Od 22. do 27. oktobra 2025. godine, predstavnici Italijanske koordinacije za Jugoslaviju (JUGOCOORD) bili su vodiči i učesnici u jednom izvanrednom transnacionalnom kolektivnom doživljaju. Glavni cilj ove zahtevne misije bio je poseta gradovima u Apuliji u kojima su između 1943. i 1945. godine boravile desetine hiljada jugoslovenskih partizana; istovremeno su održane i druge kulturne i društvene aktivnosti, od kojih su vredni pomena učešće na više konferencija i posete značajnim mestima u Apuliji i van nje. Ove aktivnosti omogućene su saradnjom između JUGOCOORD-a i drugih organizacija, kao što su Društvo Josip Broz Tito iz Pule (u daljem tekstu DJBTP), YU-Centar Tito iz Srbije (u daljem tekstu YUCT), Udruženje Logor 65 (Associazione Campo 65) iz Altamure, Fondacija Gramši (Fondazione Gramsci) iz Apulije, kao i pojedinačni antifašistički intelektualci i aktivisti.
Objavljujemo izveštaj o tim izvanrednim danima, a zatim i neka razmišljanja na temu.

Pet dana Apulije

Putovanje u Italiju kroz mesta boravka jugoslovenskih partizana

i formiranja Prekomorskih brigada – oktobar 2025.

Sreda, 22. oktobar 2025.

Autobus DJBTP sa kapacitetom od 60 sedišta polazi iz Istre u najranijim jutarnjim satima. Prva etapa je Bolonja, sa posetama nekim od najvažnijih lokaliteta u gradu, uključujući i Spomenik palim partizanima i spomen-ploču Divizije Garibaldi na Neptunovom trgu. Grupu vodi Andrea Martokija (Andrea Martocchia), sekretar JUGOCOORD-a i istoričar koji se bavi jugoslovenskim doprinosom italijanskom Pokretu otpora, koji se zatim ukrcava u autobus da bi nastavio putovanje sa ostalima.

  
Grupna fotografija na Neptunovom trgu

  
Spomen-ploča (fotografija sa Fejsbuk stranice DJBTP)

 
Ulijana Moskarda (Uliana Moscarda) iz DJBTP sa Andreom Martokijom ispred autobusa grupe

Zatim se krećemo ka Sansepolkru, sa kratkim zaustavljanjem u Arecu, gde u autobus ulazi Suzana Anđeleri (Susanna Angeleri), koautorka istraživanja na ovu temu.
Stižemo u Sansepolkro oko 16 časova: autobus dočekuje vodič Mirko Dragi (Draghi), istoričar Pokreta otpora, koji nas prvo vodi u jugoslovensku Spomen-kosturnicu na lokalnom groblju, koju je projektovao Jovan Kratohvil, a zatim u Muzej Pokreta otpora, koji se nalazi u jednoj opštinskoj zgradi u istorijskom centru gradića. U muzeju, zajedno sa vođama lokalnog ogranka ANPI (Libero Alberti i Fabricio Marčeli [Marcelli]), uspevamo, pored ostalog, da vidimo i crteže jugoslovenskih zarobljenika iz logora „Motina“ u Reničiju (Renicci) blizu Angiarija (Anghiari), gde su bili zatočeni mnogi borci koji sada počivaju u Spomen-kosturnici.

 
Stara fotografija sa otvaranja Spomen-kosturnice u Sansepolkru (fotografija sa Fejsbuk stranice DJBTP, iz Muzeja Pokreta otpora, Sansepolkro)

Grupa sluša Mirka Dragija

Poseta kripti Spomen-kosturnice

 
Polaganje venca na Spomen-kosturnici (fotografija sa Fejsbuk stranice DJBTP)

U 18,30 se kreće za Folinjo (Foligno), gde ćemo prenoćiti u hostelu.

Četvrtak, 23. oktobar 2025.

Rano ujutru ukratko obilazimo centar Folinja, gde se, između ostalog, na fasadi Gradske kuće nalazi spomen-ploča u znak sećanja na partizane koji su pali u tom području, a na kojoj se više puta pominju Jugosloveni.

Jugosloveni u Folinju, na mestu gde je Frančesko svukao odeću

U 9,30 nastavljamo putovanje autobusom do visoravni Kolfjorito (Colfiorito), gde se nalazi Spomen-obeležje bivšeg Logora 64, odnosno koncentracionog logora „Kazermete“ („Casermette“), u kome su zatvarani crnogorski antifašisti 1942-1943. godine. Spomenik se nalazi baš u jednoj od baraka bivšeg logora, a otvoren je 20. januara 2024. godine. Vodič je Bjanka Rita Eleuteri (Bianca Rita Eleuteri), zajedno sa Andreom Martokijom, a prati ih glumac Pjetro Benedeti (Pietro Benedetti), koji čita neka od dirljivih svedočenja istorijskih događaja. Ovde DJBTP, kao i prethodno u Sansepolkru, polaže cvetni venac.

Panel posvećen „Dragu“ Ivanoviću na Spomen-obeležju Logora 64 (fotografija sa Fejsbuk stranice DJBTP)

Poseta Spomen-obeležju Logora 64 – u sredini: Vladimir Kapuralin evocira prethodnu inicijativu Jugocoord-a na istom mestu (fotografija sa Fejsbuk stranice Pjetra Benedetija)

Posle prijatnog ručka u društvu u kafani preko puta Spomen-obeležja, koju vode naši prijatelji i pristalice, uživamo u improvizovanim stihovima Pjetra Benedetija, nakon čega autobus kreće na dugo putovanje do Apulije.
Uveče stižemo u Altamuru na smeštaj u B&B i večeru u jednoj tradicionalnoj krčmi u prekrasnom istorijskom centru grada.

Petak, 24. oktobar 2025.

U petak ujutru, bioskop Manđatordi (Mangiatordi) u Altamuri je domaćin konferencije „BORBE ZA SLOBODU U 20. VEKU. OTPOR – PARTIZANI – OSLOBOĐENJA“, koju organizuje Udruženje Campo 65, u čije ime nas dočekuju predsednik Domeniko Bolonjeze (Domenico Bolognese) i potpredsednik Đenaro Zubo (Gennaro Zubbo). U okviru konferencije, posvećene stranim borcima u Apuliji tokom Prvog i Drugog svetskog rata, svoje priloge daju i dva člana Jugocoord-a: Andrea Martokija o jugoslovenskim partizanima u Apuliji i Rozana Rici (Rosanna Rizzi) o Spomen-kosturnici u Barleti (Barletta). Oni predstavljaju i prvi put distribuiraju novu knjigu iz serije „orientamenti“, „Prva partizanska misija“ Sergija Makieda. Delo se bavi pionirskom misijom parobroda Bakar od Visa do Barija, gde je stigao 3. oktobra 1943. godine kako bi uspostavio prve kontakte između jugoslovenskih partizana i savezničkih vlasti. Upravo iz te misije potekla je mreža jugoslovenskih baza u ovom regionu, koja je postala središte sakupljanja izbeglica, dobrovoljaca i boraca koji će kasnije formirati Prekomorske brigade. U sali je prisutan i mladi istoričar Adrijano Kapana (Adriano Capanna), urednik knjige i potomak Makieda. Na konferenciji se pitanjima vezanim za jugoslovensko prisustvo u Apuliji tokom Drugog svetskog rata bave i Gaetano Kolantuono (Colantuono) i drugi. Plakat programa:

Program konferencije u Altamuri

Naslovna strana knjige o misiji Sergija Makieda

Arhitekta Rozana Rici govori o Spomen-kosturnici u Barleti

Konferenciji prisustvuju brojni i zainteresovani učenici završnih godina srednjih škola u Altamuri. Dok pišemo ovaj tekst (oktobar 2026), priprema se zbornik radova sa konferencije.

U međuvremenu u Bari stiže brod koji prevozi i druge Jugoslovene u posetu lokacijama Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ) u Apuliji: sa njega se iskrcava autobus sa kapacitetom od 30 mesta beogradskog YUCT-a, kojim upravlja Goran Miladinović́. Nakon dugotrajnih carinskih formalnosti, zbog implementacije novog sistema biometrijskog prepoznavanja u prostoru Šengena, grupa uspeva da se uputi ka prvim turističkim i kulturnim destinacijama, Alberobelo (Alberobello) i Matera, u pratnji jezičke medijatorke Dušice Mirković (prevodilac Izveštaja Farish sa engleskog na srpskohrvatski).

Posle konferencije, grupa DJBTP kreće ka obližnjem gradu Gravini, gde je vodi pasionirani mladi istoričar Tito Deziante (Desiante).

U 17 časova se svi ponovo sastaju u bioskopu-teatru Manđatordi, gde Domeniko Bolonjeze i Miloš Batistuta iz RTV Koper/Capodistria predstavljaju dokumentarni film „Pozabljeni – Zaboravljeni“, fokusiran na borce Prekomorskih brigada. Događaj će biti objavljen na slovenačkom radiju i televiziji (članak i video iz emisije „Primorska hronika“ od minuta 4:34). Reč uzimaju i Andrea Martokija, istoričarka Izabela (Isabella) Insolvibile i šefovi delegacija jugoslovenskih antifašističkih udruženja prisutni u sali: Josip Hrvatin, predsednik DJBTP-a, i Goran Miladinović, predsednik YUCT-a.

Poster popodnevnog događaja u Altamuri

S leva na desno: Bolonjeze, Insolvibile i Martokija

S leva na desno: Miladinović, Moskarda, Hrvatin i Bolonjeze

Dan bogat događanjima završava se večerom u prepunom seoskom majuru tokom koje sve prisutne delegacije i pojedinci razvijaju ili produbljuju svoje međusobne odnose. To je takođe prilika da udruženja razmene poklone: Jugocoord je dobio gadžete DJBTP-a i sertifikat prijateljstva od YUCT-a.

Jedna od grupnih fotografija snimljenih na večeri (autor Laura Skuičarini [Squicciarini])

Sertifikat koji je YUCT dodelio Jugocoord-u

Jedan od gadžeta DJBTP-a

Subota, 25. oktobar 2025.

Prvi sastanak u subotu ujutru je kod velikih murala nastalih na periferiji Altamure, na putu koji vodi do bivšeg logora za ratne zarobljenike br. 65.

DJBTP ispred jednog od murala

To su reprodukcije istorijskih fotografija svih različitih faza tog mesta, uključujući i onu u kojoj je to bila baza NOVJ u kojoj se okupljalo i obučavalo više hiljada regruta. U 8,45 se svi sastaju ispred same kapije bivšeg Logora br. 65, na pola puta između Altamure i Gravine, gde delegacije dočekuje, kao vodič, Domeniko Bolonjeze.

Vodič ilustruje „jugoslovensku fazu“ logora (fotografija sa Fejsbuk stranice DJBTP)

Italijanske i jugoslovenske zastave (fotografija sa Fejsbuk stranice DJBTP)

Zastave udruženja (fotografija sa Fejsbuk stranice DJBTP)

Nakon opraštanja od prijatelja Udruženja Kampo 65, nastavljamo ka Barleti, sa obaveznim zaustavljanjem kod veličanstvenog zamka Fridriha II, u mestu Kastel del Monte (Castel Del Monte).

U Barleti (Barletta), glavna destinacija je, naravno, izvanredna Spomen-kosturnica Dušana Džamonje, koja se nalazi na gradskom groblju. Rozana Rici, koja nam je ovde vodič, njegov je najveći poznavalac. Ovom prilikom preko 90 posetilaca, uglavnom iz Istre i Srbije, učestvuje u dirljivoj ceremoniji odavanja počasti sahranjenim borcima: to je verovatno najimpresivnija komemoracija u Kosturnici, 55 godina posle njenog otvaranja. Na njoj se okupilo mnogo rođaka i prijatelja palih boraca, kao i predstavnika jugoslavističkih partizanskih udruženja. Poseta tako velike grupe koja nosi zastave i polaže vence pevajući partizanske pesme stvara uzbudljivu atmosferu i duboke emocije na mestu koje je inače tiho, praktično ignorisano, napušteno i delimično u ruševinama. Reči govornika ne opisuju samo izuzetne umetničke i istorijske karakteristike građevine, već evociraju i borbe i vrednosti za koje su pali mnogi čiji se posmrtni ostaci i dalje čuvaju na ovom mestu, a istovremeno obelodanjuju i odgovornost onih koji su te vrednosti izdali i zaboravili pale borce. Neko od posetilaca na bronzanim portalima pronalazi ime dede koji se nikada nije vratio kući i plače. Poseta kripti, koraci duž „betonskog plamena“ i kretanje desetina ljudi između gornjih i donjih struktura ovog remek-dela savremene arhitekture stvaraju osećaj jednog kolektivnog pokreta, prisustva i dijaloga sa svakim od boraca – a ima ih stotine – koji tu počivaju.

Spontana povorka od oko stotinu ljudi kreće se od spoljne strane groblja do jugoslovenske Spomen-kosturnice. Na slici je venac koji je pripremio YUCT (fotografija sa Fejsbuk stranice Spomen-kosturnica Barleta)

Polaganje venaca DJBTP-a (fotografija sa Fejsbuk stranice Spomen-kosturnica Barleta)

Dva nivoa Spomen-kosturnice/1 (fotografija Gorana Miladinovića)

Dva nivoa Spomen-kosturnice/2 (fotografija sa Fejsbuk stranice DJBTP)

Na pragu između živih i mrtvih (fotografija sa Fejsbuk stranice DJBTP)

Deo grupe: Srbi, Hrvati, Slovenci, Italijani (fotografija Gorana Miladinovića)

Popodne se nastavlja posetom istorijskom centru Barlete i razgovorima u pivnici.
Nakon povratka u Altamuru, gde su svi smešteni, dan se završava večerom u tipičnom seoskom majuru, uz antifašističke pesme i plejlistu jugoslovenske muzike. Iznenadno, iz zvučnika se odjednom šire note Internacionale, i gosti spontano prekidaju razgovor i večeru i ustaju na noge.

Internacionala (fotografija Gorana Miladinovića)

Nedelja, 26. oktobar 2025.

Prva etapa u ovom danu je gradić Grumo Apula (Appula), u kome je vodič istoričar Gaetano Kolantuono, stručnjak za jugoslovensko prisustvo na ovom području, odakle i sam potiče. Obilazak počinje posetom nekadašnjoj bolnici, sada školskom kompleksu u kome se nalazi jedna značajna spomen-ploča, da bi se nastavio na gradskom groblju, gde jedan spomen-kamen podseća na to da je tu bilo prvo mesto sahrane mnogih koji su umrli u bolnici u Grumu, a kasnije bili prebačeni u Kosturnicu u Barleti.

I ovde se spontano formira šarena i brojna povorka, od trga ispred groblja do mesta spomen-kamena, gde se velika grupa dugo zadržava. Pored Kolantuona, reč uzimaju i predstavnici udruženja, a neprestano se predlažu melodije za grupno pevanje, od Bella Ciao do Internacionale, od popularne Jugoslavijo do nacionalne himne Hej Sloveni.

Ispred bivše bolnice: Martokija, Toskano (Toscano, predsednik Gradskog veća Gruma), Moskarda, Kolantuono, Hrvatin, Miladinović, Anđeleri

Prolazak kroz ulice Gruma, od bivše bolnice do groblja

DJBTP i YUCT polažu vence na groblju Gruma (fotografija sa Fejsbuk stranice DJBTP)

Posle prepodneva u Grumu, dva autobusa se na putu za Bari zaustavljaju u Toritu (Toritto) na ručak na jednom prijatnom agroturističkom gazdinstvu. Atmosfera je i u ovoj prilici druželjubiva i svečana, uz neprestano intoniranje narodnih pesama, uključujući i istarsku La mula de Parenzo.
U Bariju (Bari) grupa prvo posećuje Katedralu svetog Nikole, koja je, pored toga što je glavna turistička i kulturna atrakcija grada, takođe i simbolično i konkretno mesto hiljadugodišnjih razmena između Istoka i Zapada, između slovenskog pravoslavnog i latinskog katoličkog hrišćanstva. Lik svetog Nikole posebno poštuju pravoslavne Crkve, sve do Rusije; štaviše, najveće blago kripte katedrale je jedna drevna ikona, dar vladara Srbije iz dinastije Nemanjića.

Grupa YUCT na Trgu katedrale (fotografija Gorana Miladinovića)

Zatim učesnici slobodno istražuju istorijski centar, koji vrvi od turista. Predveče se, već po mraku, ponovo okupljaju da pozdrave grupu iz Srbije, koja će uskoro brodom krenuti ka Albaniji, gde će putovanje nastaviti do mesta u blizini Skadra u kojima je prisutna srpska pravoslavna zajednica. Grupa DJBTP završava dan picom i plesom u jednom lokalu u Bitetu (Bitetto).

Ponedeljak, 27. oktobar 2025.

Ponedeljak je dan kada i DJBTP napušta Apuliju. Autobus vozi grupu u posetu Materi i Alberobelu pre povratka na sever Jadranskim autoputem.

Neki članovi Jugocoord-a i njihovi saradnici učestvuju i na dve dodatne konferencije koje se održavaju istog datuma, a koje je tog dana najavila Gazeta del Mecođorno (Gazzetta del Mezzogiorno) kratkim člankom punim grešaka i klišea dostojnih najgoreg italijanskog istorijskog reverzalizma.
Prva konferencija, održana ujutru u Auli Starače (Starace) u Palati del Prete (Palazzo del Prete) Univerziteta u Bariju, nosi naziv „MESTA SEĆANJA IZMEĐU RATA I OSLOBOĐENJA: NASLEĐE I INTERAKCIJE IZMEĐU JUGOSLAVIJE I APULIJSKE TERITORIJE“, a organizuje je Fondacija Gramši iz Apulije:


Program konferencije u Bariju

Govornici, s leva na desno: Milano, Kolapriče (Colaprice), Luza (Lusa), Bajc, Rici, Martokija (fotografija sa Fejsbuk stranice Spomen-kosturnica Barleta)

Publikacije Jugocoord-a u prodaji na štandu (fotografija sa Fejsbuk stranice Spomen-kosturnica Barleta)

Prezentacije Martokije, Kolantuona, Rozane Rici i Đulijana De Feličea (Giuliano De Felice) bave se naročito mrežom jugoslovenskih baza u ovom regionu između 1943. i 1945. godine. To pruža priliku da se u jednom akademskom kontekstu predstavi istraživanje nezavisne i militantne studijske grupe koja se već neko vreme bavi ovom temom. Rezime je dat u zajedničkom eseju „Međunarodni otpor. Jugoslovenski partizani u Apuliji, petnaest godina istraživanja“, objavljenom u broju 2/2026 onlajn časopisa „Quaderni di Comunità“, koji uređuju Vito Saračino (Saracino) i Đakomo Đuzepe Kolapriče (Giacomo Giuseppe Colaprice) iz apulijske fondacije Gramši.
U istom časopisu objavljena je i studija Rozane Rici „Spomenik Barlete“, koja sadrži ne samo njen doprinos ovoj prvoj jutarnjoj konferenciji, već i onaj koji je predstavila na narednoj, održanoj istog popodneva u Barleti, koju je takođe organizovala apulijska Fondacija Gramši pod nazivom „BARLETA, KAPIJA ISTOKA: PRIČE SA DUGE GRANICE“:

Program konferencije u Barleti

Ova druga konferencija zapravo je završni događaj Koordinacionog odbora osnovanog ad hoc na inicijativu iste Fondacije nekoliko meseci ranije, sa ciljem rekonstrukcije istorije i procene materijalnog stanja izuzetnog arhitektonskog dela koje je projektovao Dušan Džamonja. Jedan od glavnih ciljeva Koordinacionog odbora za Spomenik bio je sprovođenje terenskih istraživanja kako bi se utvrdile potrebe za restauracijom i konzervacijom: o tome je govorio Enriko Tonijato (Enrico Toniato). Međutim, kako je objasnila i Rozana Rici u radio i televizijskom izveštaju koji je emitovala lokalna stanica AntennaSUD, pripisivanje vlasništva još uvek nije rešeno, a samim tim ostaje nerešeno i pitanje odgovornosti za očuvanje spomenika: slučaj koji je, iako nije toliko brutalan kao drugi, simbolično ogroman i tipičan primer tragičnih posledica rasparčavanja Jugoslavije.

* * *

Posle više meseci od gore opisanih inicijativa nameću se neka zapažanja.

Uzbudljiva atmosfera kolektivnog putovanja preduzetog u oktobru 2025. godine ne može se ovde adekvatno prikazati. Putovanje autobusom sa drugaricama i drugovima iz različitih zemalja, uz mešavinu jezika – uključujući i istrovenetski dijalekat Pule i njene okoline –, uz Balaševićevu muziku u pozadini, između degustacija kolača i čašica rakije, nezaboravno je iskustvo.

Brojnost i kvalitet učešća Srba, Hrvata, Slovenaca i Italijana u „Pet dana Apulije“ još jednom su pokazali da je jugoslovensko osećanje živo i zdravo u republikama koje su nastale raspadom SFRJ. Uostalom, mnoge takve inicijative su promovisane i na tim teritorijama: među najaktivnijim grupama u tom pogledu su Društvo Josip Broz Tito u Puli i druge slične u Hrvatskoj, YU-Centar Tito u Srbiji i aktivisti iz Slovenije i Trsta trenutno organizovani u Međunarodnoj mreži antifašista (Mednarodna Mreža Antifašistov, Rete Internazionale Antifascista). Između ostalog, treba napomenuti da su članovi ovih organizacija već učestvovali u prvoj „pionirskoj“ poseti istim apulijskim lokacijama, koju je takođe organizovao Jugocoord – u ovom cilju se može videti naš prethodni izveštaj, „Jugosloveni tragom NOVJ u Apuliji“ (septembar 2024).

Ove organizacije inspirišu izazovna prekogranična putovanja kako bi se razumela i oživela antifašistička tradicija upravo na jugoslovenskim teritorijama. Osim toga, ponovo počinje da oživljava tradicija „dobrovoljnih radnih akcija“ (ORA), koje su omogućile da stotine hiljada mladih ljudi u SFR Jugoslaviji doprinesu izgradnji i rekonstrukciji puteva i železnica u klimi euforije koje se mnogi, sada stariji ljudi, veoma dobro sećaju. Dobar primer pruža radni kamp organizovan u junu 2026. godine radi obnove lokacije partizanske bolnice na Petrovoj gori, u hrvatskoj Lici, gde je do 1995. godine (tj. do njenog ponovnog osvajanja od strane neoustaških milicija) stajao jedan od najfascinantnijih jugoslovenskih spomenika, od koga su danas ostale samo ruševine (videti Radna akcija na Petrovoj gori, kao i ovde, ovde i ovde).

Sve veće mase ljudi okupljaju se svake godine blizu Sarajeva na Maršu na Igman (videti izveštaj Vlade Kapuralina iz 2026. godine), u Fažani na Titovim danima, u Kumrovcu na Dan mladosti (videti naš izveštaj iz maja 2025. godine), u Jajcu na Dan Republike, na Sutjesci i Neretvi na godišnjice bitaka kraj ovih reka, i tako dalje.
Takođe je dobro poznato da na društvenim mrežama postoje brojne jugoslavističke grupe i stranice, sa desetinama hiljada članova, kao i još više svakodnevnih „nostalgičnih“ objava pojedinaca ili udruženja sa manje-više prolaznim postojanjem.
Da bi se osiguralo da se nasleđe internacionalističkih i antifašističkih vrednosti, otelotvorenih u borbi i žrtvi partizana i živopisno prikazanih kroz arhitektonska remek-dela spomenika besmisleno ne izgubi, važno je da se nestrukturirani i „amebični“ metodi komunikacije na društvenim mrežama sve više zamenjuju opipljivim inicijativama zasnovanim na kolektivnom prisustvu na fizičkim lokacijama, usmerenim na podizanje svesti i ponovno otkrivanje i proslavljanje ključnih, pa čak i epskih trenutaka – poput misije Bakar i procvata jugoslovenskih baza u Apuliji – kao i da se kroz kolektivnu posvećenost restauraciji i valorizaciji suprotstavlja zaboravu, revizionizmu i vandalizmu.

Inicijative koje smo i mi vodili nude uvid u uslove za razvoj jednog prekograničnog pokreta posvećenog obnavljanju jugoslovenskog istorijskog sećanja. Ponovno prisvajanje organizacionih i operativnih kapaciteta potrebnih za rad na mestima i na temama antifašističkog istorijskog sećanja takođe je suštinski preduslov za konsolidaciju jednog političkog jugoslovenstva.

Izveštaj Andrea Martokije
uz doprinose Suzane Anđeleri i Rozane Rici

Prevodila: Ivana Kerečki

Septembar 2026.