad god im se prohte.
Pritom su prinudjene da putem neprekidne
propagande satanizuju kako Sadama Huseina, tako i ccitav
iraccki narod, koristecci za to sredstva javnog
informisanja potpuno zavisna od vlade SAD.
Americcka propaganda je propaganda rasizma,
propaganda mrzznje i lazzi. Jucce je to bila
antisrpska kampanja, danas je antimuslimanska i tako dalje.
Nabrojaccu zemlje u kojima je politika SAD posle
Drugog svetskog rata dovela do destabilizacije:
Koreja, Vijetnam, Kambo?a, Nikaragva, Dominikanska Republika,
Filipini, Liberija, Kuba, Gvatemala,
Granada, Palestina, Liban, Iran, Somalija, Sudan, Haiti,
Salvador, Honduras, Angola, Hrvatska, Jugoslavija,
Sijera Leone, Irak, Indonezija, Avganistan. Ko je sledecci?
Glasila razmatraju mogucce kandidature.
Medjutim, imamo li ijednu ccinjenicu koja dokazuje krivicu
Iraka za bilo kakav zloccin protiv ccoveccanstva
tokom ccitave poslednje decenije? Mozzemo li izneti issta ssto
bi iole bilo nalik na zloccine Sjedinjenih
Drzzava protiv te zemlje? Cilj americcke politike je
uspostavljanje kontrole i vladavine na Bliskom Istoku, u
Persijskom zalivu i Centralnoj Aziji.
Mislim da bi bilo izuzetno vazzno kada bi Rusija
protestovala. I to ne samo na diplomatskom nivou ili u
sstampi, nego putem Saveta bezbednosti i Generalne skupsstine
OUN. Rusija je jedina zemlja koja mozze
stati na put SAD koje danas igraju ulogu narkomana opijenog
sopstvenim ?uspesima?.
- Ssta mislite o predsedniku Rusije Vladimiru
Putinu?
- Nama je ovde u Americi neverovatno slozzeno da
analiziramo radnje ruskog predsednika i tim pre
da izvlaccimo bilo kakve zakljuccke: mi nemamo verodostojnih
informacija niti ih mozzemo imati.
- Zassto? Kako to objassnjavate?
- Mislim da je stvar u tome ssto Sjedinjene Drzzave
ne zzele da ccuju nissta pozitivno o vassoj zemlji.
Kod nas ccuju samo one u Rusiji koji i dalje insistiraju na
takozvanim ?reformama? usmerenim, kao ssto je
poznato, na nass sopstveni procvat i genocid ruskog naroda. Sve
ostale informacije se blokiraju, iako se
ccuvaju u sefovima za aktivno misleccu agenturu s visokim
ekonomskim obrazovanjem.
Medjutim, ono ssto sam u stanju da analiziram
svedocci o tome da u najvazznijim pitanjima
predsednik Putin deluje onako kako mora delovati snazzan lider
koji brani interese svoje zemlje i svog
naroda. U spoljnoj politici, u najbitnijem za SAD pitanju novog
americckog sistema PRO, on afirmisse
nezavisnost Rusije. To govori da Rusija i dalje stoji na
stanovisstvu zasstite mira na Zemlji.
Po mom missljenju, delovanje predsednika Putina u
medjunarodnoj politici je najbolji i jedini mogucci
izbor u okolnostima u koje je njegova zemlja dovedena. Ccini mi
se da mu i u unutrassnjoj politici, premda uz
velike potesskocce, uspeva da postepeno blokira vecc reklo bi
se nekontrolisanu pljaccku zemlje i zaustavi
osiromassenje ruskog naroda. On mora da u najtezzim okolnostima
donosi odluke i deluje. I u tim
okolnostima on se nedvosmisleno ponassa kao snazzan i pouzdan
lider.
On ima vrlo pametan stav po pitanju NATO-a,
proglassavajucci tu gangstersku massinu za ?saborca i
druga? Rusije i samim tim neutralissucci NATO makar za izvesno
vreme. Rusiji je potrebno vreme da se
digne na noge i orijentisse u onome ssto se dessava.
- A savez sa Sjedinjenim Drzzavama u ?novom ratu s
terorizmom?? Mislite da je i to pametna igra,
dobitak za Rusiju?
- Ne, ne mislim. Brine me stav predsednika Ruske
Federacije po tom pitanju, possto vidim da je tu
upao u postavljenu klopku: shvatanje i otklanjanje pravih
uzroka katastrofe koju Rusija dozzivljava odlazze se
zbog medjunacionalnih ratova unutar zemlje, a sada i van njenih
granica. To je izum rasisticcke zemlje kao
ssto su SAD a za zemlje sa vissenacionalnim stanovnisstvom, na
primer, Jugoslaviju i Rusiju. Jer, to je
zvaniccan stav Vassingtona: ?Neka se sami potamane?. ?Etniccka
ccissccenja? - tragedija Jugoslavije -
sada su se okrenula protiv njenog slovenskog stanovnisstva.
Sjedinjenim Drzzavama je posslo za rukom da
od Rusije otkinu ssest bivssih republika Sovjetskog Saveza sa
svim njihovim prirodnim bogatstvima. Ta
politika nacionalne mrzznje imala je za rezultat to da je pod
udar dospeo ogroman broj Rusa koji zzive na
teritoriji tih bivssih republika.
Ruska Federacija je sada saveznik SAD i zajedno s
njima cce ratovati ?protiv islama?. Medjutim,
saveznisstvo sa SAD predstavlja izuzetno veliku opasnost za
Rusku Federaciju. Ono mozze dovesti do
konfrontacije zzitelja Rusije s okolnim muslimanskim zemljama i
sa muslimanima koji zzive u samoj Rusiji. To
potvrdjuje ?ispravnost? politike Vassingtona (?neka se sami
potamane?) i pruzzicce neprocenjivu pomocc
SAD u njihovoj geopoliticckoj agresiji.
Zato mi se ccini da Rusija sada treba da ulozzi
neverovatne napore da bi povratila prijateljstvo i
poverenje muslimana.
- Ssta mislite, hocce li Rusija saccuvati
suverenitet i nezavisnost?
- Verujem da hocce. Mozzda bi bolje bilo recci:
nadam se... Bio sam mnogo puta u Rusiji. Ruski narod
poseduje veliku snagu. I njegova volja za nezavisnost nema
analoga u istoriji ccoveccanstva.
... Ovih dana sam bio na probi Kirovskog baleta u
karnegi-holu. Ruska muzika! Ruski muziccari!..
Koliku snagu ti ljudi imaju! Treba slussati rusku muziku da bi
se shvatilo koliko je taj narod velik. Jako volim
rusku muziku. Zato i govorim o snazi tog naroda...
Tessko da ljudi na Zapadu shvataju do kolike bede i
ponizzenja je taj narod doveden. To bi u nama
moralo izazvati uzzasavanje, a ne likovanje povodom ?uspeha?
nasse hajke protiv Rusije joss od poccetka
prosslog veka!
Ali, narod cce se dicci. Ja to posmatram s velikom
radossccu. Vidim prozrenje, zapazzam rastucce
kretanje u smeru stvaranja vecce federacije - to jest obnove
onoga ssto je tako neodgovorno bilo srusseno.
Zemlja postepeno prevazilazi stanje defetizma u kom je toliko
ranjiva.
Strani kapital, ekonomska agresija nijednoj zemlji
nisu doneli nissta osim postepenog i potpunog
osiromassenja, potpune zavisnosti od tog kapitala.
Smatram da cce period ekonomske recesije koji sada
u medjunarodnim razmerama napreduje,
nesumnjivo pomocci Rusiji da opet pronadje sebe. Zassto? Pa
zato ssto ekonomija Rusije ne zavisi od onih
vesstacckih ccinilaca na kojima se temelji ekonomija SAD ili
Japana, na primer. A obnova unisstene
ekonomije Rusije zalog je njenog preporoda u koji, kao ssto
rekoh, verujem. Ili - hoccu da se nadam...
- Kada su SAD bombardovale Srbiju ccesto se moglo
ccuti: ?Rusija je sledecca!? Da li je rat izmedju
SAD i Rusije mogucc?
- Mislim da nije. Ali, mogucce su stotine
takozvanih ?malih ratova? koji cce nas drzzati pod stalnom
pretnjom onog nuklearnog. Karakter rata se menja posle pojave
vazduhoplovne super-sile. Ubijanje iz
vazduha bespomoccnog stanovnisstva ili naoruzzanog protivnika
(koji je, ispostavlja se, u doticcnom sluccaju
isto toliko bespomoccan) - to je ono ?novo lice? rata kojim se
SAD danas toliko ponose. Niko se u
Sjedinjenim Drzzavama ne optereccuje brojanjem civilnog
stanovnisstva ubijenog u takvim bombardovanjima.
I armija SAD ratuje ?bez gubitaka?... To je sramota, ali se
zato ?isplati?!
Mislim da je svetu danas veoma potrebna jaka i
nezavisna Rusija, possto je ruski narod jedini u stanju
da zaustavi tu opijenost ubijanjem koja u SAD traje od trenutka
zavrssetka hladnog rata. Hladni rat nije bio
Vassingtonu smetnja za monstruozne zloccine protiv
ccoveccanstva, ali je snazzan Sovjetski Savez
spreccavao SAD od agresivnih ccinova krupnih razmera. A sada se
sve ?mozze?: smenjivati nepozzeljne
vlade, organizovati atentate na predsednike, mozze se
bombardovati sve ssto se krecce, mozze se
naoruzzavati Izrael da unisstava Palestince i optuzzivati
Arafat za ?terorizam?...
Rusija je jedina nacija sposobna da sprecci razvoj
genocidnog scenarijuma. Narod Kine nije u stanju
da odigra tu ulogu. Kineski narod je dospeo u drugu klopku -
takmiccenja za ekonomsku mocc. To - ako bude
srecce - vodi ka snu o super-sili. To cce, sa svoje strane,
nastaviti politiku Sjedinjenih Drzzava uperenu na
unisstavanje malih i bespomoccnih nacija a u cilju njihove
eksploatacije.
Zato liccno ja verujem (ili hoccu da se nadam) da
cce narod Rusije - zbog svog internacionalnog
naccina missljenja i istorijske prosslosti - nassavssi sebe,
uspeti da postane centar odvraccanja za SAD i to
cce se blagotvorno odraziti na stanje ccitavog sveta.
- Da dotaknemo temu globalizma i antiglobalista.
- Sigurno je da je u toku napad na globalizaciju.
Ljudi su pocceli da shvataju da je globalizacija
smrtonosna za njihove kulture. I oni ne zzele da sve ssto je
ccoveccanstvo milenijumima stvaralo zamene za
uliccna kolica s hamburgerima.
Nedavno sam ccuo od jednog komentatora koji je
branio ideju eksploatacije nafte na Aljasci:
?Nazivajucci taj proces ?istrazzivanje?, dajete mi na znanje da
ste njegov pristalica, a ako govorite o
?pravljenju naftnih bussotina? - jasno je da ste protiv?. Kako
da Sjedinjene Drzzave, kojima pripada 75 %
sredstava MMF i STO, drugaccije nazovu ekonomski napad na tudje
zemlje i narode koji joss nisu uspeli da
sasvim prekopaju i unakaze svoje zemlje bogate prirodnim
resursima? Stari termin ?kolonizacija? mozzda se
necce svideti, pogotovo onim narodima koji su vecc u nekoliko
navrata ?globalizovani? u cilju usavrssavanja
civilizacije. Globalizacija je eufemizam i nissta drugo. Morao
bi se dicci protest protiv lazzi koja stoji iza njega.
I - na zaprepassccenje umornog sveta - demonstracije protiv
globalizacije izvele su na ulice na hiljade
uglavnom mladih. Raduje me njihova masovna pojava: to govori o
zdravoj prirodi ccoveka.
Globalizacija nema nikakvu drugu motivaciju osim
profita. Danas, u uslovima pada ekonomskih
pokazatelja u SAD, rat, i to po moguccstvu veccih razmera,
postaje sve potrebniji poljuljanoj americckoj
ekonomiji. A za to se ne mozze smisliti nissta bolje od ?borbe
s terorizmom?. To je jedna strana medalje.
S druge strane, dok taj rat nije zavrssen, recesija
kocci globalizaciju. A da ne govorim o tome da cce
Sjedinjene Drzzave morati da terorissu ne samo spoljnog
neprijatelja, nego i sopstveno stanovnisstvo,
gradjane Amerike. Nedavno je ?Njujork-Tajms? objavio cclanak
pod naslovom ?Zemlji su potrebni zatvori?.
Ispostavlja se da nam nisu potrebne ni sskole, ni bolnice. Ali
cce zato broj zatvorenika premassiti sadassnji
broj od dva miliona... A sve to u situaciji kada kod nas pre
recesije 48 % gradjana nije imalo pristup
medicinskim uslugama, a odredjeni procenat svrssenih djaka
nassih sskola ne ume, kako se pokazalo, ni da
ccita ni da pisse.
Nass zadatak je da ljudima objasnimo ssta je to u
stvari globalizacija. To je odricanje od nacionalne
nezavisnosti. To je odricanje naroda od svojih milenijumima
formiranih kultura. To je uskraccivanje nassoj
deci moguccnosti da grade svoj zzivot na nivou ekonomske
dovoljnosti. I ako svet to joss nije shvatio na
primeru svih zemalja Latinske Amerike, Afrike, malih i velikih
ostrva Zapadne i Istoccne polulopte cciji narodi
ginu u borbi protiv stogodissnje globalizacije njihovih zemalja
i kultura; ako napad na slovensko stanovnisstvo
Balkana i na muslimanski narod Iraka, bombardovanje iraccke
dece i glad dece Avganistana u vama joss
uvek ne izazivaju zdravi gnev, onda i treba da nas zgaze zbog
nasse potpune gradjanske neodgovornosti. Ali,
ja sam optimista. I vidim da protiv globalizacije sve visse
protestuju zasstitnici ccovekove okoline, farmeri,
verski lideri, studenti, djaci, radniccki odbori, drusstvene
organizacije... To je ustanak.
- Verujete li da taj ustanak necce biti najsurovije
ugussen? ?Zemlji su potrebni zatvori?...
- Zasad ne mogu recci da je pokret protiv
globalizacije stekao snagu sposobnu da se odupre
surovosti apologeta globalizma. Ali sam uveren da je on vecc
izmakao kontroli i da cce se u povoljnom sticaju
okolnosti, kao ssto je kriza na trzzisstima, konsolidovati.
To join or help this struggle, visit:
http://www.sps.org.yu/ (official SPS website)
http://www.belgrade-forum.org/ (forum for the world of equals)
http://www.icdsm.org/ (the international committee to defend
Slobodan Milosevic)
http://www.jutarnje.co.yu/ ('morning news' the only Serbian
newspaper advocating liberation)